Poreklo prezimena, selo Skrapež (Vlasotince)

Poreklo stanovništva  sela  Skrapež , opština Vlasotince. Istraživanje  “Sela u vlasotinačkom kraju” saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela:

Selo, okrenuto sunčanoj strani, smešteno je u kotlini iza brda sela Šišava i sela Sredor, u podnožju planinskih visova Babičke Gore i sela Lipovice.

Selo Skrapež je selo razbijenog tipa, sobe strane (330 m) puta koji vodi ka dolini Vlasine (prema selu Konopnica), 5km  severno od Vlasotinca.

U naselju Skrapež živi 187 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 49,2 godina (47,1 kod muškaraca i 51,2 kod žena). U naselju ima 80 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,69.

Ovo naselje je velikim delom naseljeno  Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je pad u broju stanovnika.

Predanje o nastanku sela. Nesumnjivo je da se ovde odvijao život još pre naseljavanja prvih stanovnika sela Skrapež; jer na to ukazuje to što je u blizini sela prema selu Konopnica, same konopničke crkve postojao manastir po nazivu Skrapež.

Naziv sela Skrapež,  možda su doseljenici „doneli“ još u vremenu otvaranja tog manastira pre naseljavanja sadašnjeg stanovništva-krajem 18. veka i u 19. veku; posle oslobođenja od Turaka. Ovde je bilo stanovništvo i u vremenu pod Turcima, ali posle raznoraznih buna i ustanaka protivu Turskog zuluma dolazilo je često i do „pražnjenja“ sela.

Ta pretpostavka se može  videti da postoje reke u nazivu Skrapež u Crnoj Gori i Zapadnoj Srbiji. Skrapež je reka u zapadnoj  Srbiji leva pritoka reke Đetinje. Dugačka je 47,7 km. Počinje izvorišnom čelenkom na južnim padinama Bukovika i jugoistočnim padinama  Povlena spajanjem rečica  Sečnice i  Godeljevače, a u Đetinju se uliva u Požeškom polju.

To se može videti i prema rodovima koji su prvi zaselili selo Skrapež.

Druga pretpostvka je da je taj naziv reke i sela Skrapež više geografski pojam, koji se tumači na nekom od drugih jezika onih koji su pre ovde bili dolaska Slovena na Balkan.

Samo predanje o nastanku sela je bilo teško utvrditi, sem jedne jedine rečenice jedne 93-godišnje babe Sovijanke Petrović (1920.g) iz  najstarijeg roda PETROVCI (Petrović, krsna slava Sveti Jovan-devojka iz s. Džakmonovo-Borin Dol).

Ta rečenica o predanju nastanku sela je: “Selo Skrapež je nastao po skrivanje ljudi u vreme ratova-bežanija“.

Prema pominjanju samog manastira Skrapež pored sela Konopnica, samo selo Skrapež se pominje 1536.godine, kada je imalo 25 kuća, i 1884, sa 65 kuća i 138 žitelja.

Selo je podeljeno na četiri mahale: Petrovce, Canince, Jarsilce i Znepoljce.

Prvi naseljenici su iz rodova: Cokanovci, Petrovi i Caninci.

Stanovništvo sela Skrapež je srpsko. Slavi krsne slave: Sv. Jovan, Sv. Ranđel, Sv. Nikolu i dr. Seoska slava (Litije) je Spasovdan.

Prvi naseljenici su iz rodova: Cokanovci, Petrovi i Caninci.

Stanovništvo u selo Skrapež je naseljeno iz susednih sela, a i iz znepoljske oblasti – ZNEPOLJCI (Mladenovići), a i ostali rodovi koji slave krsnu slavu Sveti Nikolu.

Jedan deo je došao iz Dejana, drugi se prizetio iz selo Lipovica i Kukavica, a treći deo su starijeg porekla. Prema dijalektu i narodnim nošnjama, poreklo većeg dela stanovnika sela je kosovsko-moravskog i planinsko-znepoljskog govornog područja.

