Срби у Темишвару

11. фебруар 2013.

коментара: 1

Завичај - села и градови

Порекло (српског) становништва града Темишвара (Банат, Румунија), према књизи ДУШАНА Ј. ПОПОВИЋА „Срби у Банату“. Пириредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић 

Додао А.М. – Мартолоси су врста војних јединица још из времена Византије, а коју су и Турци задржали све до 1721. године. Чинили су их хришћани, а статус се наслеђивао унутар породице. Имали су разне задатке: у унутрашњости су служили као врста полиције, негде су били и посада у утврђењима. У пограничним областима служили су и као шпијуни и често упадали у непријатељске територија у циљу пљачке. Били ослобођени харача, а имали су и могућност поседовања наследне земљишне поседе (баштине). Већи број мартолоха је прелазио на ислам.

Defterek I, 374-5

1590.-1. СЛУЖИЛИ СУ У ТЕМИШВАРУ КАО МАРТОЛОСИ:

 

DIMITRI VUITSIT ДИМИТРИЈЕ ВУЈЧИЋ
VOCSA JOVAN ВОЧА ЈОВАН
RADOSA PETER ПЕТАР РАДОША
MALI NIKOLA НИКОЛА МАЛИ
PETER JOVAN ПЕТАР ЈОВАН
MIHAJLO PAVEL МИХАЈЛО ПАВЛЕ
PAVEL MATIASZ ПАВЛЕ МАТИЈАШ (евић ?)
ISZTOJAN MIHAJLO СТОЈАН МИХАЈЛО
NIKOLA IVAN, szeroda НИКОЛА ИВАН, сердар ?
PAVEL DIMITRI ПАВЛЕ ДИМИТРИЈЕ (вић?)
NEDELKO RADICS НЕДЕЉКО РАДИЋ
ISZTOJAN DIMITRI СТОЈАН ДИМИТРИЈЕ (вић ?)
NIKOLA BRASOIK НИКОЛА БРАШОВИЋ
PETRI MIHAJLO ПЕТРИ МИХАЈЛО
NIKOLA BOSIK НИКОЛА БОЖИЋ
MIKLOS MASZAROVIT НИКОЛА МЕСАРОВИЋ
GYURA PALCSIK ЂУРА ПАЛЧИЋ
NIKOLA RADOVIK НИКОЛА РАДОВИЋ
PETER MARTIN ПЕТАР МАРТИН
BERUDAN DAMJAN БЕРУДАН ДАМЈАН
GYURO ILIA ЂУРО ИЛИЈА
SOJO RADOSAK ШОЈО РАДОШАК
ISZTOJAN DIVANE СТОЈАН ДИВАНЕ
GYURICS …..  ЂУРИЋ …..
R ….. MARKO Р ….. МАРКО

 

Defterek I, 422-3

1624.-7. СЛУЖИЛИ СУ КАО МАРТОЛОСИ:

 

GYURO ILIA ЂУРО ИЛИЈА
RADOSAK ISTVAN РАДОШАК СТЕВАН
JANKO ЈАНКО
FARKA BERENIK ВУК (мађ. Фаркаш) БЕРЕНИК (?)

 

А као стражари на мосту служили су: GOZDAN, PAVEL, GYURA, KOZA, SZILADI, LUKACS.

ПО ПОПИСУ ОД 28. ЈАНУАРА 1739. ГОДИНЕ ЖИВЕЛИ СУ У ТЕМИШВАРУ ОВИ СРБИ:

