Порекло презимена, село Домашево (Требиње)

26. априла 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Домашева, општина Требиње. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.

 

Постанак села и порекло становништва

О постанку овог села, не зна се ништа. Најстарији становници овог села су били Радићи и Зотовићи. Радићи су живели у Потприсоју до прве половине XIX века. Тад су Турци чули да Радићи имају много новца, па их крену мучити и ови се мораше раселити.

Исто тако, не зна се ни за Зотовиће одакле су пореклом. Сваки каже да су староседеоци. У Црној Гори, у Подгорици има бегова Зотовића, који овима говоре да су из истог племена, само што су се раселили да не би примили Ислам. До окупације, ово беше једна од најчувенијих и најпоштованијих породица и међу Муслиманима, и међу Хришћанима. Увек је неко из њихове лозе морао бити свештеник, а има и владика Зотовића. У старија времена, ова породица је имала своја имања у околини Љубиња и Требиња, која је постепено прешла у руке Муслимана, а до данас су одржали своју земљу у Домашеву и Видуши. Вероватно су Зотовићи нека стара властеоска породица. Славе Никољдан, а прислужују Цвети.

Исто тако, и за Бокиће се мисли да су староседеоци. О прошлости те породице се зна само то да су се некад звали Врљоши, а Бокићима их прозваше по неком њиховом старом који је имао велике бокове. Славе Зимски, а прислужују Летњи Јовањдан.

Папићи су најпре становали у селу Смокви у Црној Гори. Једном им удари на торину ускок Сава Џевердар. Они га убију, па побегну у Петровиће у Опутној Рудини. Одателе се преселе у Пријевор (у Заушје), па онда у Домашево. Они кажу да су исто племе са Баћовићима у Бањанима и Мулинама у Дубочанима. Нису ништа “своје” са онима на Влаињи. Славе Јовањдан, а прислужују Савиндан.

Томановићи су из Ровина у Црној Гори. Била су их два брата Живко и Матош, Вукови синови. Живко је једном гонио из Приморја вино о Никољдан, па га сретну на Братошу два Пешикана, распоре мјешине и проспу вино. Скупи село по боцу вина и он прослави крсно име. Али, кад се враћао из цркве у Трњинама, запуцаше на њега опет она два Пешикана. Он се побије са њима, врати се кући, закоље вола и омрси Никољдан, затим се спакује и оде у Кривошије. И ту убије једног човека, па побегне у Требиње, прими Ислам и доби име Кариман. Почне он тако четовати и посече двадесет и четири црногорске главе, међу њима и она два Пешикана, док га не уби ускок Крсто Кресојевић из Баљцима. Пошто је Живко примио Ислам, преселио је и свог брата у Црну Гору да се на њему не би светили Црногорци. Од Матоша су ови Томановићи и они у Невесињу. Славе Никољдан, а прислужују Госпођиндан.

Кице су овде преселиле аге из Подвори, а Лечиће из Ждријеловића. Кице славе Никољдан, а прислужују Бадњи дан. Лечићи славе Аранђеловдан.

Турнићи су од породице Јелића из Требиња. Пре седамдесет година су их аге преселиле на читлук у Домашеву. Славе Климуњдан.

Ћапине из Рупјела код Требиња су такође преселиле аге, као и Турниће. Пре су се звали Тичевићи. Славе Ђурђевдан, а прислужују Цвети.

Пре седамдесет година, из Љубомирске јавте се преселише Мијановићи. Славе Никољдан, а прислужују Лазареву Суботу.

 

ИЗВОР: Јевто Дедијер, “Билећке рудине”. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Рудан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Gospodine Rogan,
    Onaj ko hoce da pise o Hercegovcima mora ponesto znati o njima (i Hercegovini, razumije se) a ne samo prepisivati iz studije Dr Jevta Dedijera, koja obiluje greskama, zato sto se Dedijer nerijetko oslanjao na nepouzdane saradnike (skupljace podataka).
    Prepisujuci od Dedijera, Vi ste u samo jednom pasusu ponovili 6-7 gresaka. Naime, Domasevo nije selo vec zaselak Ljubomira, a Ljubomir nije, kako ste naveli, u opstini Bileca vec u opstini Trebinje. Dalje, Papici nisu ranije stanovali u crnogorskom selu Smokvi/Smokvici (to naselje ne postoji u CG), niti su tu ubili Sava Dzeverdara. Covjek koga su Papici ubili prezivao se Dzeverdanovic, a to se desilo u Petrovicima. Petrovici nisu u Oputnoj Rudini, kako stoji u “Vasem” tekstu, nego u Donjim Banjanima. A Zausje nije zaselak Prijevora no njemu susjedno selo. I jos ovo: u Banjanima ne zive Bacevici vec Bacovici. Da je pomenuto bratstvo u srodstvu s Papicima, valjda bih to saznao za 40 godina zivоta i 20 godina skolovanja.

    • Поштовани г. Папићу,
      хвала вам на овим интервенцијама. Смисао постојања овог портала и јесте да се подаци размењују, употпуњују, коригују. У нашем досадашњем раду било је више случајева где смо се, ослањајући на једина постојећа и сачувана истраживања Цвијићевих ђака и осталих, “огрешили” простим преписивањем оног што су они забележили. Разумећете да ту са наше стране нема лоше намере већ, напротив, жеље да се оно што чами по књигама пребаци у електронску форму, и посредством портала Порекло учини доступним свима, на свакој тачки земаљске кугле. Нема човека који не греши и тешко је наћи било чији рад без мане. Грешке смо проналазили и код Љубе Павловића и код Саве Накићеновића и код Ердељановића, али то никако не умањује њихову огромну заслугу што су отргли од заборава и ставили на папир нешто што нам данас помаже да реконструишемо и сазнамо порекло наших предака. Свакако ћемо унети ове ваше драгоцене интервенције, јер тешко да без неког попут вас, човека са тих, херцеговачких терена, може да се зна да ли је неко презиме погрешно написано. Неспорно је да је таква грешка начињена код презимена Баћовић (колико знам њих је највише у Враћеновићима). Било би драгоцено када бисте нам послали текст о селу Петровићи, који би могли да употпунимо фотографијама које сам летос начинио, а од којих је неколико објављено и на нашем форуму (http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=202.0).
      У очекивању вашег даљег доприноса овом порталу, срдачно вас поздрављам.
      Јовица Кртинић, оснивач портала Порекло

  2. Зоран ћапин

    Поштовани господине Папић. Био бих вам захвалан кад бисте ми могли послати више информација о пореклу ћапина. Пошто покушавам да откријем своје порекло. Унапред захвалан зоран ћапин.