Narodnu nošnju su zadržali u meri ostalih okolnih sela kosvsko-gnjilanske nošnje sa Kosmeta. Imaju nazive RODOVA prema određenim selima – BRZANCI (selo Brza-Vučje) ili prema nosiocu imena određenog roda.

Skrapež je povezan makadamskim putem od  Vlasotinca preko sela Šišava i sela  Konopnica. Od sela  Šišava put je kolski-poljski nekoliko kilometara, pa je kaljuga, dok je put ka selu Konopnica asfaltiran i izgrađen 1990. godine.

Selo je dobilo električnu struju 1998. godine, a vodovod je uveden 1977. godine. Voda potiče iz planinskog izvora i prirodnim padom kroz vodovod dolazi do sela.

Skrapež je  vinogradarsko-ratarsko stočarski kraj. Tako je to bilo sve do kraja 20. veka.

Čuvala se stoka u „pojatama“-trlama, a leti se išlo i u pečlabu-ciglara.

Danas su na početku 21. veka u selu je ostao mali broj zanatlija, koji se bave keramičkim i zidarskim poslom-pečabarstvom.

* * *

Seoski život:

Društveni život u selu se događa danas pred prodavnicom kada je lepo vreme, dok u vreme zimskih dana u samoj prodavnici. Danas skoro svako ima mobilni telefon, a i automobil.

Mnogi poseduju i traktore, sa kojima se često ide na vašar u Konopnici ili u Vlasotincu. Nekada su se mladi zabavljali na sedenjkama ili odlaskom na saborima i vašarima, a i na igrankama verskih praznika u selo.

Skarpežani su krotki-mirni ljudi, druželjubivi, poštuju svoje običaje i o njima se mogu čuti vrline da su vredni i marljivi ljudi, pa su graditelji i stvaraoci. Mladi Skrapežani su preuzeli radne navike od svojih roditelja i poštuju patrijarhalan odnos prema starijima.

Skrapežani su učestvovali u svim ratovima za oslobođenje od okupatora, a mnogi su i dali svoje živote u Drugom svetskom ratu. Tako su i mnoga deca tada ostala siročići, pa ih je država školovala.

* * *

Obrazovanje:

U Skrapežu postoji jedna četvororazredna osnovna škola, koja je izgrađena 1958. godine.

Pre toga su učenici pohađali četvororazrednu osnovnu skolu u selo Konopnica. Učenici iz sela Skrapež pohađaju osmogodišnju osnovnu školu Braća Milenković“ u selu Šišava-Lomnica, nekada  pešačeći više kilometara po blatnjavom seoskom putu.

Danas na početku 21. veka deca više ne pešače, nego se voze na račun opštinske kase pomoću kombija, ali nažalost zbog migracije sve ih je manje u selima pa i u selo Skrapež. Četvorogodišnja osnovna škola radi sa još nekoliko učenika.

Ovo malo brdsko-planinsko selo je dalo veliki broj školovanih meštana sa završenom srednjom, višom, visokom školom, a biće i doktora nauka. Treba napomenuti da u selo postoje dobro školovani preduzimači-zidari, koji su stekli reputaciju građevinskih neimara širom Srbije.

Da navedemo neke školovane ljude sela.

Učitelji i nastavnici: Stanislav Ristić, Petronije Stanković, Ristić Mile, Krstić Petar i Dušanka.

Ne treba zaboraviti mnoge pravnike-inžiljere poput Đoke Stojiljkovića, koji je nekada u bivšoj Jugoslaviji bio i direktor u Eleketronskoj industriji Niš

Danas se selo diči sa dvoje mladih iz roda Znepoljci-Mladenovići, koji uz pečalbu zidara, su uspeli da završe fakultete: braća Saša i Marko Mladenović. Obadvojica su bili uspešni mladi matematičari na takmičenjima mladih matematičara i osvajali nagrade na kraju 20. veka; bili đaci generacije u medicinskoj školi odnosno gimnaziji.

Sada Saša Mladenović radi kao profesor biologije, a Marko  Mladenović uspešno radi kao mladi naučni istraživač (magistar), sprema doktorat na prirodno matematičkom fakultetu u N

* * *

 Stare reči:

Kude-Gde

Išeja-Išao,

Pendžer-Prozor,

Buljina-Sova,

Došeja-Došao

Rabotija-Rabotio, radio,

                *

Bajalica (“od uroci”):

„Kuj te uroči sol mu u oči“.