  1. ЈУРКО и АТАНАЦКО – становали су у Златној фабрици. Породицу су чинила 3 члана. Бавили су се разноврсном трговином. У Темишвар се доселио пре 20 година из Влашке, Москопоља. (додао А.М. – сигурно Цинцари).
  2. НИКОЛА МОЛДОВАН – становао је код Црног орла. Трговину је водио са још једним другом, а трговао је са брашном и воском. У Темишвар се доселио пре 20 година из Влашке.
  3. НИКОЛА ЧИЗМЕЏИЈА – становао је Код зеленог дрвета. Имао је породицу од 3 члана. Био је чизмар. У Темишвар се доселио пре 16 година из Влашке.
  4. МИХАИЛО КОСТИН и ТОДОР – становали су Код бекства у Египат. Бавили су се трговином немачке и турске робе. У Темишвар се доселио пре 10 година из Москопоља. (додао А.М. – сигурно Цинцари).
  5. BUCZICZA – становао је Код зеленог дрвета. Имао је породицу од 5 чланова. Био је препродавац. У Темишвар се доселио пре 20 година из Долца у Банату.
  6. Браћа БЕЛИЋ: ПЕТАР, НИКОЛА и ЖИВКО – Становали су Код кључа. Породица им је бројала 12 чланова. Бавили су се трговином са марвом. У Темишвар су се доселили пре 18 година из Иванде.
  7. ТОДОР ЈАНКОВИЋ – становао је Код зеленог дрвета. Породица је бројала 2 члана. Био је сабов (додао А.М. – кројач). У Темишвар је дошао пре 30 година из Мађарске.
  8. НЕДЕЉКО ДИМИЋ – становао је Код бекства у Египат. Породица му је бројала 6 чланова. Био је сабов. Доселио се пре 40 година из Долеана у Албанији.
  9. ЈОВАН – становао је Код зеленог дрвета. Имао је породицу од 6 чланова. Био је сапунџија. У Темишвар се доселио пре 9 година из Russova у Банату.
  10. МИРКО БРАНКОВИЋ – становао је Код зеленог дрвета. Породица му је бројала 4 члана. Био је ситничар. Доселио се из Ditl-a (Титела ?) пре 18 година.
  11. ЈОСИМ МАЛЕНИЦА – становао је Код кључа. Породица му је бројала 10 чланова. Био је стар 70 година и бавио се трговином стоке. Доселио се из Баната.
  12. РУДОЛФ ТАНАЦКОВИЋ – становао је Код великог Христифора (Криштофа). Породица му је бројала 3 члана. Био је ситничар. Доселио се пре 6 година из Крајове у Влашкој.
  13. ЈУРКО ПЕТАР POSSABLOVITZ – становао је у Хановој кући. Породица му је бројала 5 чланова. Трговао је немачком робом. Доселио се пре 10 година из Пеште.
  14. ЈАНКО и ЈОВАН ВУЈЧИЋ – становали су у Дежановој (Dejean) кући. Био је ”српски бербер”. Доселили су се пре 22 године из Фачета у Банату.
  15. СТАНКО БОШЊАК и друг му ИГЊАТИЈЕ – становали су у Дежановој кући. Породице су им бројале 8 чланова. Били су ”biljardosok”. Доселили су се пре годину и по дана из Оршаве.
  16. МАРТИН ЋОСА – становао је Код грађанског чизмара. Породица му је бројала 5 чланова. Био је ситничар. Доселио се пре 16 година из Баната.
