Порекло становништва села Џинова Махала код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
С десне стране цесте што иде из Невесиња у Столац, у опћини Зови До. С југозападне стране затвара га Жгоње Брдо, а с југа Бољево Брдо. Снијег почиње око Аранђеловдана, а копни око Благовијести.
Цијело село било на читлуку Џиновића, који ради сиромаштва продају комад по комад земље те ваки сељак има понешто своје земље. Кметови плаћају трећину цијелог рода.
Село разбијеног типа јер су аге распоређивале кметове према распореду појединих читлука. Ипак, ради нагомиланих кланица и стаја, изгледа, да је збијеније.
Чим су Турци освојили Херцеговину, породица Џиновићи заснују ово село и дају му име. Данас их има само двије куће.
Од старина спомињу ”грчке” гробнице с познатим шарама, без натписа и Џиновића кулу, у чијој тарији пише, како причају, да је грађена прије 250 година; осим тога, веле да у њеним темељима има закован натпис да се је у то вријеме крава од 70 ока могла купити за 17 гроша.
- САМАРЏИЋИ или КРИВОШИЈЕ су дошли из Кривошија 1879. на читлук. Старином су из Бајица у Црној Гори. Један оде у Подгорицу и прозове се Гвозденовић, други оде у Рогове, промијени крсно име Јовањдан, а узме Ђурђевдан јер је о Јовањдне било тешко ићи у пиће, а трећи остане у Кривошијама, најми се у Жмукића, у кога једном на конак дође Св. Саво и кад види како је овај негостољубив и неправедан (био потворио Св. Саву да му је украо пијевца), прокуне Св. Саво њега и његово потомство и од породице Жмукића не може их више бити него три, а од Жмукића најамника има 60 кућа у самим Кривошијама, а има их доста по разним странама Херцеговине, Црне Горе и Босне. Славе Јовањдан, а прислужују Малу Госпојину.
- МИЛОШЕВИЋИ су доселили из Граова прије 100 година ради сиромаштва на читлук аги Пекушићу. Славе Илиндан, а прислужују Аранђеловдан.
- ПЕШИКАН је дошао ”из Рудина у Црној Гори” ради сиромаштва послије окупације, на читлук Париповића и Пекушића. Славе Ђурђевдан, прислужују Николице.
- ЗУПЦИ су доселили прије 100 година из Зубаца, сад су на читлуку Џиновића и Бехлиловића. Славе Аранђеловдан, а прилужују Миољдан.
- СОКНИЋИ су старином из Бањана прије 150 година, а прије 50 година доселили су с Трусине овдје. Живе на Чолаковића читлуку. Славе Ђурђевдан, прислужују Ђурђиц.
- ГУТИЋИ су старином из Ћеклића у Црној Гори, доселили су у Муцаловиће, а и з Муцаловића на Ћишића читлук у Џинову Махалу. Славе Илиндан, и прислужују Савиндан.
- БЕНДЕРАЋИ су, има више од 100 година, доселили из Клобука на читлук Мехмедбашића из Стоца. Славе Јовањдан, прилужују Малу Госпојину.
- ЧОКОРИЛИ су из Граова давно дошли, има их још доста у гатачком и билећском котару. Славе Лазареву Суботу.
- ЧУБРИЛОВИЋ Муслиман, дошао из Корјенића, женио се 7 пута.
- Муслимани су ГРИЗОВИЋИ из Бежђеђа, који је купио имање од Џиновића и
- ЂУКИЋ, ислужени жандар из Коњица, који се овдје оженио и настанио.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Коментари (0)