Потомство краља Стефана Драгутина Немањића Reviewed by Momizat on . Пише: Сарадник портала Порекло Душко Лопандић Колико је историји познато, Немањићи су у директној мушкој линији давно изумрли - бар када се ради о оној линији к Пише: Сарадник портала Порекло Душко Лопандић Колико је историји познато, Немањићи су у директној мушкој линији давно изумрли - бар када се ради о оној линији к Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Душко Лопандић » Потомство краља Стефана Драгутина Немањића

Потомство краља Стефана Драгутина Немањића

Пише: Сарадник портала Порекло Душко Лопандић

Колико је историји познато, Немањићи су у директној мушкој линији давно изумрли – бар када се ради о оној линији која је око два века владала српском државом. У побочним линијама, они су се вероватно утопили у ситније српско племство, тако да о њима није остало никаквог писаног трага.

Последњи познати Немањић био је цар Јован Урош, син Душановог брата Симеона, који је као монах Јоасаф умро почетком петнестог века у Тесалији. Међутим, ако се држимо и потомства по женској линији, потомке Стефана Немање и других немањићких владара можемо наћи и данас – и то у веома великом броју.

Иако владајућа породица Немањићa ниje била тако бројна за прилике Средњег века, било је потребно само неколико брачних веза, па да се очува линија њиховог потомства. Ради се о три жене из куће Немањића чије потомке можемо поуздано пратити: кнегиња Милица, која у петом колену потиче од кнеза Вукана Немањића, затим Јелисавета, кћерка краља Стефана Драгутина и, најзад, Теодора, кћи Стефана Дечанског и сестра цара Душана. Кренућемо хрoнолошким редом, према времену живљења ове три племените госпође. Дакле прво долази Јелисавета и њени потомци, затим Теодора и, на крају, Милица.

Краљ Стефан Драгутин (слика десно) био је старији син краља Уроша I, унук Стефана Првовенчаног и праунук великог жупана Немање. Познато је да је са женом Каталином имао два сина, Владислава и Урошица, као и више кћери, као што смо видели у првом поглављу.

Jедина позната Драгутинова кћи се звала Јелисавета. Она се удала око 1284. године за босанског бана Стјепана I Котромана, са којим је краљ Драгутин био у добрим односима. Радило се о свадби између породица у суседству, пошто је у то доба Драгутин држао крајеве „Усору и Соли“, односно данашње области босанске Семберије, Посавине и Крајине (до Врбаса). О Јелисаветином животу знамо врло мало – само то да је умрла око 1331. године и да је родила најмање три сина и више кћери. Сачувана је једна њена повеља у којој „Баница Јелисавета и мој син бан Стипан даје вјеру нашу…“ неком Вукцу да га неће заточити. Повеља је издата на „Каталинин дан, на светицу госпоје банице“, што значи да је вероватно Јелисавета „наследила“ светицу од своје мајке, по имену такође Каталине. Најпознатији потомак из брака Стјепана Котромана и Јелисавете је био њихов унук, знаменити краљ Стефан Твртко. Он је уместо титуле бана преузео српску владарску титулу краља, позивајући се на своје Немањићко порекло, као и на чињеницу да у та доба (након Маричке битке и смрти цара Уроша) Србија више није имала врховног владара. Твртко се тако 1377. године у манастиру Милешева крунисао за „краља Србљем и Босне“. „И одох у српскују земљу, желећи и хотећи укрепити (ојачати) престол родитеља мојих„, каже Твртко у једној повељи Дубровчанима.

Овде нас, међутим, занимају Јелисаветине унуке. Историјски најпознатија међу њима је била Јелисавета, односно Елизабета (кћи бана Стјепана II Котроманића), краљица Угарске – супруга великог угарског владара Лудовика (Лајоша) I Анжујског. Након смрти супруга, који није имао мушких потомака, Јелисавета Котроманић се врло активно ангажовала у борбама за наследство Угарске, како би очувала престо својој кћери Марији. У тим борбама, трагично је завршила – удављена је у затвору пред очима своје кћери, краљице. Две Јелисаветине кћери (Марија и Јадвига) су постале краљице Угарске и Пољске, али ни једна није оставила потомство.

