Poreklo stanovništva sela Lojanice, opština Vladimirci. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Selo se deli na krajeve. U srednjem delu sela, tu gde je groblje, je „Mala”; do Male su mala Drenovica i mala Carić s ove strane reke; a preko reke Višnjice i Starače jeste mala Brdo koje se ranije delilo na Soko Brdo, gore, i Durdak, niže, niz reku idući. Durdak se sada zove samo zemlji- šte Satna Bara. Atarom je selo prilično veliko. Džada „cesta” je granica atara spram Mehovina i Vladimiraca. Spram Vukošića je mesto zvano Rustin majdan kamena. Spram Zablaća je granica Markova šuma. Prema Matijevcu je Veliko polje. Do Belotića atar se ne graniči.
Mesni narodni odbor Lojanice je na drumu, s desne strane, idući Valjevu, za 500 — 600 m dalje od Spomenika na raskrnici druma za sresko mesto Vladimirce. Na Lipovici prostrana ravan na temenu kose kojom vodi drum. Idući od Mesnog odbora Lojanice za školu i crkvu, koje se nalaze na levoj strani doline Višnjice, silazi se po sredini dolinske strane duž useka bočne rovine preko izvora Vodice; tu česma a pored nje i jedan „buna- rić” od drveta kladenac ograđen. Izvori Vodica i „Bunarić” izbijaju iz finog čistog jezerskog peska (preko gline). Ima na ovoj strani doline Višnjice nekoliko majdana peska. U Popovića majdanu, niže, ima i šljunka; u Ostojića, više, javljaju se krečne konkrecije (po opisu seljaka). Desnom stranom prostrane ravnice teče tzv. Starača, plitko korito mrtvaje. Levom stranom prostrane ravnice koja se javlja na dnu erozionog proširenja, teče reka Višnjica, protiče uza stranu doline glavni sadašnji tok, korito kao u Dobrave samo leti suvo.
Po pričanju, reka Višnjica zove se po pećini Jovana Višnjića od Mrovske iz turskog vremena „kad je Starina Novak bio” (?). („O Jovanu Višnjiću imala pesmarica”). Prvi izlaz Višnjice reke je iz „soldumine” jaruge ili vrtače u Mrovskoj tamo je blizu Ašikov grob, prema Metliću.
U sredini sela, na levoj strani doline Višnjice, od starine je groblje kod mesta zvanog Vodice, u delu sela koji se zove Mala Tulipe, među njima jedna velika, blizu 100 godina stara maslena lipa. Tu prvog maja po starom na proroka Jeremiju od pre 65 godina svetili masla, pošto jednom selo potukao grad. Pre toga bila „molitva” na mestu zvanom Malo Polje dole u ravni kod Starače kod stare reke, i tamo bile lipe. Ne pamte kad je reka od Starače udarila ovamo, uz breg. Seoska preslava ja na Mladu nedelju onda na Vodici „molitva” i „vašar”.
Odmah preko rečice Krivajice do Carića male, oko gradine što se zovu „Ulice” (sad se zovu „Avlije”) bilo Madžarsko groblje; do skora se nalazilo kamenje, pa očišćeno.
Stari pričali da je u Lojanicama neki Turčin bio koji je topio loj, pa po tome ime selu. Cveje Ivanovića majka Jelica, živela 96 godina (umrla 1935.) zapamtila selo sa 17 kuća. Miloša Ilića otac Radovan (sad bi mu bilo 125 godina umro 1919.) radio na „Konaku”, na kuluku, kad se u Vladimircima podizao srez.
Do pre pedesetak godina imalo je još u selu kuća „šiljkara”. Gore nad drvenim krovom, od šindre na četiri direka, bila badža na šiljak; sa četiri strane krović, kapa, a dole kuća na dva dela, „šeperuša” soba za spavanje, i brvnara, „kuća” gde je ognjište. Tako zapamtio svoju kuću Milosav Kojić kad mu je bilo 12 godina, sada star 66 godina.
Spomenik na raskrsnici druma vladimiračkog sa drumom Šabac — Valjevo, na 26 km od Šapca i 51 km od Valjeva. Natpis: „Oficirima, podoficirima, komandirima, redovima 17. pešadijskog puka, poginulim za otadžbinu u borbi kod Šapca 1914. godine. Drugovi”. A dole citat: „Pokoljenja za pjesmu stvorena”.
