Порекло презимена, село Братач (Невесиње)

Порекло становништва села Братач, општина Невесиње. Приредио сарадник портала Порекло проф. Никола Владов Лакета.

Херцеговачко село Братач налази се на лијевој обали ријеке Заломке на излазу из кањона у равно Невесињско поље. Село је смјештено на једној крашкој заравни на источној страни крашког Невесињског поља у присојној страни пружајући се у правцу сјеверозапад-сјевероисток. Отворено је према према сјеверним вјетровима који дувају кроз Невесињско поље између планина Црвања и Вележи.

Воду пију са двије чесме Бријеста и Црвеника. Имају доста бунара и чатрња. Стоку поје на ријеци Заломци и Огрдачи. Изнад села су пашњаци који се налазе у планини Свињац. Већина обрадиве земље налази се у најплоднијем дијелу Невесињског поља који се зове Братачки луг, некада главна житница више околних села. Братчки луг је дио Невесињског поља између села Братач и ријеке Заломке која змијолико вијуга и меандрира кроз Невесињско поље. То је мали рај који је Бог подарио невесињском крају и селу Братач. Готово сваке године у мјесецима октобру и новембру кад почне сезона киша и великих падавина ријека Заломка набуја,надође,излије се из свога корита и поплави Братачки луг доносећи са собом доста плодног муља на плодне оранице. Братачки луг је и царство птица мочварица дивљих патки и гуски. У водама Заломке око Огрдаче налази се нешто риба поточне и калифорнијске пастрмке. Ово је прави рај за ловце и риболовце.

Село Братач добило је име по војводи Лазару Братачанину који је заједно са војводом Колешком ишао у бој на Косово на Видовдан 28. јуна 1389. године. Тамо су се храбро борили, тешко рањени дошли су до села Сливаља и ту су преминули од последица рањавања. Њихова два гроба и данас се налазе у сливском засеоку Неановићи. Село Братач дијели на три дијела: Доње, Средње и Горње Братаче. Село је веома старо, као насеље настало је у антици. Има остатака материјарлне културе: гомила, старих градова, старих гробаља, стећака и све се то налази испод села. Најпознатији локалитет из антике је Братачки Градац или Херцегово гувно које се налази на лијевој обали Заломке испод села Братач.

Насупрот Братачком Градцу преко ријеке Заломке налази се Кифљански Градац. Ова два утврђена града чувала су и контролисала мост на Дреновику и путеве који су водили са запада Невесињског поља на исток преко Кифина Села и Братача на Залом. Други важан пут ”унски пут” водио је са југа из Невесињског поља преко моста Овчији брод на Залом. Аустро-Угарском градњом цесте Невесиње-Гацко преко Кифина Села и долином ријеке Заломке крајем 19 вијека, села Братач и Залом губе свој ранији транзитни значај.

Братачки Градац био је утврђено праисторијско и римско насеље смјештено на раскрсници важних путева са фортификацијским објектима и утврђењима. Нека мања археолошка истраживања радио је на Братачком Градцу Завод за заштиту споменика културе из Мостара под руковоством проф. Зеленике. Године 1978. проф. Зеленика пронашао је римске фибуле, комаде керамике, жељезно копље итд. Скицирао је мамутске зидине Братачког Градца. На велику жалост због хроничног недостатка средстава обустављени су сви археолошки радови на овоме локалитету. О значају овог локалитета Братачког Градца говори и народно предање и легенда, која вели да се ту налазило Херцегово гувно, а у близини њега и вјетрењаче као енергетска снага за пољопривредне радове. Ово предање може бити тачно с обзиром на конфигурацију терена и изложености ваздушним стријањима овог дијела Невесињског поља.

НЕВЕСИЊСКА ОЛИМПИЈАДА

Готово вијек и по сваке године одржавају се традиционалне Коњске трке на Братачком лугу који је удаљен 5 км од града Невесиња. Ту се окупи велики број гледалаца чак до 30 хиљада из бивше Југославије и свијета. Према народном предању и традицији прве коњске трке одржане се у част устанка Невесињска пушка 1875 године. Од тада па све до данас трке се одржавају сваке године. Нису одржаване за вријеме ратова. Највјероватније неће бити одржане ни ове 2020. године због свјетске епидемије коророне (Ковид 2019). Ова спортска манифестација старија је од модерних Олимпијских игара које су обновљене 1896. године.
У августу мјесецу кад народ сради љетину: покоси сијено, оврше жито, организују се традиционална Невесињка олимпијада спортска манифестација трка коња у три трке: мали, средњи и велики коњи. Поред трке коња организују се разна атлетска такмичења која привлаче многе такмичаре и гледаоце. Атрактивна су такмичења и трчања у џаку, трка са јајетом у кашици, пењање на лојем намазан стуб и скакање на мјешину. Ту су још такмичења у бацању камена с рамена.
Општина Невесиње води акцију да се ова манифестација стави на Унескову листу свјетске нематеријалне културене баштине.