  17. АНТОНИЈЕ – становао је ”у реду малих кућа”. Породица му је бројала 17 чланова. Био је ћурчија. Доселио се пре 35 година из Софије у Бугарској.
  18. ЈОВАН НЕДЕЉКО – становао је у Видтмесеровој кући. Породица му је бројала 3 члана. Био је ситничар. Доселио се пре 10 година из Русове у Банату.
  19. ТИМО – становао је Код грађанског чизмара. Породица му је бројала 2 члана. Био је златар. Био је родом из Албаније, а доселио се пре 3 године из Оршаве.
  20. ЈОВАН CZICZI – становао је Код црног орла. Породица му је бројала 2 члана. Доселио се пре 22 године из Будима.
  21. ЈОВАН и НЕДЕЉКО – становали су код Пољске (коморске) апотеке (Feldapotheke). Трговали су са животним намирницама. Доселили су се пре 22 године из Оршаве.
  22. ДИМИТРИЈЕ – становао је у Волхоферовој кући. Трговао је вином. Доселио се у Темишвар пре 3 године, али није забележено одакле. За њега је примећено да ”дође и оде”.
  23. ГРГУР САБИЋ (вероватно САВИЋ) – становао је Код орла. Имао је породицу од 3 члана. Био је вашарски судија. Доселио се пре 23 године из Јегре.
  24. ХАЏИ STOMYR (можда Homyr) – становао је Код орла. Породица му је бројала 5 чланова. Био је ћурчија и бавио се трговином брашном. Доселио се пре 35 година из Софије.
  25. НИКОЛА ЂУРИЧКО (JURICZKO) – становао је Код орла. Имао је породицу од 7 чланова. Трговао је са марвом. Доселио се пре 19 година из Баната.
  26. ХАЏИ НЕДЕЉКО – становао је Код орла. Имао је породицу од 4 члана. Био је сапунџија. Доселио се пре 25 година из Видина.
  27. ГЕОРГИЈЕ VELEZOVICH – становао је Код орла. Имао је породицу од 3 члана. Бавио се сабовским занатом. Доселио се пре 35 година из Пловдива.
  28. ПЕТАР НЕДЕЉКОВИЋ – становао је Код орла. Имао је породицу од 4 члана. Био је сапунџија. Доселио се пре 15 година из Видина.
  29. БАРБАН – није забележено где је становао, али вероватно Код орла. Био је чизмар и имао је једног помоћника. Доселио се пре 2 године из околине Ниша.
  30. МИХАИЛО – становао је Код орла. Био је сапунџија. Имао је породицу од 2 члана. Доселио се пре 10 година из Пожаревца.
  31. СТАНИША – становао је код Ружице. Радио је у заједници са још једним другом. Био је лончар. Доселио се пре 40 година из Смедерева.
  32. ПЕТАР РАДАШИНОВИЋ – становао је Код бекства у Египат. Имао је породицу од 7 чланова. Доселио се пре 30 година из Сегедина. За њега је забележено да је окружни кнез темишварски.
  33. ЕМАНУЕЛ НИКОЛА – становао је Код јелена. Имао је породицу од 8 душа. Био је трговац. Доселио се пре 12 година из Пеште.
  34. ЈАНКО ВОЈВОДИЋ – становао је код Грађанског чизмара. Био је гајтанџија и радио са још једним другом. Није забележено одакле се доселио.

