Порекло презимена, село Плана (Билећа)

16. априла 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Плана, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.

 

Постанак села и порекло становништва

Из остатка из старине и по натписима на појединим гробовима види се да је на Планој било веома старијих насеља. Међутим из народног приповедања види се да су најстарији насељеници нашли сва ова села пуста и зарасла у шуму. Народ не памти старије становништво и мисли да су преци данашњих породица засновали ова села. По нардном причању све су данашње породице доселиле за “турског” времена; по остацима од старине види се да је насеља на Планој било и пре Турака и ради тога можемо веровати, да ни на Планој насеља нису скорашња, као што их народ узима и да су данашња насеља заснована у близини или на местима старих насеља. Изгледа да је Плана, пре заснивања данашњих села, дуго времена била пуста. То се види из приповедака о досељивању најстаријих породица: Авдића и Бабића.

Авдићи су Муслимани, а Бабићи православни Хришћани. Они кажу да су једно племе и данас се својатају. О свом пореклу причају следеће: У Кобиљ-Долу, у Црној Гори живела су три брата Кривокапића (други причају да их је било петорица). Тада је била Херцеговина пуста, а у Црној Гори тешка ситуација. Кривокапићи убију неког Црногорца, па сва три брата се спакују и побегну у Херцеговину. Како је била жега, били су ожеднели, па се склоне у шуму на данашњем Плањском Пољу. Том приликом нађу на Планој врело, па им се то место учини згодно за насеље и направе колибу. Али, после мало времена, виде да су на путу и да ће им Турци чешће досађивати, зато се одатле дигну и настане на данашњој Мекој Груди. Ту се поделе, па један од њих одсели у Гацко и од њега су Зимоњићи. Остала браћа живела су још дуго на Мекој Груди. Један од њих био је ожењен од Баћевића из Бањана. Жена му је била угледна и лепа. То зачује Муслиман Кариман Томановић (поисламљени Црногорац) и зарече да се да ће побити Кривокапиће и одвести им лепу невесту.

Кад је Кариман био близу Меке Груде, изађе сам да уходи Кривокапиће и нађе ону невесту на чатрњи, где сипа воду. Он је позна и хтеде је ухватити, али она побеже. Он полети за њом на коњу, налети на гувно, на коме су Кривокапићи баш тада врли жито. Он насрну на њих, и док су му се други одупирали вилама, један нађе џефердар и убије Каримана. Међутим, ту наиђе и остала Кариманова дружина, нападе на њих, ранише једног, а остали се разбежаше. Један од њих оде у Дробњаке и прича се да од њега и данас има потомака. Турци ухвате тог рањеног, одведу га у Требиње и натерају га да прими Ислам. Том приликом добије име Авдија. Он се после упише у турску војску и у једној бици се посебно покаже. Поради храбрости, одликује га турски цар и да му да изабере да живи где хоће. Он изабере Плану, нађе једног од своје браће и насели га код себе на Планој. Овај брат није имао бркова, па је изгледао као баба и од њега су Бабићи. Куће су њене биле на северној страни Планског Поља и овом приликом је засновано најстарије село на Планој. Авдићи и Бабићи имају свога племена у Дробњацима (Шаренци), у Панику (Парежани), на Давидовићима (Шаренци), Фатници (Шаренци), у Бијељанима (Шаренци), у Влаовићима, у љубињском котару, у Ходбини код Мостара, у Трновици (Бабићи), и у Гацку (Зимоњићи). Сви осим Авдића славе Лазаревдан.

Прича се да је Авдија Кривокапић, када га је султан одликовао у рату, богато обдарио. Кад се Авдија враћао у Херцеговину, купи у Ћустендилу једног Циганина и доведе га на Плану. Од тог Циганина, прича се, настали су данашњи Муслимани Кустурице.

Трећа по старини породица су Муслимани Ђапи у турским Његановићима. О њиховом пореклу прича се следеће: Једном приликом арамбаша Лимо, друг Баја Пивљанина, удари на неке турске сватове. Пошто у Лима није била најбоља дружина, сватови га разбију и заробе му једног из дружине. Овај од страха обећа Муслиманима да ће прећи у Ислам, ако ће том његовом из дружине поштедети живот. И стварно, прими Ислам, али се брзо покаје, и поче се крстити, али га Муслимани опет натерају да прими Ислам и ожене га Муслиманком. Овај потурица је имао и деце која су били Муслимани, а он сам се није придржавао ни Ислама ни Хришћанства. Крстио би се, али кад би га застрашивали, опет се клањао. Био је, кажу, веома висок, па када је једном приликом отишао у Дубровник, “Латини” су се чудили колики је и колике кораке прави, па су у чуди говорили: “Ајме за муку Исукрстову, чудна ли овог Ђапа!” Зато га и позваше Ђапом.

Ћатовићи кажу да су се доселили из Рисна, када су Рисном завладали Млечани. И данас имају својих православних рођака у Рисну са којима се чешће обилазе. Други причају да они нису прави Ћатовићи, већ Мехићи из Цернице у Гацку. Кажу да је један Мехић био слуга код старијих Ћатовића, па кад су они умрли, наследио њихово име и имање.

Вукоји кажу да су од веома разгранате породице Вујовића у Врањском. Пре њих у Пађенима, живела је породица Церовине, која се одселила ради неког сукоба са Муслиманима. Иза њих је у Пађенима живео Муслиман Шљиво, кога је убио Бајо арамбаша. Попаре из Фатнице, причају да су и оне некад живеле у Пађенима и да су имали своју валститу земљу, коју су изгубили ради тога што су пустили да им се дете утопи. Вукоји су се доселили пре деведесет година и славе Никољдан.

Козјаци кажу да су одавно на Планој, заправо ни не знају када су се доселили. Пореклом су од Предојевића из Пријевора. Славе Никољдан.

Рогани су се пре осамдесет година доселили са Тупања у Црној Гори. Они су исто племе са Тешановићима, Тупањцима у Требињу, и с Бојовићима у Подгорју. Славе Јовањдан.

Самарџићи су се пре осамдесет година доселили са Кривошија у Боки. Њихове породице има и на Крстачама у Врањским општинама. Славе Ђурђевдан.

Милошевићи су се доселили пре педесет година са Меке Груде. Славе Јовањдан.

Скочајићи су се доселили пре четрдесет и пет година из Невесиња. Они причају да у Невесињу нису могли живети из тог разлога што је читлук на којем су живели био премален. Славе Симуњдан.

Цело плањско становништво је од досељеника. Међу досељеницима прво место заузимају Црногорци, па Бокељи, а на треће место долазе остали Херцеговци, од којих ће многи бити првобитни досељеници из Црне Горе. Из тога закључујемо да се плањско становништво после досељавања ових најстаријих породица умножавало готово само прираштајем. Новији досељеници долазе у првој половини XIX века, а сви су се досељавали или појединачно или у малим фамилијама. То су већином из Боке и остале Херцеговине. У том веку је било мало досељеника из Црне Горе. И у XIX веку се плањско становништво се множило прираштајем.

 

ИЗВОР: Јевто Дедијер, Билећке Рудине, 1903. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Жарко Роган

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. miodrag

    Poštovani ako imate nekih izvora drugih,o porodici Bojović sa Podgorja opština Bileća.Javite.
    Unaprijed hvala Miodrag
    Ps.Ako imate neke izvore da me uputite na njih bio bi vam zahvalan.