Порекло презимена, село Наномир (Мионица)

30. април 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Наномир, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

-Наномир је на северној страни од Доњег Мушића, са леве стране пута Мионица-Боговађа. Земљиште овог села је неравно и посве стрмовито. Брегови нису високи, плећати су, али су им стране врло стрме. Сеоске куће су по плећима ових брегова. Најзнатнија узвишења у селу су: Кременице до Доњег Мушића, Костојевац до Врачевића и Подводнице у средини села.

Извора у селу има доста, народ се служи изворском водом и водом речице Наномирице, која извире под Костојевцем и постаје од три јака извора. Ова речица једина је текућа вода у селу и она је у почетку богата водом, докле тече кроз сеоске шуме, али чим изађе из села, нестаје јој воде и тече сувим коритом кроз Доњи Мушић и утиче у Топлицу при њеном излазу из марковачког ждрела.

Земље и шуме.

-Зиратне су земље даље од кућа по бреговина и њиховим падинама, као и низ реку Наномирицу. Земље су смолне, по плећима брда песковите, врло родне, а око речице има добрих ливада. Уопште је земље зиратне мало, с тога што је цело село пошумљено.

У селу има доста шуме. Шуме су од лиснатог дрвета. Сав Костојевац је под шумом, само не крупном већ ситном. Костојевац је раније био под таквом великом шумом, да га већ 1827. године Јоаким Вујић, пролазећи кроз њега, назива планином. По целом селу има шуме на сваком крају у толикој мери да су готово 2/3 села пошумљено а само 1/3 зиратне земље. Заједничка сеоска шума је Грдановица до Вироваца, а заједниче шуме на Подводницама, Кременици и до Стрмова.

Тип села.

-Наномир је мало село разбијеног типа. Сеоске су куће груписане у 4 групе. У свакој групи има по неколико врло блиских кућа међусобно удаљених по 200-400 метара. Ови џемати су распоређени око извора на плећима костојевићких брегова и зову се: Кесеровићи, Ђапићи и Цигански Крајеви.

У Кесеровићима су: Милентијевићи, Ковачевићи, Илићи и Нинковићи, а Ђапића су: Милановићи, Васиљевићи, Јовановићи, Матићи и Радовановићи.

У селу нема задруга.

Подаци о селу.

-Наномир је 1818. године био спојен са Доњим Мушићем а већ 1822. године јавља се као засебно насеље.

По харачким тефтерима из 1822. године у селу је било 11 кућа са 12 породица и 31-ном харачком личности.

Према попису:

-1866. године – 14 домова и 91 становник.

-1874. године – 19 домова и 96 становника.

-1884. године – 21 дом и 113 становника.

-1890. године – 31 дом и 180 становника.

-1895. године – 25 домова и 156 становника.

-1900. године – 33 дома и 220 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 4,29 а процентни 3,17%.

Име селу.

-Име селу дошло је од речице Наномирице. Имена џемата су породични називи.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Наномир је ново село, раније је био заселак Доњег Мушића, некадашње Топлице. Наномир је до 1820. године био у вези са старим селом и тек тада се одвојио као засебно насеље. Заједницу овог села са Горњим и Доњим Мушићем можемо видети на појединим имањима, које Мушичани од старине имају по овом селу.

-Ђапићи, Милановићи и Нинковићи: Прва породица, која је основала село били су Ђапићи чије је презиме заостало до данас као џематско име, досељени су у првом аустријском рату из Никшићке Жупе од исте породице, од које су и голупски Вулетићи. Ђапићи се зову још и Милановићи и Нинковићи, сви славе Лучиндан. У Нинковиће се призетио један Ужичанин из Годечеве и изгубио и славу и презиме.

-Кесери, Милентијевићи, Ковачевићи и Илићи: После другог аустријског рата сишли су Кесери из Голупца, села ове области, од тамошњих Кесера (Максимовића) и неки се овде задржали а неки спустили у Тамнаву. Кесери су: Милентијевићи, Ковачевићи и Илићи, славе Ђурђевдан.

-Васиљевићи су се доселили у Првом устанку из Мрчића, у округу ужичком, славе Ђурђиц, њихов предак је дошао као слуга.

-Јовановићи су из Кадијине (Кадине) Луке од тамошњих Мишковића, прешли после Другог устанка на готова имања, славе Аранђеловдан.

-Матићи, скорашњи досељеник из Команица, села ове области, дошли на купљено имање, славе Св. Димитрија.

-Радовановићи су скорашњи досељеници из Вироваца у околини, призетио се у Кесере, слави Ђурђиц.

У Наномиру је, без Цигана-Рома, 23 куће и 7 породица.

Занимање становништва.

-Наномирци се занимају земљорадњом и осталим привредним пословима, којима и суседни сељаци. Не иду нигде изван села а нерадо изучавају занате и њима одају.

Појединости о селу.

-Наномир је саставни део Доњо-топличке општине у Срезу Колубарском. Судница и школа је у Доњој Топлици, црква у Марковој Цркви. Гробље је заједничко и у средини села. Преслава је Први дан Духова.

Цигани-Роми.

-Цигани овог села подељени су у два дела, први су на Предводницама, а други на Костојевцу; први поред пута Боговађа-Мионица, а други на окружном путу Словац-Горњи Милановац. На Подводницама су 4 куће стално настањених са кућама, какве се налазе и код суседних сељака, са окућницама нешто мало мањим, него што их имају сељаци. На Костојевцу је 6, опет, стално настањених, али са кућама примитивним, више налик на черге и кљетарице, него на праве куће. Први су занатлије, ковачи и свирачи, а други су само земљоделци, који раде себи и другима, а ретко који се бави и свирачином. Сви су православне вере, први славе Никољдан а други Св. Петку; први су досељени у турско доба из Мораве, а други пре 10 година из мачванске Беле Реке.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.