Друга унука Јелисавете Немањић – Катарина Котроманић (такође кћи бана Стјепана II) није имала тако буран живот, али зато представља једну од кључних особа у нашој причи. Ово је чест пример супротности историјске науке и генеалогије, као науке која проучава родословна стабла. У проучавању историје, занимају нас првенствено оне особе које су оставиле неки печат на догађаје и средину у свом времену. У проучавању генеалогија, за нас су најважније особе које чине „беочуге„, тј. везе између породица или епоха, без обзира каква им лична судбина била, коликo биле талентоване, способне, какав им био карактер…Те особе, о којима често врло мало знамо, једноставно нас занимају као преци који су „обезбедили“ продужетак породичног ланца.

Катарина Котроманић се 1361. године удала за грофа Хермана I из знамените породице грофова Цељских (von Cilli). Цељски грофови су имали у једном, кратком периоду, значајну улогу у историји појединих јужнословенских народа. За нашу причу је посебно важна унука Катарине Котроманић – Варвара (или Барбара) Цељска, која се удала за Немачког цара и Угарског и Чешког краља Жигмунда (или Сигисмунда) од Луксембурга. Њени потомци су владали Чешком, Мађарском и Пољском. Браком њене чукунунуке Ане за Фердинанда I од Хабсбурга, ова аустријска породица стекла је наслеђе Угарске и Чешке краљевине, као и царски престо који је задржала у наредним вековима.

Тако су линијом Фердинанда I од Хабсбурга (умро 1564), сви цареви из куће Хабсбурга (од 1558. године па до последњих аустријских царева Фрање Јосифа I и Карла I) потомци краља Драгутина Немањића, као и његових претходника из српске краљевске куће Немањића.

Постоји још једна линија која од краља Драгутина преко породице Котроманића води до данашњих генерација. Ради се о Марији Котроманић, унуци Јелисавете, Драгутинове кћери и рођеној сестри босанског краља Твртка I. Ова Марија се 1351. године удала за немачког грофа Улриха V од Хелфенштајна, а умрла је 1403. године. Имала је двоје деце: Беатрису (умрла пре 1385. године) и Фридриха I, грофа од Хелфенштајна (умро 1438. године). Грофови од Хелфенштајна су чинили врх племства Швапске, као и самог Немачког царства. Ородили су се са великим бројем значајних немачких породица, тако да у Маријино потомство спадају и припадници породица Хоенцолерн (владари Пруске), Холштајн-Готорп (владари Русије, Данске и др) и многи други. На пример, међу Маријиним потомцима, па према томе и потомцима краља Драгутина Немањића, су и руска царица Катарина II Велика (у 14-ој генерацији), као и најчувенији пруски владар Фридрих II Велики (у 15-ој генерацији). Слична веза се може успоставити између краља Драгутина и његовог потомства у многим немачким династијама и посредством претходно поменуте Катарине Котроманић.

 

ПРИЛОГ:

ПУТ ЈЕДНЕ МИТОХОНДРИЈЕ: Генетска веза Барбаре Цељске и Цара Николаја II Романова

 Последњих деценија, у науци о генетици посебно је популарно проучавање порекла индивидуа праћењем тзв. „митохондријске ДНК“ (mtDNA). Митохондријска ДНК се код сисара, па тако и код људи, преноси искључиво преко мајке, што значи да нема веће промене ДНК у наредним генерацијама (за разлику од нормалне хромозонске поделе у ћелијама, где се „обични“ хромозоми формирају комбинацијом гена од оца и од мајке). МтДНK је стога врло погодан за проучавање дугорочних генетских циклуса. Другим речима, имајући у виду да се тзв. „хаплогрупе мтДНК“ наслеђују искључиво од мајке, њиховим изучавањем је могуће прецизно пратити матрилинеарно (по женској линији) генетско порекло појединих индивидуа или људских група (слично је могуће и за мушке везе, проучавањем  тзв. „хромозома Y“, који преносе искључиво очеви). Студијама о мтДНК се, на пример, проучава генетско порекло човечанства, потрагом за „првом Евом„, односно женским претком од ког су потекле све данашње варијанте – „хаплогрупе“ мтДНК у људима. Постоји теорија да је митохондријска Ева (која је, дакле, била заједнички предак свих данашњих људи) живела негде пре око 140.000 година у Африци.

