Poreklo stanovništva sela Banjani, opština Ub. Izvodi iz knjige Ljubomira Ljube Pavlovića „Antropogeografija valjevske Tamnave“. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
Banjani su neravnog izgleda, ali ne i brdovitog, u sredini oblasti sa nagibom ka istoku. Uzvišenija mesta su sa zapadne strane, a kuće rasturene na sve strane i opet primetno razređene u četiri kraja: Sređ jugozapadni deo do Tulara, Gornji Kraj, severni deo do Vukone, Donji Kraj severoistočno do Vukićevice i Vrela i Iverić, najseverniji deo do Drena. Koliko mi je poznato zaseok Iverić sada pripada Drenu i to je romsko naselje, op. Milodan.
Tamnava (kao prostor) je od najstarijih deo stare Mačve, koji se prostirao na istok do reke Kolubare. Tamnava beše podeljena na male župe. Listina kralja Žigmunda od 1426. godine pominje kao sastavne delove stare Mačve župe: Nepričavu, Ub i Tamnavu, koje su sve tri u opsegu današnje Tamnave. Središte mačvanskoj župi Ubu nije današnja varošica nego pre negde u Tvrdojevcu ili Sovljaku. Ako bi centar mačvanske župe Uba bio u ovim mestima ili negde u njegovoj blizini, onda bi tadašnja župa Ub obuhvatala sliv današnje rečice Uba. Središte mačvanskoj župi Tamnavi ne bi tako isto mogao biti današnja varošica Obrenovac ili stariji Palež već pre negde sela Tulari ili BANJANI.
U godini 1429. u hrisovulju despota Đurđa Brankovića, kojim odobrava svom čelniku Radiču, da može primiti podareni poklon od ugarskog kralja Žigmunda, pominju se pored nekih sela iz susednih mačvanskih oblasti i sela ove oblasti: Trstenica, Bošnjaci, Ljutice, Zagreb (Zabrežje) i Medojeva Reka (Banjani).
Imovinski odnosi mogu zgodno da posluže za objašnjenje porodičnih veza. Doseljenici iz jedne porodice su ili u blizini ili kad su rastureni, po imanjima su, koja su još u zajednici kod iste porodice. Svi stariji doseljnici su sa zajedničkim imanjima i većinom u sredini sela a mlađi po krajevima. Aškovići i Miškovići iz Banjana su u sredini Donjeg Kraja a oko njih su noviji doseljenici.
Na uzvišenijim mestima ove (tamnavske) ravnice nema ni bunara po nekim selima, te se muče bez vode, takva sela su: Tulari, BANJANI, Trlić, ravniji delovi Čučuga i Pambukovice.
U Tamnavi imamo nekoliko vrsta zemalja (zemlje): Peskuše, krečuše, crnice, smolnice, blaguše, mrtvuše i polojske zemlje.
Mrtvuša je crvena, tvrda, hladna vodoizdržljiva glina, teška za rad i vodom oslkudeva. Na njoj uspevaju i samo rastu šume, a izvesnih godina mogu i strmni usevi, a ništa drugo ne može. Najlepši primeri mrtvuše su bezvodni delovi Tulara, Batalaga, BANJANA, Svileuha, Trlića i dr.
Od današnjih sela, koja su postala od ranijih zaselaka je i Kalinovac, koji se odvojio od Banjana – raselica Banjana.
Kuće imućnijeg Tamnavca je čitavo naselje s mnogim zgradama, poređenim u krug ili na duž. Dom Janka Aškovića iz Banjana, jednog među najimućnijim Tamnavcima, uz glavnu kuću ima još 15 drugih zgrada, i ako nema zadruge.
Naziv sela Banjani je stranog imena, latinskog ili romanskog porekla. Međutim, Banjani su se ranije zvali Medovac po imenu, koje se danas nalazi očuvano u imenu polja, severo-zapadno od škole.
Selišta ima svako selo, samo se različito zove. Selišta po nazivu Stare Kuće, Kućerine, Kućišta i Stara voća imaju u BANJANIMA, Subotici (Bariču), Crniljevu, Krtinskoj, Kozarici i dr.
Stara groblja poznata su pod ovim osobnim imenima: Bobije, Umke i Staro Groblje. U Banjanima se staro groblje naziva Umka. U Banjanima, do Vukićevice, je neko staro groblje, koje se zove Cigansko Groblje, za koje se misli da su u njemu sahranjeni skitači Cigani, kad bi ih kuga zadesila.
