Порекло презимена, село Бресница (Коцељева)

7. април 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Бресница, општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Бресница је на десној страни Тамнаве, испод Коњског гроба и јужно од Коцељеве; брдовито, страновито село са кућама изнетим на плећа сеоских брда и разређеним у два повећа џемата: Ераковину и Пешиће, где је Ераковина при извору Раснице, а Пешићи при извору Бреснице.

Друга валашићка коса почиње у шабачком Црниљеву на оном месту одакле Тамнава отпочиње тећи уместо северним, источним правцем. Друга коса је нижа од прве и разликује се доста од прве, мада су обе тачно југоисточног правца. Као што је код прве косе главни и најзнатнији вис Белег у Миличиници и изнад ваљевског Црниљева, тако је и овај други, Јаутина у Голој Глави најглавнији, јер колико је Белег удаљен од почетка Влашића, толико је и Јаутина од Црниљева. И коса и њене сувише кратке и северне и јужне косанице широкох су плећа, са јасно израженим кречњачким пољицима, јер целом дужином косе на више места испољени су секундарни кречњаци, испод којих су пешчари, конгломерати и филити. Кречњачка пољица: Оџино Поље између Миличинице и Голочела, Пресека на Шешевици, Јасикова Раван у Љутицама, Коњски Гроб на међи БРЕСНИЦЕ и Корен у Дружетићу, су пољица без видних остењака, и ртова са вртачама по средини, које су старијег и новијег порекла, широке, заднивене и обделане.

Ако су ливаде удаљене од кућа, онда доста домова имају своје колибе. Колибе су једнодељне зграде, у којима према потреби ноћивају поједини задругари. Колибе су на крајевима ливада и пашњака, поред котарева у кошара и више зграда за склањање алата и других земљоделских справа него за становање. Око колибе се налазе обично и још неке зградице: кошић за кукуруз, амбарић за жито, кошара (примитивна штала, оп. Милодан) и обори. И сељаци брдских села ове области: Голе Главе, Дружетића и Бреснице, ако имају имања по удаљенијим селима, имају овакве исте колибе. Колибе су саграђене од истог материјала, од којега и лошије куће, а кошаре се граде од брвана, плетара или од кровине а покривају даском, црепом или кровином.

Имена села, која би опомињала на шумско дрвеће је, између осталих, и Бресница.

Римска Чаршија или Град у Дружетићу, на белој Орници, држи се да је био велики римски град са тргом, у коме су живели грађани и војска. По овој Орници и суседној БРЕСНИЦИ има римских гробова и саркофага, затим се копају цигле, камење, оружје и новац. До пре 40 година гробље се одржало, али га данас скоро и нема, јер је цео овај крај обрађен у зиратну земљу уколико га није обухватила појединачна шума.

У Бресници, на Коњскомм Гробу, са кога је силазио стари пут у долину Тамнаве, и по коме се месту до најновијег доба једино улазило из западних и југо-западних области у ову област, има место Кулине, за које се прича да је на њему била римска караула са војничком посадом.

Порушених цркава или црквина има у: БРЕСНИЦИ, Врелу, Јабучју, Каменици, Љубинићу, Новацима, бргулама, Радуши, Свилеуви, Радљеву, Совљаку, Стублинама, Такову, Туларима, Уровцима, Рватима и Чучугама.

Други стари пут из јадранске долине пео се на Влашић и његовом косом спуштао се Коњском Гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице силазио у Суботицу и у Коцељеви прелазио Тамнаву на старом порушеном мосту, чије се зидине још распознају. Одатле је преко Свилеуве улазио у Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спуштао се у Орашац, где се спајао са ваљевским путем и даље ишао.

 

Порекло фамилија-презимена села Бресница:

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Васићи, после 1827. године, Суботица у околини, Јовањдан, уљез у Пешиће.

-Ђаковићи*, друга половина 18. века, Нови Сад, Никољдан.

*Ђаковићи из Бреснице, Суботице и Коцељеве су једна иста породица, досељена из околине Новог Сада, прво у Кожуар, па тек после у Бресницу и Суботицу. Ђаковићи држе да су од исте породице, од које је био стари митрополит Исаија Ђаковић.

-Ераковићи*, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Јовањдан.

*Ераковићи су са Ераковине на Његушима у Црној Гори, прво дошли у Кремна, па после у Оглађеновац. Њихови сродници су и Ераковићи у Пироману и Коцељеви.

-Пешићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.

*Предак Пешића звао се Баја Петровић-Пешић и по чему је се највеће брдо у селу зове Бајино Брдо.

-Чавићи, стара изумрла породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Антропогеографија ваљевске Тамнаве”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.