СТАРИ КАМЕНИ МОСТ ОВЧИЈИ БРОД

У атару села Братач налази се стари камени мост Овчији брод, тако назван по многобројним стадима оваца које су прелазиле преко овог моста. Од давнина становништво Херцеговине традиционално се бавило сточарством узгојем оваца, коза, говеда и коња. Сточари из доње ниске Херцеговине из долине ријеке Неретве из хумнине, изгонили су своју стоку на љетну пашу у горњу високу Херцеговину на планине: Вележ, Црвањ, Морине, Зеленгору, Трескавицу и Бјелашницу на домак Сарајева. Наравно да су и локални селаци из околних села прегонили своју стоку преко овог моста на пашу у Братачки луг.
Мост се састоји од три лука неједнаке величине, као да се овај мост и његов градитељ прилагођавао тешком крашком терену. Нема докумената о градњи моста и о његовој старости.
Постоје подаци да је мост неколико пута обнављан послије поплава и ратова који су рушили мост. Обнавља су га Турци, Аустријанци 1883. године и југословенска власт послије Другог свјетског рата, јер су Нијемци у рату минирали мост. Мост је данас у веома тешком и јадном стању. Пријети му опасност од рушења ако се нешто хитно не подузме на његовом реновирању и обнови. Преко овог моста прелазиле су све освајачке војске: крсташи, турска, аустијска, њемачка и на крају НАТО војска која је преко моста прегонила тенкове у у последњем рату 1992-1995 и тешко га оштетила.
Преко моста Овчији брод прешла је крсташка војска тулског грофа Рајмонда која је ишла кроз Далмацију, Хумску земљу (Херцеговину) у зиму 1096-1097. године, и даље према Драчу, Скадру, Цариграду и Јерусалиму као главном циљу и ослобођењу Христовог гроба од Арабљана. Крстши на своме путу нису обавјештавали локално становништво па су на своме путовању наилазили на многобројне неприлике.

”Крсташки опис приказује Србе и Хрвате тих земаља као врло сурове и грабљиве људе, а земљу им као горовиту и брдовиту, с великим рекама (Крка, Цетина, Неретва) слабо обрађену и мало настањену, чије се становништво углавном бави сточарством. У приморским градовима станују Романи с латинским језиком у унутрашњости су Словени,”habitum barborum”. Не знајући сврху те војске, тако велике, становници су бјежали испред њих у своје горе ”као дивље животиње”, не хотећи крсташима чинити никаквих услуга, ни као вође кроз кланце, ни продајућу им намирнице. Али су стално нападали позадину, исто као и одвојене појединце и мање групе. За освету и да застраше друге крсташи су секли ухваћеним Словенима руке, ноге или носеве или копали им очи, и тиме их огрчавали још више. Тако је тешки пут крсташа кроз незнане кланце водио 40 дана, док нису најпослије дошли до Скадра, гдје се нађоше с краљем Бодином. Овај их је примио врло лепо и побратимио се чак с грофом Рајмондом”. ( Др. Владимир Ћоровић, Хисторија Босне,Бања Лука,Београд 1999. стр.153-4).