„Kuj te uroči čur mu oči“.

„Pipi babe te omajale“.

                    *       

„Brzalice“:

„Moja majka  vika da se vika ne vika nego da se vika vika nego da se vika vika“.

„Reko da ti reknem pa ti ne reko nego da ću ti reknem da ne rekneš teše mi rekne pa mi ne reče“.

„Golema lokomotiva olokomotila malečko lokomotivče“.

*                   

 Narodne izreke:

„Gleda ko tele u šarena vrata“.

„Kuj si je zamrsija nek si ga odmrsuje“.

„ Grom ne tepa u koprive“.

 „Kuj čuka taj počuka“.

 “Pred kuću  nema ni kuče ni mače, a podignuja rep“

„Ima kuratu sreću“.

„Kakvo letiš ko mua bez glavu“.

„Mlogo babice a deca kilava“.

„Ja pijema ti si pijan“.

„Neje dato kome je rečeno nego datoi kome je pečeno“.

„Il je lud il mu noge smrde“.

„Kvo si otišeja u čičino“

„Prazna čovka“.

„Ide da napari oči“.

*

„Ženske Kletve“:

               *

–         Crkaja dabogda.

–         Grom te utepaja.

–         Seta te odnela.

–         Puške te utepale.

–         Pretur te izeja.

–         Creva ti se prevrnula.

–         Mozak ti odnele mutne vode.

–         Pipka te izela.

–         Nemka te izela.

Zapis: 2009- decembar  2012.g. s. Skrapež , Vlasotince

Kazivač: Svetozarević Blagoja (1928), selo Skrapež opština Vlasotince

Zabeležili:  Bogdanović Jelena, Katarina Mladenović, Aleksandar Stoiljković, Nemanja Dinić, učenik sedmog razreda iz selo Skrapež,  i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ s. Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Narodni običaji:

Đurđevdanski običaj: Jedan dan pre Đurđevdana, petog maja se išlo u livadama da se bere cveće. Žene i devojke su išle u „zdravče vence“. Domaćice bi omesile pogače, pripremile sir i kuvana jaja- mastena (farbena) jaja.

To sve bi staviljale u cediljku i nosile na ramenu. Iz celog sela su se skupljale žene i išle su u jednu reku gde su plele venci od onog cveća što su nabrale na livadi.

Onda izađu na livadu i tu izvade jelo, jedu i onda krenu kući, usput idu pevajući. Pevale su pesme: “Karanfil se na put sprema, Čoban tera  ovčice, Tri livade nigde lada nema…“.

Uveče kad doteraju ovce sa paše, onda na jednu od njih stavljaju  venac oko vrata  i teraju ih sa jednom biljkom koja se zove Selin-selin sa vrbom.

Kada se malo smrači kite se kapije vrbom.

Na dan Đurđevdana, pre izgrevanja sunca ide se u polje i vrba se stavlja u svaku njivu.

Kada se vrate kući pripreme se i idu u goste na slavu, a takođe i oni koji slave se pripremaju za doček gostiju.

U prošlosti đurđevdanski običaji su bili zanimljivi.

Išle su devojke  u cveće, brale su razne biljke, donosile su ih kući i pevale đurđevdanske pesme, pa su jedna drugu kvasile vodom – da pada kiša.

Ko je imao ovce, mesile se male pogačice, koja je bila, na sredinu izbušena -pa je se stavljala biljka zvana selin.

Kroz nju je muzeno mleko kod ovaca, a nekuvano jaje se stavi kod noge na ovcu pa kad se to sve završi jaje joj se  slomi od čelo-a isplete joj se i venče od raznog livadskog cveća i stavi joj se oko vrat.

Uveče se beru vrbice i kite kapije. Premlaz je bio jedan dan pre Đurđevdana – na Đurđevštinu, kada su se premuzuvale ovce i odlučivala jaganjci i započinjala muža ovaca i skupljalo mleko da bi se od njega bučkanjem u bučkama pravilo maslo-maslac.

