Порекло презимена, село Орашац (Обреновац)

12. март 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Орашац, општина Обреновац. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Орашац је на обема странама речице Вукићевица. Земљиште, иако по изгледу равно, има пуно неравнина, али који ипак селу не дају нераван изглед. Куће су с обе стране речице и разликују се два краја: Горњи до Вукићевице (села) и Доњи до Дрена.

Имања старих манастира и цркава, који су данас у рушевинама, прешла су у својину појединих сељака или појединих крајева села. У Орашцу црквено имање је продато, али место и порта црквена остали су као сеоска зеједница.

У Тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.

Мртвуша је црвена, тврда, хладна водоиздржљива глина, тешка за рад и водом оскудна. На њој успевају и саме расту шуме, а извесних године могу и стрмни усеви, а друго ништа не може. Најлепши примери мртвуше су: Дубрава у Орашцу и Љубинићу, Дубрава у Јабучју, затим безводни делови села: Тулара, Бањана, Баталага, Свилеуве, Трлића и др.

Старе шумске целине Дубраве између Орашца, Љубинића и Дрена и других посавских села данас нема, остало је мало појединачних забрана и нешто запуштених места, на којима се сама шума подигла или остала зиратна земља.

Од данашњих села, која су несумњиво постала од ранијих засеока су: Вукићевица од Орашца и Козарица од Каменице између 1818. и 1822. године.

Имена села, која би опомињалана воће су: Орашац, Јабучје, Црвена Јабука, Зукве, Гуњевац и Бреска.

Имена села, која би опомињала на особине воде су: Врело, Стублине, Стублинеца, Модран (Орашац), Кладница, Ушће и Стубла.

Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељено или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Селишта имају у : Орашцу, Јабучју и Скобаљу.

У понеким селима ове области налазе се као особна имена појединих насељених или ненасељених делова села: Збегови, Збеговишта или Збеговине. Збеговине представљају привремено настањивање обласног или суседног становништва за време рата или каквог општег покрета у области у доба турске владавине. Таква места била би по шумама, јаругама и пошумљеним долинама и по њима се народ задржавао, докле не би опасност, која је претила животу, престала. Као особна имена ове врсте позната су: Збеговине у Посову, у Голој Глави и Радуши, Збеговишта у: Руклади, Орашцу, Паљувима и Мургашу. Прота Матија у својим „Мемоарима“ помиње овакве збегове на више места у области, нарочито у оном делу, кад описује несрећну 1813. годину.

Још се држе старе, напуштене цркве у: Дрену, Орашцу и Црниљеву.

Стари ваљевски пут није ишао данашњим путем. У област је улазио на Караули, одатле венцем силазио у варошицу Уб, одакле је у Совљаку прелазио Тамнаву, па преко Врела, Такова, Љубинића, Јошеве, Лончаника, Трстенице и Стублина прелазио Колубару, на Царевом Броду. Новаковићев непознати путник, Рус, у 16. веку прошао је истим путем, где у свом безначајном путопису вели, да је од Карауле до Стублина ишао кроз шумске крајеве. Овај пут у Врелу делио је један крак, одатле ишао преко Орашца и других посавских села право на север, Сави, где је у Скели прелазио у Купиново.

У повише села у области има циганских породица, који су се потпуно претопиле у праве Србе. Ове су се породице потпуно измениле, изгубиле боју лица, говор, начин живота и занимање. Микићи у Орашцу и по другим селима прави су Срби; говоре српски, раде и земљу и занате, хране се, одевају и крећу као наши сељаци; нико их не зове Циганима, мада је до скоро било сељака у животу, који су памтили, кад су се њихови преци доселили из Ердеља као прави Цигани.

 

Порекло фамилија-презимена села Орашац

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Ашковићи, друга половина 18. века, Котешица у Подгорини, Јовањдан.

-Васиљевићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.

-Васићи*, прва половина 18. века, Својдруг-округ ужички, Андријевдан.

*Васиће је превео из Стублина њихов деда Васа, стари сеоски ћата, који је због тога зват и Васа Ћатара, те му се потомци зову Ћатарићи. Како се отац Васин доселио из Својдруга, отуда су и Васићи пореклом из тог места.

-Влајковићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.

-Гавриловићи, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.

-Граховци, после 1827. века, Бијељина, Јовањдан.

-Илићи и Ћебићи. Видети Ћебићи и Илићи.

-Јанковићи и Јовановићи. Видети Јовановићи и Јанковићи.

-Јовановићи и Јанковићи, прва половина 18. века, Горње Кошље у Азбуковици, Јовањдан.

-Лазићи, после 1827. године, Горње Кошље у Азбуковици, Јовањдан.

-Марковићи 1, после 1827. године, Доње Кошље у Азбуковици, Јовањдан.

-Марковићи 2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.

-Микићи, друга половина 18. века, Темишвар, Лучиндан, сви Микићи (Грабовац и Ратари) су једна те иста породица и циганског порекла, Румуни.

-Милошевићи* 1, стара породица, Ђурђевдан.

*Из ове породице је Милош Милошевић, прво аустријски добровољац, а после и официр, који је на глас побуне у Шумадији, збацио официрску униформу, вратио се у своје село, подигао своје сељаке и с њима се јуначки борио у свиом бојевима, докле није славно пао у боју на Мишару.

-Милошевићи 2, после 1827. године, Ковиљ у Старом Влаху, Лазаревдан.

-Миљковићи, прва половина 18. века, Златарић у Подгорини, Јовањдан, доскорашња свештеничка породица.

-Михаиловићи, друга половина 18. века, Крајина, Јовањдан.

-Николовићи*, стара породица, Ђурђиц.

*Ова стара породица зове се у селу још и: Пеладићи, Петровићи и Марковићи и сва је у Горњем Крају села, до Вукићевице.

-Павловићи, после 1827. године, Лика, Ђурђиц.

-Перишићи, после 1827. године, Брусник у Старом Влаху, Ђурђевдан, уљези у Милошевиће (не пише које, а по Крсној слави се закључује да су Милошевићи 1).

-Петровићи 1, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Ђурђевдан.

-Петровићи 2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђиц.

-Поповићи, прва половина 18. века, Брезјаци у Јадру, Никољдан, доскорашња свештеничка породица.

-Радовановићи 1, после 1827. године, оближњи грабовац, Аранђеловдан, доводци.

-Радовановићи 2, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.

-Рокнићи, после 1827. године, Банија, Никољдан.

-Сакићи, после 1827. године, Уровци у околини, Лучиндан, доводци.

-Ћебићи и Илићи, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Пантелијевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.