 

1824. ГОДИНЕ У ТЕМИШВАРУ СУ ЖИВЕЛЕ ОВЕ СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ:

Теодор АДАМОВИЋ – Гаврил АЛЕКСИЈЕВИЋ – Марко АЛЕКСИЈЕВИЋ – Риста АНДРЕЈЕВИЋ – Арон АРСЕНОВИЋ – Георгије АРСЕНОВИЋ – Васа БАЈИЋ – Јован БАКИЋ, сенатор – Кирил ВЕСЕЛИНОВИЋ – Јован ВАСИЋ, прота – Михаил ВЕСЕЛИНОВИЋ – Иларион ВЛАХОВИЋ – Тома ВУЈИЋ – Танасије ВУЧАН – Димитрије ГЕОРГИЈЕВИЋ – Кирил ГЕОРГИЈЕВИЋ – Михаил ГЕОРГИЈЕВИЋ – Георгије ГРИГОРИЈЕВИЋ – Илија ГРУЈИЋ – Софроније ГРУЈИЋ – Атанасије ДЕЧКО, адвокат – Аврам ДУЗИ – Михаило ЖИВАНОВИЋ – Павле ЖИВКОВИЋ – Атанасије ЗВЕКИЋ – Јован ЗВЕКИЋ – Трандафил ЗОЊА – Аксентије ИСАКОВИЋ – Теодор ЈАНКОВИЋ – Димитрије ЈОВАНОВИЋ – Катарина ЈОВАНОВИЋ – Павле ЈОВАНОВИЋ – Милован ЈОСИФОВИЋ – Димитрије КАЖИМИР – Васа КАРАЧОЊИ (Божић ? – додао А.М.) – Лука КЕНГЕЛАЦ – Игњат КНЕЖЕВИЋ – Димитрије КОЗМАНОВИЋ – Јован КОЗУЛОВИЋ – Јован КОЈАДИНОВИЋ – Јован КОНСТАНТИНОВИЋ – Никола КОСТА – Лазар КОСТУРУСИ – Теодор КУЗУЛОВИЋ – Андрија КУРУЦКИ – Лазар ЛАЗАРЕВИЋ – Павле ЛАЗАРЕВИЋ – Наум МАКРИ – Никола МАЛЕНИЦА – Терезија МАЛЕНИЦА – Петар МАРИНКОВИЋ – Васа МАРКОВИЋ – Јован МАРКОВИЋ – Георгије МАЏАРЛИ – Стојан МИЛЕНКОВИЋ – Георгије НЕДЕЉКОВИЋ – Катарина НЕДЕЉКОВИЋ – Неца НЕДЕЉКОВИЋ – Никола НЕДЕЉКОВИЋ – Петар НЕДЕЉКОВИЋ – Јован НЕШКОВИЋ – Танасије НЕШКОВИЋ – Аврам НИКОЛИЋ – Андреј НИКОЛИЋ – Георгије НИКОЛИЋ – Димча НИКОЛИЋ – Константин НИКОЛИЋ – Марија НИКОЛИЋ – Никола НИКОЛИЋ – Михаило НИЦИФОР – Теодор ЊАГУЛ – Анастасије ОСТОЈИЋ – Јован ПАНАЈОТ – Димитрије ПАНУ – Аркадије ПЕЈИЋ – Данило ПЕТРОВИЋ – Јован ПЕТРОВИЋ – Сава ПЕТРОВИЋ – Симеон ПЕТРОВИЋ – Петар ПЛАВШИЋ – Наста ПОПОВИЋ – Никола ПОПОВИЋ – Александар РАЈИЋ – Павле РОЖА (МИХАИЛОВИЋ) – Георгије РОЖУ – Јован САВИЋ – Јован СИФНИЈУМ – Васа СТАНОЈЕВИЋ – Софроније СТЕФАНОВИЋ – Аксентије СТОЈКОВИЋ – Наум ТЕОЛОГИТИ – Емануел ТОДОРОВИЋ – Александар ТРАНДАФИЛ – Андрија ТРАНДАФИЛ – Јован ХАЏИЈОПОЛИ – Георгије ЧОКРЉАН – Никифор ЧОЛАКОВИЋ – Павле ШАНДРОВИЋ – Стефан ШАНДРОВИЋ – Михаил ШЕВИЋ – Данило ШЕРБАН – Јован ШКАРЛАТО – Султана ШТЕРИО.

Додао А.М. – нека презимена су очигледно цинцарског (па и грчког) порекла.

 