U nekim planinskim selima  vlasotinačko-crnotravskoga kraja – Premlaz odnosno Dan „odlučivanja“ jagnjadi se vršilo 19 dana posle Đurđevdana odnosno 25. maja, kada je i slavljen dan ovčara. Jer od tog dana kada se pravio Belmuž, počinje i muža ovaca i sakupljanje mleka i pravljenje siraa na bačijama, a jaganjci su išla sa ovcama da pasu na paši (2012.g.podvukao M.M.  Vlasotince)

Zapis: maj 2007.godine selo Skrapež, Vlasotince

Kazivači: starije žene u selo Skrapež

Zabeležili: Gorica Đokić, Kristina Mladenović, Jovana Bogdanović (učenici) i nastavnik Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica opština Vlasotince

* * *

Lazaričke pesme: U selo Skrapež od 1955. do 1965. gdine je postojala „Lazarička geupa“ – L a z a r i c e, koja je u vremenu Lazaričke subote (pred Uskrs) išla po selu i izvodila lazaričje pesme uz igru.

Tada su Lazarice bile u selo mlade devojke, lepe i obučene u narodnoj nošnji: tkane vutare, opanci svinjski(ili praveni kod opančara od štavene kože), košulja, jelek i tkanica.

Išle su po raznim selima sa svoog „vođu“-lazara i izvodile kroz igru ritual pevajući lazaričke pesme:

*

Na kuću:

„Sas hiljljadu dukata

U njoj gosti doode

I na konja donose

Po hiljadu dukata

I nemernog zlata.“

*

Na momka:

„Ovo momče neženjeno

‘ajde da ga da ga oženimo,

Kuju će mo sada

Da mu nađemo

Dal kraljicu il Milicu

Oj ubavaa mlada mome

Oj ubave mlade mome“.

*

Na ovce:

„Što mi bleješ bela Beco

Dal si gladna il si žedna

Nit sam gladna nit sam žedmna

No si blajem za jagnjence

Dokle beše mlade mome

On me pase po livade

Pa me poi na kladence

Otkud se je oženio

On je mene ostavio

Pa sad pasenm po rudine

Vodu pijem po doline

Oj ubave mlade mome.“

Zapis: 2008. godine selo Skrapež, opština Vlasotince

Kazivač: Verica Mladenović (1941.g) selo Skrapež, Vlasotince

Zabeležili: Katarina Mladenović učenica iz s. Skrapež i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Narodni recept:

Kisela banica: Potrebno kocka kvasac, 4-5 velije(parčići) sira, 5-6 jaja, 1 pecivo, brašno, topla voda i zejtin ili mast.

Testo: Umesiš testo od brašna, vode i kvasca, dobro umesiš testo i podeliš na loptice- Sir sitno izmrviš pa dodaš umutena jaja i 1 pecivo.

Sve dobro sjediniš u kadici. Rastani  drvenom sukaljkom (oklagijom) lopticu u koru, onda je prostreš u podmazani pleh.  Premazeš je zejtinom i staviš sir i jaja, predhodno pripremljeno u kadicu.

Onda opet koru pa sir i sve tako dok ne završiš banicu. Onda je isečeš nožem na kocke, ostaviš da „nadođe“ i onda stavi u pećnicu(šporet) da se peče.

Kisela  banica se služi mlekom.

Zapis: januar 2001.godine selo Skrapež,  opština Vlasotince Zabeležili: Jelena Stanković učenica iz selo Skrapež i nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Toponimi (Nazivi mesta):

– Pašnjaci: Tumba, Padina, Sovina, Golemi Dol, Jezero, Barica, Crkvište, Sivac.

– Njive: Donje selo, Selište, Rid Krušjar, Sivac.

– Šume: Kristino, Čukle, Gišino, Jovanova arnica, Lipa, Batlak.

– Gorblje: Petrovski rid.

– Doline: Glučevac, Mrtvica.

– Izvori: Golemi Dol, Topole, Lipa, Barica.

