Крајишки родови (Штрбац)

18. март 2013.

коментара: 1

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло

 

“Скренуо ми је пажњу Владислав Скарић на распрострањеност топографских назива од “Штрб” . У близини су испитане области Велики и Мали Штрпци више Унца и Горњи и Доњи Штрпци ниже Кулен Вакуфа, који граничи са овом области.

Помињао је да су Штрпци са две славе.

Св. Ђурђа славе Штрпци, 79 кућа у 14 насеља и од њих:

1) Радићи, 31 кућа у 11 насеља;

2) Стричевићи, 1 кућа;

3) Тодићи, 14 кућа у 4 насеља;

4) Замаклари, 1 кућа;

5) Кужети, 8 кућа.

Св. Николу славе Штрпци, 17 кућа у 3 насеља и од њих:

1) Репије, 9 кућа у 4 насеља;

2) Малиновићи, 1 кућа.

Љубомир Пеђо у помињаном раду о Јању навео је, да 19 презимена са 20% свих кућа спадају роду Штрбаца, а међу њима и Војводићи. Како је род Војводића разгранат у Лици са истом славом, а од њих воде порекло Бокани и Шкорићи, то су и они Штрпци. Има их:

1) Војводића, 6 кућа у 5 насеља;

2) Бокана, 24 куће у 7 насеља;

3) Шкорића, 62 куће у 10 насеља;

4) Мишковића, 2 кућа.

Свега је Штрбаца у испитаној области 251 кућа са 13 презимена од којих се неки могу уврстити у засебне родове, јер су посебног презимена у више насеља.

– Ниже Босанског Новог је у Прекосању породица Кукавица, који су, веле, Штрпци, и старином су од Боке или јужне Херцеговине. У току је трагање о пореклу тог интересантног рода. Сва је прилика да је властеоска породица, а није искључено ни то да је пореклом од разгранатог властеоског рода Јабланића са огранцима Рађеновић и Павловић, што их спомиње Владислав Скарић.

Стојан Богдановић из Алајбегова Дубовика вели за Штрпце да су из некакве Штрбине са Херцеговине. Звали су се Павловићи и најпре су пали на Грахово. Одатле су једни одселили у Мали Радић. Из Малога Радића се одвојио Раде Штрбац под Гомилу, а једни населе у Сувају. Мали Радић и Суваја су матица свих Штрбаца ове области који славе Св. Ђурђа.

– Кнез из Гудавца, Никола Штрбац, вели да су из Далмације. Ту их је толико било у једној куци да је по 13 “колевки” са децом при сиси излазило на њиве кад жене морају да раде и често доје децу. Потомци Раде Штрпца, који се прозову Радићи, толико “озгоде” под гомилом, да је ишло по 9 диван-кабаница из једне куће на збор цркви и да су имали и по 50 самих мачака.

– Огранак штрбацких родова, што славе Никољдан, разгранали су се по селима ове области из Штрбаца више Унца. Шкорића се предак населио из Лике где се звао Бокан. Како је населио лети, покрио на брзу руку липовим корама куцу, и те се брзо на сунцу “скориле”; прозову их Шкорић.”

 

Литература:

Милан Карановић, Поуње у Босанској Крајини, Београд, 1925. /  Насеља и порекло становништва (књига XX) – СЕЗ (књига XXXV)

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Da li postoji nacin da se dodje do podataka iz vremena pre dolaska Turaka na Balkan?