СТАНОВНИШТВО СЕЛА БРАТАЧ

У селу Братач живе следеће српске породице: Радовић, Ратковић, Глоговац, Говедарица, Јаредић, Марић, Самарџић, Граховац, Терзић, Кљајић, Андрић, Вилић, Гушић и Шешлија. Поред ових српских породица у селу Братач живи муслиманска породица Муратспахић.
1. РАДОВИЋИ, старином потичу из Куча у Црној Гори, због убиства и крвне освете побјегли су из Куча у Риђане код Никшића. Због сличног убиства прије 300 година дошли у село Братач и ту живе и данас и у расијању,славе Никољдан.
Из породице Радовић из села Братач потиче чувени поп Петар Радовић (1829-1906) војвода невесињски у устанку Невесињска пушка 1875.године. Учесник је каснијег устанка Друга невесињска пушка или Улошки устанак 1882. године.
2. РАТКОВИЋИ, су дошли у Братач нешто послије Радовића из Гацка, славе Никољдан. Из Братача неки Ратковићи прешли у село Батковиће, Ратковића има и у селу Колешку засеок Гај или Доње Село.
3. ГЛОГОВЦИ, су прије 200 дошли из билећкеог села Мируше у Братач, славе Ђурђевдан.
4. ГОВЕДАРИЦЕ, су дошла из Гацка прије 200 година, насели се на имање старог попа Говедарице који је живио у селу Братач, славе Никољдан. Говедарица има у Кифину Селу и Крековима и једна су породица.
5. ЈАРЕДИЋИ, су дошли прије 200 година из села Шеховина код Невесиња из непознатог разлога у Братач, славе Аранђеловдан.
6. МАРИЋИ, су дошли из Бањана из села Дубочака,славе Јовањдан.
7. САМАРЏИЋИ, су дошли из села Рогова на планој код Билеће, славе Ђурђевдан. Прво су дошли на Залом а са Залома долазе у Братач. Из ове породице потиче војвода ”Петар (Ђорђа) Самарџић (1891-1948). Између два рата био је истакнути члан Земљорадничке странке. Он је био један од организатора јунског устанка српског народа у Херцеговини 1941. године. У току рата проглашен за војводу, био је велики заштитник читавог народа у Невесињском срезу. Дуго се вјешто скривао од прогона злогласне ОЗНЕ. Опкољен од стране прогонитеља извршио самоубиство у јануару 1948. године”. (Лазаревић).
8. ГРАОВЦИ (Граховци), су старином поријеклом са Граова.
у Црној Гори, овдје су дошли из села Батковића, славе Вартоломијев дан, прислужују Тројичиндан.
9. ГУШИЋИ, су старинном Црногорци,овде су дошли са Рогача, једно вријеме живјели у Површи, у Братач су дошли прије 180 година, славе Ђурђевдан.
Из ове породице потиче чувени јунак из последњег одбамбеног отаџбинског рата (1992-1995) пуковник Новица Гушић командант Невесињског корпуса на Мостарско-Невесињском ратишту.
10. ТЕРЗИЋИ, старинном потичу из билећкеог среза. У Братач су дошли из оближњег села Будисавља, славе Аранђеловдан.
11. КЉАЈИЋИ, су прије 150 година дошли са Залома у Братач, славе Никољдан.
12. АНДИЋИ, су старосједиоци у Невесињу,у Братач су дошли из Колешка, славе Јовањдан, прислужују Аранђеловдан.
13. ВИЛИЋИ су дошли из села Грачаница у Гацку у Братач,једна кућа у селу Горњи Братач, славе Никољдан. Од Вилића у Грачаници Гацку потиче муслиманска породица Крвавац.
14. ШЕШЛИЈА, породица дошла у Доњи Братач у 19. вијеку из села Рудине код Билеће, славе Лучиндан.
15. МУРАТСПАХИЋ, веома стара муслиманска породица, давно дошли из Колашина у село Братач.
16. ЛАКЕТА, прапредак породице Петар Лакета прије 300 година дошао из Црне Горе у Братач и населио се код врела Црвеник. Под притиском локалних муслиманских породица морао се иселити и доћи у село Плужине гдје и данас живе, славе Јовањдан.

Из братачких породица Радовић, Говедарица, Глоговац и Шешлија било је традиционално неколико српских свештеника од којих је био најпознатији поп војвода Петар Радовић (1827-1907) сахрањен поред цркве Св. Тројица на Дреновику у Кифину Селу. Братаче је у новије вријеме у 19. и 20. вијеку дало доста истакнутих људи: устаника, војсковођа и интелектуалаца из свих овласти живота и рада, као што су свако најпознатији: Војвода поп Петар Ђоков Радовић (1832-1907), четнички Војвода Петар Ђорђа Самарџић (1891-1948) и пуковник Новица Новице Гушић (1941-2020).

Петар Ђоков Радовић (1832-1907) био је свјештеник Српске православне цркве. Био је један од вођа устанка Невесињска пушка 1875. године. У историјској литератури познат је под именом Војвода поп Петар Радовић. Рођен је у селу Братач код Невесиња у познатој српској породици Радовић 1832, а умро је 1907. године, сахрањен је на гробљу код цркве на Дреновику у Кифину Селу. Војводско звање добио је од црногорског кнеза Николе 1876. године. Такође је био један од вођа каснијег Улошког устанка 1882. године. Аустријске власти су га помиловале и дозволили су му повратак у село Братач гдје је и умро и сахрањен је код цркве на Дреновику.
На споменику пише: ”Вјечно почивалиште тијела покојног Петра Ђ. Радовића, војвода Невесињски у устанку г.1875, 1876, 1877. и устанку 1881. и 1882. рођен 1829, умро 17. марта 1907. Вјечна му памјат”.
Војвода: ”Петар Ђорђа Самарџић, рођен 1891 у селу Горњи Братач код Невесиња. Пре рата истакнути функционер Земљорадничке странке. Један од организатора устанка у Херцеговини. Командант невесињског среза. Проглашен је за војводу. Велики заштитник народа. После рата крио се до јануара 1948. када је откривен од Озне извршио самоубиство”.
Ратни дневник, поручника Милоја Лазаревића, стр. 64.Бед,2013.