Zapis: decembar  2012. g. s. Sredor , Vlasotince

Kazivač: Svetozarević Blagoja (1928), selo Skrapež opština Vlasotince

* * *

„Nadimci“:

Krnji  Kode, Nsonja rode, Čupi Vace, Šo Pače, Karadža, Šaronja, Mandrda, Petle, Arsa, Car Gute, Žerko, Čavrljuga, Čučko, Trško, Čapa, Šani, Pajka, Crvik.

* * *     

Rodovi:

– CANINCI: Stanković, Sv. Nikola

– PETROVCI: Petrović, Sv. Jovan

– ZNEPOLJCI: Mladenović (rodonačelnik: MLADEN, staro kumstvo: Velja Dimitrijević,s.Skrapež) sv. Nikola.

– ŠARONJCI: Stoiljković, Sv. Nikola

– GMITROVCI: Mitrović, Svetozarević, Sv. Nikola

– ŽERKOVCI: Milovanović, Sv. Đorđe(posna slava 9 decembar)

– COKANOVCI:Đokić, Stojanović, sv. Jovan.

– CONINCI: Stojiljković, Sv. Nikola

– BAINI: Stanković, Sv.Nikola.

– PETROVCI: Petrović, Sv. Jovan.

– BRZANCI: Jovanović, Stojanović, Sveti Nikola

– JANKOVI: Bogdanović, Sv. Nikola

– JORSILCI (Josirci): Stanković. Sv. Nikola.

– MIKAILOVI: Ristić, Sv. Nikola

– BUZDIMCI: Dimitrijević, Sv. Nikola

– DININCI: Dinić, Sv. Aranđel

– PAJKAŠI: Milošević, Sv. Aranđel

– RATATONCI: Stoiljković,  Sv. Nikola

– ŠARULJCI: Prezime: Stoiljković (poreklo iz Dejan-preko Lipovice), krsna slava Sveti Nikola. Boško Stoiljković (Rodonačelnik: Stoil iz Dejan) u s. Lipovica, slavio slavu Sveti Ranđel, prizetio se za Radu u selo Skrapež i „na zemlju“ uzeo krsnu slavu Sveti Nikola u ROD ZNEPOLJCI.

– ČUČKOVCI: Stoiljković,  Sveti Nikola

– UROŠEVI: Petrović, Sv. Jovan

– ŽIŠKICI: Krstić, Sv. Nikola

– KURDICI: Ristići

Zapisi: 2008.g i 2011.g selo Skrapež  opština Vlasotince

Kazivači: Mladenović Radomir (1968), Verica Mladenović (1941.g.) selo Skrapež, Vlasotince

Zabeležili: 2008.g. Katarina Mladenović, učenica petog razreda i 2011.g. Aleksandra Stoiljković selo Skrapež i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“, selo Šišava-Lomnica, Vlasotince

*

NASTANAK RODA ŠARULJCI (Stojilković, Kostadinović)

Familija potiče iz sela Dejan iznad Vlasotinca.

Bila dva brata: STOILKO i KOSTADIN – bežeći odTuraka zaustavili su se u selu Lipovica i nastanili poredvodeDULAN 1870. godine.

KOSTADIN  je zasnovao porodicu, aStoilko (Stoiljko) je veoma mlad umro žaleći za devojkom koju su ubili Turci.

Da ne bi ga zaboravili, pošto nije imao poroda, Kostadin je svojim unucima dao prezimeStoiljković i Kostadinović.

U znak sećanja na deduStoiljka, Kostadin je imao nekoliko ćerki i jednog sina Svetozara, koji je u to vreme završio gimnaziju i bio presednik opštine Šišava.

On je osnivač Demokratske stranke. Prilikom glasanja na izborima, troje njegovih pristalica su poginula od radikala.

Svetozar je imao dva sina:Vladimira i Dragutina i još jednog  sina Stojana, koga je majka odvela u neko selo iznad Vlasotinca i o njemu do dan danas ništa ne znamo. Imao je idve ćerke.

Dragutin je imao četvoro dece:Milutina, Mladena, Jovuon je poginuo kao dete od pet godina od zalutalog metka) iRadmilu.