Poreklo famiija-prezimena sela Banjani
Prezime – kada su doseljeni – odakle su doseljeni – Krsna slava – napomena:
-Aleksići, druga polovina 18. veka, Dubica u Bosanskoj Krajini, Pantelijevdan.
-Aškivići i Miškovići. Videti Miškovići i Aškovići.
-Bojići, druga polovina 18. veka, Lopatanj u Podgovini, Jovanjdan.
-Bukovičići, druga polovina 18. veka, Donja Bukovica u Podgorini, Mala Gospojina.
-Vesići, druga polovina 18. veka, Gornja Bukovica u Podgorini, Jovanjdan.
-Vićentići, druga polovina 18. veka, Kolašin, Sv. Ćirilo i Metodije.
-Vukovići, posle 1827. godine, Bječuša u Starom Vlahu, Aranđelovdan.
-Gavrilovići, posle 1827. godine, Pričević u Kolubari, Nikoljdan.
-Gagići, posle 1827. godine, Srem, Đurđevdan.
-Damnjanovići, posle 1827. godine, Osat, Tomindan.
-Dimitrijevići, druga polovina 18. veka, Cvetulja u Rađevini, Nikoljdan.
-Dojčinovići, posle 1827. godine, Bela Krajina, Đurđevdan.
-Đorđevići, posle 1827. godine, Lopatanj u Podgorini, Đurđic.
-Ivkovići, druga polovina 18. veka, Lopatanj u Podgorini, Jovanjdan.
-Ilići 1, druga polovina 18. veka, Todisavac u Rađevini, Alimpijevdan.
-Ilići 2, druga polovina 18. veka, Zavlaka u Rađevini, Alimpijevdan.
-Jovanovići, druga polovina 18. veka, Prilep, Đurđevdan.
-Jovičići, druga polovina 18. veka, Bobova u Podgorini, Jovanjdan.
-Joksimovići, druga polovina 18. veka, Vragočanica u Podgovini, Nikoljdan, poveća porodica.
-Keserovići, druga polovina 18. veka, Oglađenovac u Podgorini, Đurđic.
-Komadinići, posle 1827. godine, Kačer u Starom Vlahu, Jovanjdan.
-Lazarevići 1, druga polivina 18. veka, Donja Bukovica u Podgorini, Nikoljdan, poveća zadruga.
-Lazarevići 2, druga polovina 18. veka, Ravnaja u Rađevini, Nikoljdan.
-Markovići, posle 1827. godine, Banat, Jovanjdan.
-Miloševići 1*, prva polovina 18. veka, Jadar, Nikoljdan.
*Predak ovih Miloševića bio je sluga neke stare zamrle porodice, ušao je devojci u kuću od iste porodice, s njom se zarodio i od njega su današnji Miloševići.
-Miloševići 2, posle 1827. godine, obližnji Orašac, Jovanjdan, uljezi u Aškoviće-Miškoviće.
-Mihailovići 1, druga polovina 18. veka, Gornja Bukovica u Podgorini, Jovanjdan.
-Mihailovići 2, posle 1827. godine, od Sarajeva, Jovanjdan.
-Miškovići i Aškovići, prva polovina 18. veka, Banjani – okrug rudnički, Jovanjdan.
-Nenadovići, druga polovina 18. veka, Dragodol u Azbukovici. Đurđic.
-Ostojići, druga polovina 18. veka, Krasava u Rađevini, Stevanjdan.
-Petrovići* 1, prva polovina 18. veka, rudnički okrug, Jovanjdan.
*Petar, predak ovih Petrovića, bio je hajduk i drug Miška iz Banjana, pa kad se ovaj ostavio hajdučije i stalno naselio u ovom selu, tada se i Petar pored njega naselio.
-Petrovići 2, posle 1827. godine, Bela Krajina, Đurđevdan.
-Radojičići, druga polovina 18. veka, Osladić u Podgorini, Đurđevdan.
-Savići, posle 1827. godine, Osat, Đurđevdan.
-Selenići, posle 1827. godine, Loznica u Kolubari, Ignjatijevdan, zanatlijska porodica.
-Stanimirovići, druga polovina 18. veka, Šljivova u Rađevini, Nikoljdan.
-Tomići, posle 1827. godine, Bela Krajina, Nikoljdan.
-Trifunovići, druga polovina 18. veka, Cerova u Rađevini, Đurđevdan.
-Cvetkovići, posle 1827. godine, Beograd, Đurđic.
IZVOR: Antropogeografija Valjevske Tamnave, Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Milodan.
2. mart 2013. u 11:57
milan
Postovani,
ako Vam ne smeta sugerisao bih manju korekciju vezano za Banjane i familiju Ašković.