Selo Lojanice ima 220 domova i 1042 stanovnika (1949.).
Familije su neke starije od 200 godina – kaže stari Lekić.
Mala Carić (stari pričali da prošao tuda neki car s vojskom):
Lekići (8 k., Aranđelovdan). Milošev (71 god) deda Janko služio kod Đelića u Zablaću, pa onda ovamo prešao; došao iz Jadra.
Jovanovići I (10 k., Jovanjdan). Jovanov otac bio Stojan, hajduk iz turskog vremena, naselio se onda u Cariću kad je tu bila šuma, još pre Lekića.
Božići (4 k., Aranđelovdan). Možda stari. Nepoznato poreklo.
Lazarevići (1 k., Nikoljdan). Deda Petrov otac doselio se odnekuda. Ne znaju odakle.
Matići (4 k., Jovanjdan). Doseljeni kad i oni iz Jadra.
Đurići (1 k., Nikoljdan). Praded Đura došao, ne znaju odakle.
Prokići I (8 k., Mioljdan). Iz Bosne pre 1876. naselili se na imanju Stanojevića, od Rnjakovića.
Stokići (6 k., Lazarovdan). Stari. Vitomirov (50 godina) otac Đurađ, deda Petar (umro 1906, star 96 godina, pre oko 140 godina rođen), pradeda Marko, čukundeda Bogić. Marko živeo kad je presečena džada za Valjevo. Onda i Mačvani kulučili na toj džadi.
Mala Drenovica:
Blagojević Stavan (1 k., Nikoljdan). Iz Brezovice sela, srez Rađevina, 1915, tude udovicu uzeo zakućio nanovo (nije se prizetio).
Ivanovići (5 k., Stepanjdan). 4 k. ovde, 1 k. u mali Carić, prizetio se Dragutin u Jovanoviće I. Svetozarov Cvejin (44 god.) pradeda Ivan iz Šljivova, od Ljubovije. Izbegao od Turaka.
Živkovići (3 k., Stepnjdan nova, na imanje, a Jovanjdan stara slava). Oni su od Bošnjaka koji su došli iz Bosne. Bila neka udovica, pa se tu prizetili. Došao đed Pavle, Andrijin otac.
Kovačevići (13 k., Nikoljdan). Stari, odavde. Ne pamte da je neko radio kovački zanat.
Petrovići (3 k., Jovanjdan). Božidarov (48 god.) čukundeda Petar, pračukundeda Ranko. Ranije se zvali Rankovići.”Tudenak su od pamtiveka”.
Nikolići-Ševići (1 k., Aranđelovdan). Odavno je ta jedna kuća. U vojsci se prozvali Nikolići, a staro prezime Ševići (u Matijevcu ima Mijailovića Ševića). Možda stari.
Prokići I (2 k., Jovanjdan). Aleksa i otac njegov Paja došli iz Bačke, iz Ade, pre 60 godina. Njihov pranđed bio Užičanin, za vreme Karađorđa izbegao 1813. preko od Užica, pa pre 60 godina vratili se u Srbiju. Aleksa sada ima 72 godine, onda imao 12 godina. U Adi imaju familiju.
Novakovići (5. Aranđelovdan). Starinska familija, pamte do pradede Srećka i čukundede Ivana.
Novković Jovan (1 k., Mioljdan). Iz Drenovca u Mačvi došao 1948. Kupio ovde imanje.
„Mala” (zove se tako što je u sredini sela):
Radonjići (4 k., Đurđic). 3 k. ovde, 1 k. u Satni Bari (1 k. U Beogradu činovnik). Iz Mačve, iz Sovljaka, došao pop Živojin pre oko 80 godina. Naselio se onda u šumi pod grobljem. U Sovljaku Radonjića ima oko 10 kuća. Starinom su iz Crne Gore, sa Njeguša, još pre Karađorđa došli.
Drgićevići (7 k., Lazarovdan). Đokin (61 god.) pradeda Aleksa. Možda su iz Jadra, ima ih i tamo.
Stanojevići (11 k., Đurđevdan). 7 k. u Mali, a od pre 130 godina izišli gore na Brdo, predak današnje 4 kuće. Jedna kuća u Šapcu od 1920 godine. Miroslavljev (48 god, iz Male), a Marinkov (60 god. sa Brda), pradeda Petar, čukundeda Stanoje. Petar izišao na džadu još pre prosecanja bila uzana koliko da se korz šumu jedva mogli provesti volovi s kolima. Za vreme Petrovo bilo selo svega 17 kuća.
