Poreklo prezimena, selo Jelenča (Šabac)

Poreklo stanovništva sela Jelenča, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

Selo Jelenča, iako leži na tri mesta, sem ”Dumače”, nema naročita imena za druga dva dela sela, za staro mesto i naselje duž valjevskog druma. Jelenča prvobitno, kad je imala 30 kuća, sva bila u jednoj ”gomili’. Jelenča se uvek tako zvala. U Karađorđevo vreme, kad su Turke isterali, bila u šumi; tu jelena bilo, dolazili na mesto gde je sada sredina sela, lizali slano zemljište. Tada živeli u šumi do Male Vranjske na mestu zvanom Vrbovac (livade). Kad su Turci isterani, onda sišli u Jelenču. Gradili kuće brvnare, pokrivene šindrom.

U Jelenči, gore na brdu, bilo svega oko trideset kuća pre ”onog rata” (1912-1918). Odmah posle rata narod se delio, odmah je išao drumu, tu se naseljavao. Prvo kraj valjevskog, zatim kraj beogradskog puta. Na desnoj strani doline Dumače – drumsko naselje Dumača, zaselak sela Jelenče. S obe strane druma kuće naselja, takođe dućani, kovačnice, magaze, naročito na raskrsnici druma za Beograd i za Valjevo; na levoj strani druma dve ciglane. Tu bilo, po kazivanju seljaka, ”tržište” za žito, suve šljive, gde se u trgovačke magaze kupovalo ponekad čak više hrane nego u Šapcu.

Saobraćajni uslovi neobično favorizovali razvoj naselja na raskrsnici. U produženju zaseoka Dumače – bez jasne geografske granice – nastaje drumsko naselje u ataru sela Mišara. Drumsko naselje Dumača naročito počelo da se razvija 1907. godine. Tu na levoj strani druma (ka Mišaru) bila podignuta 1922. mišarska škola na Dumači. Mišarska opštinska zgrada podignuta do škole na Dumači oko 1905. Glavno mišarsko opštinsko središte bilo, dakle, na Dumači, u ravnici; onda stvoreno kad se Mišar, sa tri druga sela, odvojio kao zasebna opština od Orida. Onda bila opština mišarska: Mišar, Pocerski Pričinović (Odžino selo), Jelenča i Mala Vranjska. Sada su sela Mala Vranjska sa Cerovcem jedan mesni odbor, Pocerski Pričinović drugi, zasebni mesni odbor, a Mišar i Jelenča takođe jedan mesni odbor.

U starom selu Jelenči skoro sve kuće (izuzev 3-4) bile popaljene od Nemaca – kaznena ekspedicija pri opsadi Šapca. Onda postradala i Dumača – od bombi. Nove kuće podigli većinom na drumu valjevskom. Sad u ratu iskrčili sve hrastove – svega još tri hrasta ostala. Tri puta su odgovarali što nisu, po naredbi Nemaca, isekli sve.

Atar sela Jelenče: prema Pričinoviću, do Dumače (na nekom mestu i prelazi, vrlo malo); prema Maloj Vranjskoj, do potoka Bajinovca; prema Žabaru i prema Mišaru granica je ”sokak”, put (kojim se dopire do granice atara); prema Mišaru granica odmah do raskrsnice oba druma. Ispod druma, ka Savi, drže fabrike (kudeljara i ringlovi). To je bio atar šabački, pa privredna banka šabačka otkupila za ove fabrike. Kudeljara, dve godine posle ringlova, podignuta.

Voda za piće sa ”bunareva” – neki imaju sami, neki zajednički, po dve-tri kuće na jedan bunar. Izvora nema, sem povremenih iz Bajinovca potoka (u blizini kote 101), na granici atara Male Vranjske i Jelenče. Bunari na Dumači su 7 do 10 m, a pumpe su i do 15 m. Pri kopanju bunara prvo crnica zemlja (humusna), zatim ilovača, po 3-4 t, ispod toga ”uma bela”, po 1-2 m (kad je mokra, plava dođe, posle kad se osuši dođe belja, može da piše, od nje prave lonce u Šapcu), ispod toga pesak – tu vodonosni sloj – sitan zeleni pesak. Na nekim mestima ispod crnice i nešto ilovače (to je uvek i žuta zemlja ispod crnice), odmah šljunak, sitan i krupan, najviše do veličine pesnice.