Naime Na najjstarijoj grobnoj ploči Aška Krstića rodonacelnika stoji 1721,a ziveo je prirodno tu pre toga.To nije druga polovina 18 veka..
Drugo, ne vdim obavezu vezivanja Aškovića za prezime Mišković, jer su Aškovići samostalno postojali mnogo pre njh (svaka čast njima).
Majka mi je od Aškovića i posedujem staro rodoslovno stablo Aškovića koje se lako može staviti na internet (ako ima interesa za to).
Sa poštovanjem,
Milan Isidorović,dipl.inž.pom.
8. mart 2013. u 21:19
Dragan Ašković
Poštovani Milane, drago mi je da pratiš ono što je u vezi sa Aškovićima. Ja sam jedan od njih i to baš iz Banjana. (otac mi je Živko, deda Dragoljub Draga Grk, pradeda Toma, čukundeda Ljubunko… Interesuje me kakvo rodoslovno stablo poseduješ, da li je to od Milorada Miće Aškovića? Puno pozdrava Dragan Ašković
26. mart 2024. u 18:34
Nikola
Aško je stariji brat Miška. Vidi Atropogeografiju Tamnave od Ljubomira Pavlovića ,izdanje prvo od 1912 g., Miško koji je bio hajduk
došao je iz sela Banjani kod Gornjeg Milanovca kod Aška i tu se oženio i dali su selu ime Banjani. Ono se ranije zvalo Medojevac.
Ostavio je deo porodice u Banjanima a on se preselio u Bajevac i taj kraj se zove Mišković. Danas se oni prezivaju Ivanovići, Pavlovići i dr. Negov sin Branko sagradio je česmu kod crkve u Bajevcu- Stepanju. Njegov unuk Branko bio je marveni trgovac i ortak Jakova Nenadovića. Vidi Memoare prote Mateje Nenadovića deo kada ja 1804 skupljao novac za džebanu. Pogrešio je u prezimenu nije Ašković već Mišković.
9. mart 2013. u 00:17
Milodan
Gospodo, Milane i Dragane!
Podatke o selu Banjani, kao uostalom i ostalih sela u opštini UB preneo sam iz knjige, kako već u naslovu i piše, “Antropogeografija valjevske Tamnave” Ljubomira Ljube Pavlovićlja, štampane 1912. godine. Preneo sam doslovno. Kada sam došao do “Aškivići i Miškovići” iza ovih prezimena, osime reči “Banjani” nije bilo nikakvih podataka, vodoravne crtice vremena doseljavanja, odakle su doseljeni i Krsna slava. Nakon toga naišao sam na Miškoviće i Aškoviće i tu je pisalo to što je preneto. Da li je to tačno, ne znam. Treba imati u vidu da su podaci skupljani skraja 19. i početkom 20. veka, te da se od tada dosta toga promenilo. Ne piše “druga” već “prva” polovina 18. veka i u knjizi i u tekstu. Da li ove dve familije nešto povezuje i zašto su zajedno prikazane to je u ovom trenutku teško reći. Najbolje bi bilo da “ukrste” podaci Krsnih slava koje slave ove dve familije, da li je to, kako piše, Jovanjdan? Ako jeste onda držim da su rodbinski povezani.
Budući da se već nekoliko meseci bavim ovim poslom uočio sam da mnoge stare porodice uglavnom slave Jovanjdan ili Nikoljdan.
Toliko.
Pozdravljam vas!
29. novembar 2014. u 20:21
milan
dali mi možeš detaljnije opisati o poreklu familije bukovčić
28. avgust 2023. u 16:42
Srđan Jovanović
Zanimljivo za Branka je to da se u tefterima između 1831. i 1836. pominje pod više prezimena. Prvi put kao Branko Banjanac, potom Branko Milisavljević, potom kao Branko Bukovica (ili Bukovičić, rukopis je nejasan), a potom opet kao Branko Milisavljević, sa braćom Jankom (goropadan, pa je oslobođen poreza), Petrom i sinovcem Jefremom.