ИЗВОР: Душан Ј. Поповић – “СРБИ У БАНАТУ“

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. 4. октобар 2017. у 13:00

    Војислав Ананић

    СРПСКА СТРАДАЊА У РУМУНИЈИ

    Након дванаест година и пет издања дела Срби из Румуније у Бараганској голготи ове године је изашла књига са новим сазнањима о овом друштвеном феномену. Ново двојезично издање (на румунском, уз српски превод) о депортацији банатских Срба у пустару Бараган (1951-1955) значајно проширение историјско сазнање о периоду насилне депортације хетерогеног становништва Баната из насеља граничног појаса Румуније према тадашњој Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ). У књизи се издваја и заокружује тема о страдањима припадника српске мањине исељених са својих огњишта и депортованих у ту пусту мочварну равницу на крајњем истоку Румуније.
    Ново издање које је пред нама садржи списак депортованих лица српске националности увећан за још неколико стотина. Прикупљена је усмена грађа више десетина страдалника након временске дистанце од 65 година, али занемарљиве емотивне дистанце.
    Нови подаци из архива осветљавају детаље тадашњег политичког деловања током идеолошког сукоба после резолуције Информбироа 1948, Хладног рата и јачања Гвоздене завесе Совјетског блока према земљама Запада, све до нормализације међународних односа 1955. године.
    Након обраћања председника Удружења бивших интернираца Петру Мирчова и речи аутора следе целине које као коаутори потписују историчар проф. др Миодраг Милин, и антрополог и етнолог др Андреј Милин, док се својих искустава присетио Цветко Михаилов, бивши депортирац и угледни члан Удружења бивших прогнаника у Бараган. И сам жртва прогона, Михаилов је у поглављу „Аргументи” приказао основни ток депортације, живот и рад у присилном пребивалишту типских кућа и насељима које су исељеници сами градили у пустари Бараган уз делту Дунава. „Корени депортираца” садрже историјски приказ стварања мултиетничности и мултикултуралности Баната у контексту европских збивања од краја 17. века до дешавања о којима је овде реч. Поглавље „Живот у изгнанству” описује третман према прогнанима из Баната, груписаних у хетерогене целине, који су у Бараган пренели и интегративни модел преживљавања кроз сарадњу и размену знања и искустава. За пет година боравка у репресивним условима принудног рада (углавном у оближњим пољопривредним газдинствима), према пројектима насеља и кућица за становање сами су изградили осамнаест села у тој суровој области. На основу грађе из архива у Србији, Миодраг и Андреј Милин у поглављу „О депортацији Срба из Баната” представили су време агресивне антијугословенске и антисрпске политичке кампање у земљама Источног блока, посебно у Румунији. Управљало се из Москве, а деловало кроз мрежу Секуритатее и Милиције. Прогањани су виђенији Срби, првенствено у селима Банатске клисуре, где је била највећа концентрација српског становништва у ФНРЈ. Декларативно, заштита режима од класног непријатеља служила је и као погодна формула за пљачкање имовине депортованих. Од 1948. године притисци, хапшења и прогони, уз инсценирану пропаганду о нападима западних војних снага са територије Југославије, кулминирали су брижљиво припремљеном депортацијом лица под сумњом да су противници комунистичког режима. Обухваћено је преко 40.000 класних непријатеља, Румуна, Немаца, Бугара, Мађара и других, међу којима око 2.800 Срба. Малтретрање од стране режимских органа донекле је ублажено током 1953. године, а децембра 1955. бараганске колоније највећим делом су расељене, услед побољшања политичке климе у Европи и односа Румуније и Југославије. Повратници су у Банату затекли уништене куће и имовину, тако да је слобода била једино добро које их је снашло.
    Посебно је илустративан одабир четрнаест садржајно разноврсних „Сведочанстава казивача о њиховим бараганским искуствима” Цветка Михајлова. Иако су се одигравали по једнообразном моделу, њихови доживљаји су разнолики. Сви су нагло и насилно измештени из својих домова у граничном појасу југозападног Баната, од деце са 3-4 године старости, несвесне шта им се догађа, преко адолесцената са проблемима адаптације на ригорозне климатске, материјалне и социјалне услове. Неки касније стасали депортирци приповедали су о напорима родитеља да им обезбеде склониште и храну а касније и образовање, при чему је све мучила носталгија. Многи носе тугу јер су тамо покопали најдраже; неки су страдали од болести; излагани великим напорима, били су више гладни него сити, чувајући храну за своју децу. Траума девојчице М. Ј. током шест дана са породицом завејаном у снегу без хране и пића, потиснула су јој је друга сећања из тог доба.