U dvorištu Ivana Jevtića, na Dumači, sveže iskopani bunar, 11 m dubok: oko 1 t nešto tamnija ilovača sa malo humusa, ukupno 4 m žuta ilovača (nije to ona lesolika glina, kao kod baštovana Nikole Bugarina na Dumači), s konca četvrtog metra, pola metra žutog peska; ispod peska, opet žuta ilovača, do šestog metra; ispod šestog metra, ”plava uma” – fino stratifikovana plavičasta glina, sa sitnim ljuspicama muskovita, slojevi potpuno horizontalni; šest metara je debeo sloj ove gline, i tek na trinaestom metru dubine, zelena glina sa zrnevljem šljunka; ova glina sasvim zelena, po sastavu slična plavoj glini. U zelenu glinu uloženi sitni komadi šljunka: crni kvarc, krečnjak, škriljac itd. Ovaj šljunak jedna facija znak oscilacije nivoa i obale. Bela odnosno plava glina znak dubine basena, daljine obale (do Cera), pa ipak unekoliko peskovita – sa muskovitom. Ovaj bunar radi sa četiri pumpe. Voda slaba iz gline.

Vodenica na Dumači je odžinska (pričinovićka) – samo u proleće radi, kad reka teče i izliva se. I Jelenča imala vodenice na Dumači pre 20 godina nekoliko porodica zajednički podigle bile (Jevtići, Živanovići, Uroševići i Lazarevići), ne pamti se kada.

Imena mesta: Traljača (bilo nekoga Traje) do Dumače; Ulice, do ove i valjevskog druma; Savski potes; Vrbovac, do m. Ulice; Lipar, s one strane druma do Mišara; Grobljanski potes (tu je seosko groblje); do ovoga Lipovica. Na Traljači je šuma, livade su oko Dumače, ali je to sad razorano većinom. Njive ”ornice” ostali atar. Pre 60 godina bilo više šuma, pokrivala svuda oko Jelenče, pored livada i pašnjaka. Najviše ”bele šume” (grab, brest, lipa, klen, vrba, jablan, topola i sl.), a onda ”rast” za žir (cera, granice i bukve nema, već samo ”lužnjak”-hrast).

Vetrovi: severac – ”gornjak” je hladan, od zapada, više severozapada, iz Bosne, ”jug” (topal, vruć), ”ustoka” (istok).

Jelenča ima 103 kuće sa 544 stanovnika; tu uračunata zajedno i Dumača – zaselak sela Jelenče. Na Dumači: 18 kuća uz Jelenču, na beogradskom putu do valjevskog puta, s obe strane druma, samo do raskrsnice, a preko raskrsnice, na mišarskom delu Dumače, još 6 zgrada, svega oko 24 kuće na beogradskom putu. Na valjevskom putu još 15 kuća što spadaju pod Dumaču – ukupno 39 kuća na Dumači. Do pre 10 godina Dumača za godinu izvozila do 1500 vagona žita i dr. Za izvoz služilo pristanište stacionirano na Dumači, pa izvozili šlepovima za Beograd. Bilo je dana kada se na panju prodavalo do 20 pečenih ovnova seljacima koji su dovozili žito i šljivu. (Šljivari su od pre desetak godina propali od štitaste vaši). Magacini Ukropine na raskrsnici beogradskog i valjevskog puta primali 300 vagona žita i suve šljive. Švabe ih uništile 1941. Osim toga bili i još drugi manji magacini. Na Dumači četiri preduzeća: dve ciglane, ku- deljara i šljunkara (”Autoput” preduzeće). Osim toga dve kovačnice, dve zadruge nabavljačke (jedna za radničku sindikalnu podružnicu, druga za selo Jelenču), po jedan kolar, obućar, saler (konopce što plete).

