Порекло презимена, село Братач (Невесиње) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Братач код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Ал Порекло становништва села Братач код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Ал Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Маринковић » Порекло презимена, село Братач (Невесиње)

Порекло презимена, село Братач (Невесиње)

Порекло становништва села Братач код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

На кршевитој, терасастој заравни источне ивице Невесињског Поља, лијево од улаза Заломчице у Невесињско Поље. Село у присоју, издужено у правцу СЗ-ЈИ, отворено сјеверним вјетровима.

Трећина сељака потпуно слободни, остали дио чине кметови, од којих сваки има по нешто своје земље. Аге су грађани невесињски.

У доњем Братачу веома кршевито земљиште и село добива разређен тип, у горњему превлађују веће вртаче, и зато је село на мање рупе разбијено.

О постанку имена села није ништа познато. По сеоском причању село врло старо. У вријеме косовске битке у Братачу је, веле, живио Лазар Братачанин, који је погинуо на пољу Косову.

Осим гомила и градина, нема особитих старина око села.

  • Најстарија породица су РАДОВИЋИ, старином су из Куча, ту су убили агу, па су побјегли у Риђане, па су и ту убили агу и онда је, прије 200 година, доселио Раде у ово село. Славе Никољдан.
  • РАТКОВИЋИ одмах иза Радовића доселили однекле из Гацка. Славе Никољдан.
  • ГЛОГОВЦИ су прије 100 година због непозната узрока доселили из Мируша (Рудине). Славе Ђурђевдан.
  • ГОВЕДАРИЦА је дошао овдје послије куге (око 90 година) на мјесто старог попа с Миољача у Гацку. Слави Никољдан.
  • ЈАРЕДИЋ је дошао са Шеховине због непозната узрока прије 70 година. Слави Аранђеловдан.
  • МАРИЋ је дошао из Бањана из слеа Дубочака. Слави Јовањдан.
  • САМАРЏИЋИ су из Рогова на Планој, стајалу су на Залому, па су прешли прије 50 до 60 година. Славе Ђурђевдан.
  • ГРАОВЦИ су старином из Граова, овдје су дошли из Батковића. Славе “Вратоломијевдан“, а прислужују Тројичиндан (оп. А.М. – “Вратоломијевдан“ је Слава Св. Вартоломеј и Варнава).
  • ГУШИЋИ су старином Пригорци, стали су негдје у Површи, овдје су прије 60 година дошли с Рогача у опћини луковачкој. Славе Ђурђевдан.
  • ТЕРЗИЋИ су старином из билећског котара, овдје су дошли из Будисавља. Славе Аранђеловдан.
  • КЉАЈИЋ је прије 30 година дошао са Залома. Слави Никољдан.
  • АНДРИЋИ су одавно у Невесињу, овде су дошли с Колешке. Славе Јовањдан, прислужују Аранђеловдан.
  • МУРАТСПАХИЋ Муслиман веома давно дошао из Колашина.
  • ШЕШЛИЈА је доселио у 19. вијеку из Рудина, из Билеће. Слави Лучиндан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић


Коментари (1)

  • Bratacanin

    “Osim gomila i gradina, nema osobitih starina oko sela….“Autor ocigledno nije cuo za “Ovci Brod“,i na gomile stecaka po tom selu…. i porodice,Golijanin,Bogdanovic,Kljajic…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top