    Постоји неколико примера аутентичних приповедања у форми народног десетерца, насталих у преживљавањима туробних сећања. Потомци пресељених, рођени у Барагану такође с поносом чувају сећања на своје породице. Тако Љ. Унчански, из Чанада, памти оца, који је, иако београдски дипломац из 1950, годинама рехабилитовао своју стручност до звања академика. Поменимо и сећања професорке информатике у Темишвару на деценијске напоре њене породице да обнови порушени дом, чувајући напокон враћено породично имање као ородичну светињу. Изданак хрватског терезијанског племства из Кече такође носи осећај горчине услед губитка свега у родном крају и непријатељског дочека домаћег становништва Барагана, заведеног режимском пропагандом. Било је и расељавања породица, као што показује пример Томе Стојшића, тада студента, којем је одведен остатак породице. Поједини примери илуструју још строжији третман припадника етапних насељавања у Тимиш, као онај са младићем пореклом из Бесарабије, који је остао, школовао се, тамо се запослио и засновао породицу, па данас као пензионер живи у Дудашу, у Барагану. На крају овог поглавља у виду резимеа, Р. Константинов закључује да је комунизам нешто најгоре што се могло догодити овом свету.
    Ауторски тандем Миодраг и Андреј Милин у одељку „Југословенска дипломатска офанзива у Букурешту и крај депортације Срба у Бараган (1955)” објављује релевантна архивска документа на основу којих Миодраг Милин констатује да је југословенска дипломатија тога времена деловала у вези с депортовањем Срба у Бараган, док ју је румунска страна игнорисала, колико је то било могуће, у променљивој клими међублоковских односа. До помака је дошло после смрти Стаљина (1953), када је Георг Георгиу Дежа балансирао, одлажући проблем повраћаја имовине која је одузета депортованима. Разрешење овог својеврсног Гордијевог чвора започиње са Београдском декларацијом, 2. јуна 1955. године. Коначно решавање везује се за пријем Румуније у УН, када је у децембру донета Одлука о повраћају депортованих. Поменути одељак употпуњенје обиљем објављене дипломатске преписке између две земље. Политичко деловање и потписивање акта 1955. пратила је иницијатива амбасаде Југославије у Румунији да се саставе спискови депортованих Срба. Упркос ометању Секуритатее исте године, из протестне ноте од стране Југославије, Уједињене нације су сазнале истину о овој нехуманој пракси Румуније, тада пред пријемом у УН. На терену, тај процес текао је невољно, прво ради убирања летине у Барагану, а затим због обавезе повраћаја одузете имовине. Тамна страна медаље била су гоњења, пресуде и затвор за Србе активисте. До јавног геста покајања дошло је тек 2015. године, са објављивањем вести о промоцији књиге Марчела Саманце, Бараганци – судбине на тапасима историје, што је у Парламенту Румуније пропраћено изразима дубоког поштовања према страдалима из тог периода, с убеђењем да нико у тој земљи нема право да заборави њихову трагедију, као и да се тако нешто више никада не понови.
    Међу прилозима се налази и „Извештај о комеморацијама упокојеним, одржаним у Барагану и Темишвару, а које ће бити одржаване годишње у знак cehaња на дане Духова 1951. У ангажованом „Закључку” К. Вулканеску запазио је да су, у покушају брисања трагова злочина, након опште амнестије бараганске куће порушене а земља преорана. „Статистика депортовања” представља обиман прилог са списковима депортованих Срба груписаних по местима порекла, односно према местима насељења на територији Барагана, као и попис свих Срба упокојених у Барагану (1951-1956).
    Овом делу придодати су и следећи илустративни прилози: 1) мапа са обележеном територијом одакле је вршена депортација, 2) карта са територијом где су депортовани уз присилу саградили нова насеља, 3) серија фотографија снимљених приликом одавања noште страдалима, 4) rpaфичка симулација пројекта планираног Меморијалног центра у Барагану, 5) „Одлука Министарства унутрашњих послова Румуније” о повраћају депортованих лица у њихова пребивалишта, од 20. децембра 1955, као и неколико примера Одлука о ослобађању појединих лица, припадника српске мањине у Румунији.
    Књига представља значајан допринос расветљавању једне мрачне епизоде разарања друштвене и етничке структуре западног појаса Румуније, уз издвајање проблематике у вези са судбином Срба – недужних жртава међублоковских размирица.

    Братислава Идвореан, Стефановић, музејски, саветник, Музеј Војводине,Нови Сад

    ИЗВОР: Миодраг Милин, Цветко Михајлов, Андреј Милин: Срби у Бараганској голготи: нови прилози. Темишвар: Миртон и Савез Срба у Румунији, 2016, 432 стр.

    Одговори