Ciglana ”Dumača” uzima glinu za proizvodnju cigle, crepa i ćeramide sa obale Save, od svakogodišnjeg savskog mulja. Svake zimske sezone, od jeseni do proleća, nataloži se po 15-20 sm mulja. Taj mulj kad se osuši, vagonetima voze u fabriku, sortiraju, mešaju i mese za produkciju cigle i ostale robe. Neke su partije ciglarske od te zemlje više peskovite, neke manje. Koncesija zahvata prostor dosta veliki, pa dok s jedne strane, iskorišćuju davnašnje, s druge strane, nove naslage daju nov materijal. Tri i po miliona komada cigala i crepa godišnja produkcija, a 80 radnika, dok zimi 16 radnika, iz okoline i iz Vlasotinca. U ciglani ”Žikica Jovanović” oko 200 radnika, iz okoline i od Niša, Leskovca i Pirota. U kudeljari oko 60 radnika (sa Dumače, iz Mišara, Jelenče, Pričinovića, Šapca i sa strane). Šljunkara ima oko 60 radnika iz Mačve, Srema, Bačke, Crne Gore, Dalmacije i okolnih sela. U sva četiri preduzeća sezonski rad od proleća do jeseni.

Ranije Jelenča bila tržište za šljivu i pšenicu; sada, industrijsko naselje sa otkupnom stanicom zemljoradničke nabavne zadruge ”Jelenča”. Osim toga, Sreski savez zemljoradničkih zadruga za srez Pocerski – Šabac, vrši pulpiranje voća, za marmeladu, pekmez, zatim sušenje šljiva i pečenje rakije. Počeli i tov svinja.

Selo Jelenča nema crkvu. Sabor, ”vašar” je u starom selu Jelenči, na drugi dan Trojice, za celo selo.

Poreklo stanovništva

Jevtići, Nikolići, Uroševići, Lazarevići, Stojadinovići, Živanovići, Đurići i Gajići su najstarije porodice, one koje su načinile selo, još pre Karađorđa, i onda, za Karađorđa.

Jevtići (10 kuća, kućnih zajednica, Jovanjdan). Na Dumači je 5 k., jedna kuća na valjevskom drumu, a četiri na starom mestu, u prvoj mali gde su od početka bili. Bila i jedanaesta kuća, pa „zamrla”, sad pre ovoga rata (prodali imanje i otišli nekuda). Čukunded Jevta, on došao iz Hercegovine (ili Crne Gore). Jevtići bili zadruga od 32 duše kad se izdelili oko 1892. Deset kuća izašlo iz te jedne zadruge u starom selu Jelenči, u prvoj mali do Mišara. Raspolagali sa 100 ća zemlje; proizvodili do dva vagona žita, a više se bavili stokom (na opštinskom zemljištu – travnjaci, livade, šume) – oko 40 goveda, 50 ovaca, 100 svinja itd. Svinje gojili kukuruzom, a i žirom kad rodi. Sad šume koje su davale žir iskrčene. Ranije su sekli belu šumu i opet gajili, a rastovu čuvali. Imali su dve pušnice za sušenje šljiva, sad nijedne nemaju.

Nikolići (6 k., Jovanjdan). Jedna kuća na Dumači, iza prvog svetskog rata (kovač), 4 kraj valjevskog puta, jedna u staroj mali. I oni prvobitno doseljeni na staro mesto, „iz Turske” odnekle.

Uroševići (5k., Jovanjdan), sve pokraj valjevskog druma. I oni živeli davno na istom mestu kao Jevtići, ne pamte kad su doseljeni iz Crne Gore.

LazarevićiI (3 k., Đurđic). Pokraj valjevskog druma.