Vladimir je imao dva sina:Radisava i Božidara.

Božidar se  prezivaoStoilković (Stoiljković), a Radisav Kostadinović (Mile “struja”, živi u Vlasotince, podvukao M.M 2012.g. Vlasotince).

Zapis: 23.12.  2011.g. s. Skrapež, Vlasotince

Kazivač: Savka Stoiljković udata u selo Bobište

Zabeležio: Stoiljković Aleksandar (1998.g) uč. šestog razreda  i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-iz selo Skrapež

*

NASTANAK RODA  ŽIŠKICI (Krstić, Ristić, Nikolić):

Rodonačelnik BLAGOJE.

Krsna slava Sveti Nikola (zimska 19. decembar) usvojen kao dete iz Prisjan u selo Skrapež.

Kumovi iz familije ZNEPOLJCI (Mladenovići)

Blagoje (poginuo u balkanskim ratovima 1912-1913.g…?):-sinovi: Nikodije („posmrče“-rođen posle pogibije oca), Sima (1900. g-stariji…?)

Nikodije: sin Jovan  (1933.g.) i sedam ćerke (jedna Slobodanka  udata u Makedoniju u Rosoman (Gracko) prema Đevđeliju selo), Miroslava udata u Paraćin,, Verica u Kikindu

Jovan (1933.g,):- sin Svetislav  (1958.g.)-žive u Vlasotince

Jovanova žena Verica-majka Svetislava Krstića iz Skrapež od Nikolić familiju (koja slavi Sveti Nikolu).

Njen otac Mirko Nikolić  bio predratni ciglarski preduzimač po Austriju, bio veoma bogat čovek.

Saradnici GESTAPO-nemačkih fašista BIDŽIĆI (GESTAPOVCI) ga optuže da je bio saradnik partizana i taj Bidžić (skoro je umro u Vlasotince)-podmetnu oružje puškomitranjez i puške u trlu prema selo Lipovica.

Naravno to je uradio GESTAPOVAC Bidžić da bi ga opljačkao.

Kad su Nemci i četnici našli to podmetnuto oružje onda Mirka Nikolića uhapse Nemci i četnici odvedu pešice do Konopnice, onda džipom za Leskovac, gde je dva dana bio pod isledništvom.

Potom ga prebace  u logor na Banjicu u Beograd.

U međuvremenu četnici mu zapale kuću i trle u selo Skrapež.

Njegov sin sa 17. godina Đora Nikolić se odmah prijavio u partizane u 12. brigadu i učestvovao u svim borbama sa Nemcima.

Na Banjicu su mu njegovi iz Skrapež nedeljom slali paket i tako jedne nedelje se paket vratio nazad-što je značilo da je bio streljan.

Sima: sin Drage (1928.g.), Stojan (1930.g.) kod pijac kuća i tri ćerke žive po Banat

Drage Ristić (1928.g.)- sinovi: Svetislav-Sveta (Ristić- familiju  od familiju  Krstić-u vojsku  „preksrtili“ familiju jer se pojavljivao još jedan takav po imenu i srednjeim slovom pa se nije znalo za kog je poziv za u armiju-između dva svetska rata se to dogodilo) i Novica (1956.g..) i jedna sestra Divna udata u Moravu.

Sveta: sinovi…)

Novica(1956.g.): sinovi…?

Stojan:-sin:- Vlastimir (1952.g.) živi u Vlasotince i dve sestre žive u Vlasotince.

Zapis: 2012.g. s. Skrapež, Vlasotince

Kazivač: Svetislav Krstić(1958.) s. Skrapež

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince

* * *           

FAMILIJA PETROVCI (Stoiljković, Stojanović)

Slave Svetog Đorđu posnu slavu 9. decembar, a i Svetog Nikolu 19. decembar – što znači posle ubistva Turčina u Dejanu ili Boljaru taj Stoiljko je prizećen u Skrapež ili je promenio slavu da ne bi bio uhvaćen od Turaka.

STOILJKOVIĆ ĐORĐE (1936) radio kao Presednik OK SKS, u komitet, bio direktor fabrike “Miloš Dimanić“ pa onda otišao za Niš za direktora mašinske industrije.

Njegov brat ČEDA STOILJKOVIĆ (kuća kod igrališta:sinovi-Siniša (Nine- 1954.g(radi u „Vlasina“ teretana sportska hala) i brat Jovica Stoiljković(pravnik)-a Zvonko Stoiljković je brat od strica.

Petrovci – Petar (Sin Stanoje-otac Spasa su iz Zimovište-Đorđine-G.Dejan(otišli u Niš), a predak je ubio Turčina i prebegao u atar sela Skrapež,a njihova prezimena su:Stoiljković i Stojanović u selo Skrapež.

Iz istog rodoslova Stoiljković pored igrališta je žive naseljen iz Skrapež „Diša“(Dimitrije) Stoiljković, živeo 95. godine i umro pre pet godina(2005.g)-rođen 1920.g. u selo Skrapež.

Zapis: avgust 2011.g Vlasotince

Kazivač: Svetislav Krstić (1958.g.)

Zabeležio: Miroslav Mladenović (1948. g) lokalni etnolog i istoričar Vlasotince (avgust 2011.g.)

* * *

FAMILIJA KURDICI (Ristić):

(Najpre su živeli u selo Skrapež).

Odatle ih Turčin-G o s p o d a r, preselio u selo Stupnica, jer nisu bili dobri radnici.

Iz selo Stupnica su prešli u selo Sredor, pa onda u selo Donja Lomnica.

Jedan deo familije  se vratio u selo Sredor, a jedan deo se iselio.

Zapis: 1997.g. s. Sredor

Kazivač: Icić Živojin (1949), s, Sredor

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena sela Skrapež:

Poreklo prezimena Stoiljković (1)

(prizetak iz s.Kukavica u rod ZNEPOLJCI-Mladenovići, selo Skrapež):

Krsna slava: (kao prizetak „Na zemlju“-Sveti Nikola)

Rodonačelnik: Momčilo Stojiljković

Poreklo: Iz Leskovca u selo Kukavica naselio se  otac Momčilo sa četiri sina: Mika (umro), Žika (živi u Kukavicu), Dragan (živi u Kukavicu) i Moša (1947.g)-prizećen u rod ZNEPOLJCI u selo Skrapež.

Poznat rodoslov:

Momčilo: Mika, Žika, Dragan (1955.g), Moša (1947).

Slobodanka (devojačko Mladenović s.Skrapež)–Momčilo Stoiljković(1947s. Kukavica): Zlatko (1973.g). Zlatko (1973)-Radica (1976.g.s. Jastrebac): Marko (1997), Nikola (1996).

Zapis: 2010.g. s. Skrapež

Kazivač: Momčilo Stoiljković, s.Skrapež

Zabeležili: Stoiljković Marko i Aleksandra učenici iz s. Skrapež i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ selo šišava-Lomnica Vlasotinc

* * *

Poreklo prezimena Stojilković (Stoiljković) (2-ŠARULJCI)

Krsna slava: Sveti Nikola („kao prizetko“ u rod ZNEPOLJCI iz s. Lipovica u selo Skrapež)

Rodonačelnik: Storil iz Dejan

Stoilković (Stoiljković) uzeo krsnu slavu Sveti Nikola u „Znepoljci“-„na zemlju“.

Poznat rodoslov:

Božidar (umro 1999.g.)-Radmila: Nada (s.Sredor)

Novko-Nada: Vladica (1971), Violeta (1973).

Vladica-Slađana: Aleksandar (1999.g), Nikola(2003.g.).

Zapis: 2012.g s. Skrapež

Zabeležili: Aleksandar Stoiljković učenik iz s. Skrapež i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ s. Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Dinić (Milošević):

Rodonačelnik (Miloš): iz roda Milošević sela Sredor, koji su živeli na potesu Sivac-između sela:Lipovica, Sredor i Skrapež.

Poreklo prezimena: Dinić potiče od Dine, a Milošević od Miloša, roda Milošević iz sela Sredor.

Krsna slava: Sveti Ranđel

Stari kumovi: žive u Đurinci

Rodonačelnik familije Dinić: Dine Milošević.