2. mart 2015. u 18:49
zoran šabanović herceg novi
Moguća je još ova varijanta dobijanja imena Banjani,a to je da su sa sobom to ime donijeli doseljenici iz Banjana,današnja Crna Gora.Evo kako: U srednje -vjekovnoj Bosni Kralj Tvrtko je na poziv Kneza Lazara poslao Vlatka Vukovića i Pavla Radinovića,tamošnje velikaše-plemiće u Kosovski boj.PavleRadinović je bio barjaktar Kneza Lazara i nosio je barjak na kome je bio nacrtan orao,pa ga je narod zbog toga zvao Pavle Orlović.Tako da je to stvarna ličnost a ne nekakav mit. Od toga pavla su nastali Pavlovići,odnosno Pale itd.Potomak Radoslava Pavlovići je i bio Nenada Pavlović,a po njemu su nastali i Nenadovići.Pavlovići stradaše 1463.godine od Turaka kada su pokorili Bosnu,a Nenadovići pred njima se raseliše na tri strane.Jedni odoše u Slavoniju, oko Pakraca i tu i danas ima dosta Nenadovića,katolika i pravoslavaca.drugi odoše ka Ugarskoj i od njih je najpoznatiji bio srpski Patrijarh Pavle Nenadović.Treći odoše na Banjane,gdje je bio katun Pavlovića.Tu osnovaše naseobinu koju nazvaše Birač,po mjestu odakle su došli iz Bosne,grad Borač.Nenadovići sa Banjana opet pred Turcima,odnosno nakon Kandidskog rata 1669.godine pobjegoše u naseobinu koju nazvaše Banjani.Vjerovatno da među vama ima dosta potomaka sa Banjana koji su sa Nenadovićima doselili tu.
28. novembar 2015. u 17:28
Mina Bosiljčić
Poštovani,
Nedostaju na spisku Bosiljčići. Moj pokojni deda je iz Banjana. Zvao se Obrad Bosiljčić, umro je 1997. godine, ali zasigurno znam da osim naše, ima jos dvadesetak kuća Bosiljčića u Banjanima.
Srdačan pozdrav 🙂
Mina
6. januar 2016. u 23:37
Vladimir Askovic
drago mi je da postoji jos neko ko zna o nasim starim banjcima i familijama i prezimenima.Treba pisati sto vise sve ko sta zna da se ne zaboravi.Treba da se zna da su tu nekada i sada ziveli i zive radili i rade pravoslavci,
19. mart 2016. u 20:17
Marko Rafailović
Ne vdim da se pominje familija Rafailović? Na groblju postoje spomenici od Jovana Rafajlovića posle drugog ustanka živeo u Banjanima, A njeegov otac Rafajlo isto postoji spomenik.
Tako da ide: Rafajlo, Jovan,Živan i žena Ikonija 19 vek postoje spomenici.
Luka (Solunac) pa Srboljub ubili ga komunisti 1945, Dušan, Srboljub i evo sada ja.
19. mart 2016. u 20:23
Marko Rafailović
Ne vidim da se pominje familija Rafailović?
Na groblju postoje spomenici.
Rafajlo najverovatnije posle drugog ustanka se doselio.
Tako ide Rafajlo , Jovan, Živan njegova žena Ikonija (19 v)
Onda Luka (Solunac) pa Srboljub, Dušan, Srboljub, i evo sada ja.
28. avgust 2023. u 21:49
Srđan Jovanović
Prema tefterima iz 1830-ih postojao je Rafailo Mijailović, imao je brata Obrada i sinove Nikolu i Marinka, dok se na jednom tefteru iz istog doba, u kome nema Rafaila, pominje Marko Ravailović.
7. maj 2017. u 22:46
Nenad-Konstantin
Postovani, takodje je primeceno da nedostaju podaci o porodici Glisic koja je jedna od najstarijih i koja je bila na tlu sadasnjih Banjana prisutna jos pre i nego su Banjani dobili taj naziv.Porodica Glisic slavi Sv. Jovana Krstitelja.
Nadam se da imate ikakvih podataka o porodici koja jos uvek zivi u tom mestu.
Srdacan pozdrav.
28. avgust 2023. u 21:35
Srđan Jovanović
Knjiga je pisana početkom 20. veka, moguće je da su Miloševići 2 ono što su posle Glišići jer prema tefteru iz 1831, postojale su tri kuće Manojlovića. Jedna je bila Lazareva, druga Glišina i sina mu Miloša, i treća Petrova sa skororođenim (tako baš piše) sinom Radosavom.
17. mart 2024. u 01:26
Nenad-Konstantin
Poštovani, da li je moguće od Vas dobiti na uvid teftere u kojima to piše?
Unapred zahvalan.
18. oktobar 2017. u 03:50
Slavko Milanovic
Moji su Jovicici,prekoputa groblja
28. avgust 2023. u 22:00
Srđan Jovanović
U tefterima 1830-ih upisan je izvesni Jovica Ninković, sa sinovima Velimirom, Eremijom i Ivkom. Vrlo je izgledno da je vaše prezime od njega isteklo.