Lazarevići II (3 k., Nikoljdan). Jedna na valjevskom drumu, dve u starom selu. Oba roda „dovedena”.Ne zna se da li surođaci – ni surod.

Stojanovići (3 k., Nikoljdan), pokraj valjevskog druma. Ne zna se poreklo.

Živanovići I (10 k., Jovanjdan), od njih 4 k. na valjevskom drumu, 6 k. u starom selu. Od njih još 1 k.

Damnjanovići.

Živanovići II (4 k., Mratindan). Tri kuće pokraj valjevskog puta, jedna na putu za Dumaču. Po detetu Iliji dovedenom iz Cerovca, dovela ga majka u Živanoviće I.

Živanović III (1 k, Aranđelovdan). Nije rod sa drugim Živanovićima, njegov đed iz Crne Gore.

Đurići (1 k., Đurđevdan). I oni bili u starom selu, najraniji dosaljenici, sad kraj valjevskog puta, prešli na drum 1936. I oni dovedeni – Dragić to bio.

Gajići (4 k., Jovanjdan). Jedna kuća od njih zovu se Novakovići. Jedna kuća na valjevskom drumu, tri u starom selu, i oni stari.

Jovanovići (2 k., Nikoljdan), gore, u starom selu. I oni stara porodica.

Mlađi doseljenici:

Topalovići (2 k., Jovanjdan). Iz Krnula došli posle I svetskog rata, nasledili ovde imanje, materinstvo — materinu slavu drže zbog te zemlje, a stara slava im bila Nikoljdan. Oni su „subotari” — otac i stariji sin, drugi sin „drži staro”.

M. Dimitrić (1 k., Jovanjdan). Iz Ocinog Sela (Pocerski Pričinović) došao njegov otac Dragić, služio po selu i priženio se.

Ružica Popović rođ. Živanović (1 k., Ilindan). Iz Mišara došla pre 15 godina, a muž joj bio Jovan, Bosanac, došao kao dečko, pre 29 godina, poginuo 1941. kad su srušili magacin.

Na valjevskom putu i sledeći mlađi doseljenici:

Angelina Bajić (1 k.,), muž joj iz Pridvorice.

N. Mijatović — Bosanac (1k.) izbeglica iz ovog rata, od Bajine Bašte preko.

D. Stojković (1., Đurđic), ima samo kuću sa malo placa, radi u kudeljari, sin njegov zadružni magacioner. Iz Mrđenovca, ima tamo familiju.

B. Lazarević (1k.), kafedžija, iz Šapca došao 1924. Poreklom iz Brusa, pre 50 godina.

M. Vještica (1 k., Đurđevdan), iz Like još kao dete od 10 godina, prošlog svetskog rata, služio u Mišaru, posle držao kafanu, sad radi sa dereglijom na Savi (vozi pesak sa Mišarske ade i prodaje na obali, vozi drva za Beograd itd.). Stanuje „pod kiriju” kod V. Nikolića, koji živi na mišarskom drumu, a ima kuću i na „valjevskoj džadi”.

M. Todorović — Kolarić (1 k Đurđevdan). Iz Dragojevca, pre oko 10 godina, kupio malo placa, napravio kuću, a ima i 5 ari zemlje.

T. Pantelić (1 k ., Nikoljdan). Iz Suvog Sela, pre 7 godina.

J. Ukropina (1 k., Klimentije). Iz Hercegovine došli u Šabac. Otac bio ćurčija, zatim trgovac, kada je došao na Dumaču, gde je kupovao suvu šljivu i žito, na raskrsnici oba druma. „On podigao Dumaču i Jelenču, bio dobar trgovac!” Dotle Jelenča bila siromašno selo. Jeremija radi u „Voćaru”. Njegov brat Rista Ukropina streljan u Šapcu od Nemaca, pa onda obešen, kad i doktor Tirić. Tada jedanaest njih streljano.

V. Ukropina (1 k.) Jeremijin brat od strica, iz Hercegovine, 1922.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 15-20 ). Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić