Poreklo prezimena, selo Plana (Bileća)

Poreklo stanovništva sela Plana, opština Bileća. Prema studiji Jevta Dedijera „Bilećke Rudine“ iz 1903. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Žarko Rogan.

Postanak sela i poreklo stanovništva

Iz ostatka iz starine i po natpisima na pojedinim grobovima vidi se da je na Planoj bilo veoma starijih naselja. Međutim iz narodnog pripovedanja vidi se da su najstariji naseljenici našli sva ova sela pusta i zarasla u šumu. Narod ne pamti starije stanovništvo i misli da su preci današnjih porodica zasnovali ova sela. Po nardnom pričanju sve su današnje porodice doselile za “turskog” vremena; po ostacima od starine vidi se da je naselja na Planoj bilo i pre Turaka i radi toga možemo verovati, da ni na Planoj naselja nisu skorašnja, kao što ih narod uzima i da su današnja naselja zasnovana u blizini ili na mestima starih naselja. Izgleda da je Plana, pre zasnivanja današnjih sela, dugo vremena bila pusta. To se vidi iz pripovedaka o doseljivanju najstarijih porodica: Avdića i Babića.

Avdići su Muslimani, a Babići pravoslavni Hrišćani. Oni kažu da su jedno pleme i danas se svojataju. O svom poreklu pričaju sledeće: U Kobilj-Dolu, u Crnoj Gori živela su tri brata Krivokapića (drugi pričaju da ih je bilo petorica). Tada je bila Hercegovina pusta, a u Crnoj Gori teška situacija. Krivokapići ubiju nekog Crnogorca, pa sva tri brata se spakuju i pobegnu u Hercegovinu. Kako je bila žega, bili su ožedneli, pa se sklone u šumu na današnjem Planjskom Polju. Tom prilikom nađu na Planoj vrelo, pa im se to mesto učini zgodno za naselje i naprave kolibu. Ali, posle malo vremena, vide da su na putu i da će im Turci češće dosađivati, zato se odatle dignu i nastane na današnjoj Mekoj Grudi. Tu se podele, pa jedan od njih odseli u Gacko i od njega su Zimonjići. Ostala braća živela su još dugo na Mekoj Grudi. Jedan od njih bio je oženjen od Baćevića iz Banjana. Žena mu je bila ugledna i lepa. To začuje Musliman Kariman Tomanović (poislamljeni Crnogorac) i zareče da se da će pobiti Krivokapiće i odvesti im lepu nevestu.

Kad je Kariman bio blizu Meke Grude, izađe sam da uhodi Krivokapiće i nađe onu nevestu na čatrnji, gde sipa vodu. On je pozna i htede je uhvatiti, ali ona pobeže. On poleti za njom na konju, naleti na guvno, na kome su Krivokapići baš tada vrli žito. On nasrnu na njih, i dok su mu se drugi odupirali vilama, jedan nađe džeferdar i ubije Karimana. Međutim, tu naiđe i ostala Karimanova družina, napade na njih, raniše jednog, a ostali se razbežaše. Jedan od njih ode u Drobnjake i priča se da od njega i danas ima potomaka. Turci uhvate tog ranjenog, odvedu ga u Trebinje i nateraju ga da primi Islam. Tom prilikom dobije ime Avdija. On se posle upiše u tursku vojsku i u jednoj bici se posebno pokaže. Poradi hrabrosti, odlikuje ga turski car i da mu da izabere da živi gde hoće. On izabere Planu, nađe jednog od svoje braće i naseli ga kod sebe na Planoj. Ovaj brat nije imao brkova, pa je izgledao kao baba i od njega su Babići. Kuće su njene bile na severnoj strani Planskog Polja i ovom prilikom je zasnovano najstarije selo na Planoj. Avdići i Babići imaju svoga plemena u Drobnjacima (Šarenci), u Paniku (Parežani), na Davidovićima (Šarenci), Fatnici (Šarenci), u Bijeljanima (Šarenci), u Vlaovićima, u ljubinjskom kotaru, u Hodbini kod Mostara, u Trnovici (Babići), i u Gacku (Zimonjići). Svi osim Avdića slave Lazarevdan.