Tadići (3 k., Aranđelovdan). 2 k. u Mali, 1 k. na Brdu. Možda stara familija.
Stefanović Petar (1 k., Mratindan). Iz Vukošića pre 30 godina prizetio se u Stanisavljeviće, izumrle po muškoj liniji. Njihova slava bila Nikoljdan.
Mišković Ilija (1 k., Đurđic). Iz Cerovca ušao devojci u kuću pre 16 godina, a u Cerovac iz Srema.
Stankovići (Nikoljdan) ovde izumrli, dvojica se odselili (u Šabac i u Rijeku).
Rankovići (1 k., Đurđic). Vitomirov (25 god.) pradeda Jovan, čukundeda Dušan, pračukundeda Ranko. Ranko i dva brata, Velisav i Janko, prvi se zaselili iz Bosne. Ranko i braća bili prvo u Cariću, pa Ranko prešao u Malu, a ostali pod Brdo.
Mala Brdo:
Velisavljevići (11 k., Đurđic).
Jankovići-Tešići ( nadimak) (8 k., Đurđic). Velisavljevići su na severnom kraju, na Satni Bari, a Jankovići na jugu, na samom Brdu. Istog porekla kao Tešići, neko staro ime male Jankovića. Velisavljevići su po nadimku Zozići. Velisav, Janko i Ranko bila tri rođena brata. Kafanu na drumu, gde je Mesni odbor Lojanice, podigli Velisavljevići, kad je drum sagrađen, prvo držao kafanu Pajko Velisavljević od ovdašnjih, pa onda njegov sin Jocko prodao je Đoki Stojanoviću, a od njega kupio je Milijan Sandić iz Šapca (tamo došao iz Užica) sve to do rata.
Pantići (1 k., Jovanjdan). Iz Nadalja, iz Bačke, oko 1907. doselio Uroš, otac Aleksandra; kupio imanje.
Šimonović Đura (1 k., Jovanjdan) Iz Mađarske, došao 1922.
Gačići (3 k., Nikoljdan). Stara familija. Od pre 30 godina prekrstili se od Ostojića.
Ostojići (2 k., Nikoljdan). Ostali na starom prezimenu, domoroci, starodrevni. Ladomirov (65 god.) pradeda Milinko.
Popovići (37 k., Đurđic). Iz Srema, iz Golubinaca doseljeni odavno. Četiri popa bila od njih što pamte: Ljubinko, prota pre 65 godina, pre njega raspop Janko, a pre njih Ninko i Milovan, prvi. Bogosavljev (76 god.) pradeda Radovan.
Đakovići (4 k., Đurđic). Savkov (24 god.) čukundeda Jovan prvi on iz sela znao „đaka” znao da čita. Zajedno sa Popovićima došli iz Srema, iz istog sela u isti dan.
Pantelići I (3 k., Nikoljdan). Đokini. Najstarija familija.
Pantelići II (3 k.) doseljeni, ne zna se odakle. Od druge su familije. Pavlovi.
Kojići (2 k., Nikoljdan) tri-četri familije u selu. Milosavljev (66 god.) deda Samuilo, a njegova mati Ljubica; imala nekoliko srebrnjaka, uzeli Švabe 1915. Stara familija.
Bogićevići (1 k.) Iz Male Vranjske od Bogićevića; Petar pre 70 godina ušao devojci u kuću u Kojiće.
Ilići (3 k., Nikoljdan). Došao njihov deda Sima iz Bosne 1876. Bio majstor. Prizetio se u Kojiće.
Jovanovići II (2 k., Nikoljdan). Njihov đed Paja došao kao kovač, Ciganin poreklom. Sad govore samo srpski. Pre oko 100 godina premestio se u selo, pa mu „selo” dalo plac; išao po njivama i kovao raonike (onda bili plugovi drvenjaci).
Đurđevići (3 k., Đurđic). Imali kuću daščaru, bili su u ravni, do Višnjice, kod Starače, pa izneli na Brdo uz istu parcelu, jer ih plavila voda.
IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 107-111), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
Komentari (0)