Poznat rodoslov:

Dine: Dune Dinić, Branko Milošević, Drage Milošević

Dune – Miroslava (žena umrla 1985.g.):-

Branko – Slavica (umrla 2007.g.).

Drage -Darka (umrla 2003.g.).

Dune-Miroslava: Jovan (1955.g.), Branka, Mara i jedna ćerka umrla..

Jovan Dinić(1955)-Slađana(1965): Boban Dinić, Dalibor Dinić (sada student 2012.g)

Boban Dinić(1980) – Danijela (Stamenković,1989.g): Nemanja Dinić (2001.g), Miljana(2004.g.).

Postoje tri familije Milošević. Jedni u rodu Dinić imaju prezime Milošević, druga familija Milošević na privremenom radu u Frnacuskoj-tamo živi,, a treća je odseljena u Vlasotince.

Poznat rodoslov prezimena Milošević (Francuska):

Milan-Dragoljub-Dejan (1973.g.), Dragan(1977.g.).

Poznat rodoslov Milošević (Vlasotince): Dejan-Milika: Nemanja (1998), Toma (1999).

Zapis: 2012.g.s. Skrapež kod Vlasotinca

Kazivač: Sovijanka Petrović(1920).s, Skrapež

Zabeležili: Nemanja Dinić (2000.g) učenik sedmog razreda selo Skrapež,  i nastavnik matematike Miroslav Mladenović OŠ „Braća Milenković“ s. Šišava-Lomnica, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Krstić(1):- ŽIŠKICI

Krsna slava: Sveti Nikola(19. decembar)

Rodonačelnik BLAGOJE, usvojen kao dete iz Prisjan u selo Skrapež.

Stari kumovi iz familije ZNEPOLJCI (Mladenovići).

Poznat rodoslov:

Blagoje (poginuo 1912-1913 u balkanskim ratovima):-  Sima (oko 1900.g), Nikodije („posmrče“-rođen posle pogibije oca).

Nikodije: sin Jovan Krstić (1933.g.) i sedam ćerki. Slobodanka udata u Rosoman (Gracko) prema Đevđeliji. Miroslava udata u Paraćin, Verica u Kikindu.

Jovan Krstić (1933)-Verica:-Svetislav Krstić(1958).

Svetislav (1958)-Gospođinka (Pešić, s. Lipovica, rođ. 1964.g.):Anđela(1999), Jovana (2002).

Zapis: avgust 2011.g Vlasotince

Kazivač: Svetislav Krstić (1958.g.)

Zabeležio: Miroslav Mladenović (1948.g), lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

AUTOR: Saradnik portala Poreklo Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar, 31. januara 2013. godine, Vlasotince, Jablanički okrug, jug Srbije

IZVORI:

[1]  Stamenković Srboljub: “Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (a-đ), Beograd

[2]  Miroslav B. Mladenović Mirac:  ZAPISI Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[3]  Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI iz rukopisa:”PEČALNIK-priče, legende, predanja, izreke, kletve, zdravice i zagonetke iz vlasotinačkoga kraja- Povlasinje)” 2012.g., Vlasotince

 [4] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI  Iz  rukopisa: “Narodne umotvorevine iz vlasotinačkoga kraja (Narodni običaji i verovanja), 2009.g, Vlasotince

[5] Kazivači iz selo Skrapež, opština Vlasotince:- Svetozarević Blagoje (1928), Svetislav Krstić (1958), Sovijanka Petrović (1920),Mladenović  Verica (1941),  Momčilo Stoiljković, Iz s. Skrapež i Icić Živojin (1949) iz s. Sredor.

 [5] Beležili: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar i nastavnik matematike OŠ “Braća Milenković” s. Šišava-Lomnica SO Vlasotince (beležio:od 1970-2012.g) i učenici iz selo Skrapež (od 2008-2012. godine):-Bogdanović Jelena, Stanković Jelena, Đokić Gorica, Katarina Mladenović, Stoiljković Aleksandar, Dinić Nemanja i Marko i Aleksandar Stoiljković iz selo Skrapež, opština Vlasotince.