Priča se da je Avdija Krivokapić, kada ga je sultan odlikovao u ratu, bogato obdario. Kad se Avdija vraćao u Hercegovinu, kupi u Ćustendilu jednog Ciganina i dovede ga na Planu. Od tog Ciganina, priča se, nastali su današnji Muslimani Kusturice.

Treća po starini porodica su Muslimani Đapi u turskim Njeganovićima. O njihovom poreklu priča se sledeće: Jednom prilikom arambaša Limo, drug Baja Pivljanina, udari na neke turske svatove. Pošto u Lima nije bila najbolja družina, svatovi ga razbiju i zarobe mu jednog iz družine. Ovaj od straha obeća Muslimanima da će preći u Islam, ako će tom njegovom iz družine poštedeti život. I stvarno, primi Islam, ali se brzo pokaje, i poče se krstiti, ali ga Muslimani opet nateraju da primi Islam i ožene ga Muslimankom. Ovaj poturica je imao i dece koja su bili Muslimani, a on sam se nije pridržavao ni Islama ni Hrišćanstva. Krstio bi se, ali kad bi ga zastrašivali, opet se klanjao. Bio je, kažu, veoma visok, pa kada je jednom prilikom otišao u Dubrovnik, “Latini” su se čudili koliki je i kolike korake pravi, pa su u čudi govorili: “Ajme za muku Isukrstovu, čudna li ovog Đapa!” Zato ga i pozvaše Đapom.

Ćatovići kažu da su se doselili iz Risna, kada su Risnom zavladali Mlečani. I danas imaju svojih pravoslavnih rođaka u Risnu sa kojima se češće obilaze. Drugi pričaju da oni nisu pravi Ćatovići, već Mehići iz Cernice u Gacku. Kažu da je jedan Mehić bio sluga kod starijih Ćatovića, pa kad su oni umrli, nasledio njihovo ime i imanje.

Vukoji kažu da su od veoma razgranate porodice Vujovića u Vranjskom. Pre njih u Pađenima, živela je porodica Cerovine, koja se odselila radi nekog sukoba sa Muslimanima. Iza njih je u Pađenima živeo Musliman Šljivo, koga je ubio Bajo arambaša. Popare iz Fatnice, pričaju da su i one nekad živele u Pađenima i da su imali svoju valstitu zemlju, koju su izgubili radi toga što su pustili da im se dete utopi. Vukoji su se doselili pre devedeset godina i slave Nikoljdan.

Kozjaci kažu da su odavno na Planoj, zapravo ni ne znaju kada su se doselili. Poreklom su od Predojevića iz Prijevora. Slave Nikoljdan.

Rogani su se pre osamdeset godina doselili sa Tupanja u Crnoj Gori. Oni su isto pleme sa Tešanovićima, Tupanjcima u Trebinju, i s Bojovićima u Podgorju. Slave Jovanjdan.

Samardžići su se pre osamdeset godina doselili sa Krivošija u Boki. Njihove porodice ima i na Krstačama u Vranjskim opštinama. Slave Đurđevdan.

Miloševići su se doselili pre pedeset godina sa Meke Grude. Slave Jovanjdan.

Skočajići su se doselili pre četrdeset i pet godina iz Nevesinja. Oni pričaju da u Nevesinju nisu mogli živeti iz tog razloga što je čitluk na kojem su živeli bio premalen. Slave Simunjdan.

Celo planjsko stanovništvo je od doseljenika. Među doseljenicima prvo mesto zauzimaju Crnogorci, pa Bokelji, a na treće mesto dolaze ostali Hercegovci, od kojih će mnogi biti prvobitni doseljenici iz Crne Gore. Iz toga zaključujemo da se planjsko stanovništvo posle doseljavanja ovih najstarijih porodica umnožavalo gotovo samo priraštajem. Noviji doseljenici dolaze u prvoj polovini XIX veka, a svi su se doseljavali ili pojedinačno ili u malim familijama. To su većinom iz Boke i ostale Hercegovine. U tom veku je bilo malo doseljenika iz Crne Gore. I u XIX veku se planjsko stanovništvo se množilo priraštajem.

IZVOR: Jevto Dedijer, Bilećke Rudine, 1903. godine

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Žarko Rogan