Пуковник Новица Новице Гушић, рођен је у селу Братач 27. септембра 1941 године, као близанац са братом Томиславом. Обојица рођени су послије смрти оца Новице који је погинуо у првим данима јунског устанка у Невесињу против усташке власти у јуну 1941. године. Умро је у Београду 2020. године. Сахрањен је уз велике почасти народа Невесиња, Херцеговине и војске у гробљу код цркве Свете Тројице на Дреновику у Кифином Селу. Био је командант Десете моторизоване бригаде. Током одбрамбеног отаџбинског рата у Босни и Херцеговини 1992-1995 године, Новица Гушић дао је велики допринос у одбрани Невесиња и Херцеговине, посебно у Првој 1992. и Другој 1994. Митровданској офанзиви. Пензионисан је у августу 1994. године. Послије пензионисања живио је у Београду до смрти 2020. године.
Село Братач као и многа херцеговачка села захватио је процес опадања и пропадаља села и масовни одлазак становништва у потрази за бољим и лакшим животом. Данас становници Братача живе у дијаспори широм свијета.

АУТОР: Проф. Никола Владов Лакета

*

Порекло становништва села Братач код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

На кршевитој, терасастој заравни источне ивице Невесињског Поља, лијево од улаза Заломчице у Невесињско Поље. Село у присоју, издужено у правцу СЗ-ЈИ, отворено сјеверним вјетровима.

Трећина сељака потпуно слободни, остали дио чине кметови, од којих сваки има по нешто своје земље. Аге су грађани невесињски.

У доњем Братачу веома кршевито земљиште и село добива разређен тип, у горњему превлађују веће вртаче, и зато је село на мање рупе разбијено.

О постанку имена села није ништа познато. По сеоском причању село врло старо. У вријеме косовске битке у Братачу је, веле, живио Лазар Братачанин, који је погинуо на пољу Косову.

Осим гомила и градина, нема особитих старина око села.

  • Најстарија породица су РАДОВИЋИ, старином су из Куча, ту су убили агу, па су побјегли у Риђане, па су и ту убили агу и онда је, прије 200 година, доселио Раде у ово село. Славе Никољдан.
  • РАТКОВИЋИ одмах иза Радовића доселили однекле из Гацка. Славе Никољдан.
  • ГЛОГОВЦИ су прије 100 година због непозната узрока доселили из Мируша (Рудине). Славе Ђурђевдан.
  • ГОВЕДАРИЦА је дошао овдје послије куге (око 90 година) на мјесто старог попа с Миољача у Гацку. Слави Никољдан.
  • ЈАРЕДИЋ је дошао са Шеховине због непозната узрока прије 70 година. Слави Аранђеловдан.
  • МАРИЋ је дошао из Бањана из слеа Дубочака. Слави Јовањдан.
  • САМАРЏИЋИ су из Рогова на Планој, стајалу су на Залому, па су прешли прије 50 до 60 година. Славе Ђурђевдан.
  • ГРАОВЦИ су старином из Граова, овдје су дошли из Батковића. Славе ”Вратоломијевдан”, а прислужују Тројичиндан (оп. А.М. – ”Вратоломијевдан” је Слава Св. Вартоломеј и Варнава).
  • ГУШИЋИ су старином Пригорци, стали су негдје у Површи, овдје су прије 60 година дошли с Рогача у опћини луковачкој. Славе Ђурђевдан.
  • ТЕРЗИЋИ су старином из билећског котара, овдје су дошли из Будисавља. Славе Аранђеловдан.
  • КЉАЈИЋ је прије 30 година дошао са Залома. Слави Никољдан.
  • АНДРИЋИ су одавно у Невесињу, овде су дошли с Колешке. Славе Јовањдан, прислужују Аранђеловдан.
  • МУРАТСПАХИЋ Муслиман веома давно дошао из Колашина.
  • ШЕШЛИЈА је доселио у 19. вијеку из Рудина, из Билеће. Слави Лучиндан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Bratacanin

    ”Osim gomila i gradina, nema osobitih starina oko sela….”Autor ocigledno nije cuo za ”Ovci Brod”,i na gomile stecaka po tom selu…. i porodice,Golijanin,Bogdanovic,Kljajic…

  2. Srba

    Moje poreklo je od RATKOVIĆA (Bratač – Nevesinje). Slava NIKOLJDAN.