У познатом научно-популарном делу „Седам Евиних кћери“, теоретичар Брајан Сајкс је изнео  хипотезу о седам матрилинеарних линија модерних Европљана, који су сви потекли од седам женских предака, названих по седам варијанти – хаплогрупе мтДНК. То су варијанте „хаплогрупе“: „U, X, H,  V, T, K, J.

На бази „хаплогрупе мтДНК, варијанта Т“ идентификовани су, на пример, посмртни остаци последњег руског цара Николе II Романова. Имајући у виду да је цар ове гене наследио од мајке и имајући у виду да је познато матрилинеарно порекло цара Николаја у 18 генерација, нема сумње да је цар Николај наследио своју хаплогрупу мт ДНК, варијанта Т, од свог далеког женског матрилинеарног претка – царице Барбаре Цељске (која је као што смо видели, и потомак краља Драгутина Немањића посредствома веза породице Котроманић и Цељски).

Истој хаплогрупи „мтДНК – Т“ припадали су, на пример, британски краљеви Чарлс I Стјуарт, Џорџ I од Хановера и Џорџ V од Виндзора, шведски краљ Карло X, грчки краљ Ђорђе I и други.

Пет векова једне митохондрије – хаплогрупа мт ДНК-Т: 18 генерација (искључиво женских предака) – од цара Николаја II Романова до царице Барбаре Цељске

Генерација бр (матрлинеарни цареви преци):

1. Николај II Александрович Романов, цар и самодржац Русије (убијен 1918 .г)

2. (царева мајка) – руска царица Марија Фјордорвна (данска принцеза Дагмар од Данске,1847-1928)

3. (царева баба,тј. мајчина мајка) – принцеза Луиза фон Хесен-Касел (1817-1898)

4. (царева прабаба, тј. мајка мајчине мајке) – принцеза Шарлота од Данске (1789-1864)

5. (царева чукунбаба) – војвоткиња Софија од Макленбург-Шверина (1758-1794)

6. војвоткиња Саксоније, Шарлота од Сакс-Сафелд-Шверина (1731-1810)

7. принцеза Ана Софија од Шварцбург-Ридолштата (1700-1780)

8. војвоткиња Саксоније Ана Софија од Сакс-Готе-Алтенбурга (1670-1728)

9. војвоткиња Магдалена Сибила од Сакс-Вајзенфелса (1648-1681)

10. војвоткиња Ана Марија од Макленбург Шверина (1627-1669)

11. грофица Ана Марија од Ојстрисланда (1601-1634)

12. принцеза Ана од Холштајн-Готорпа (1575-1610)

13. ландгрофиња Кристина од Хесена (1543-1604)

14. војвоткиња Кристина Саксонска (1505-1549)

15. Барбара од Пољске (1478-1534)

16. Елизабета од Аустрије (1437-1505)

17. Елизабета од Луксембурга (1409-1442)

18. БАРБАРА ЦЕЉСКА (1395-1451)


Коментари (2)

  • viktor.teodorović

    *** све честитке уваженом господину и сараднику ДУШКУ ЛОПАНДИЋУ – јер ето жеља нас је довела до тога да малте не радимо на истом послу…погледајте рубрику „на данашњи дан “ по 06. 09. када сам презентовао комплетно родословље данашњег у отаџбину враћеног благо честивог краља петра другог карађорђевића и када сам предложио незнајући да ће се догодити и овај моменат да до 90. рођендана ваздаузвишеног краља објавимо комплеtно његово родословље по свим линијама -ја сам започео са тезом да је несрећни краљ петар други 25. потомак стефана немање-оснивача српске државе у рашкој и њеног даљњег развоја (злобници би рекли немањићких освајања) а ја користим термин ОСЛОБАЂАЊА…управо сад објавих претке јелене анжујске која би по матерналистичкој линији била предак и данашнњих карађорђевића…морам вам признати да су српски извори или епски и недоречени или благо речено непоуздани па ми пуно времена треба да дођем до страних извора и њих изучим….посебно ме интригира супруга стефана немање АНА и доста грађе прелиставам не би ли игдје у француским дворовима нашао то име које се спомиње у „троношком летопису“ којим се разоткрива мистерија о 2 крина – љиљана у српском грбу…поздрави од мене и будите упорни….viktor.teodor3@gmail.com

    Одговори
  • Никола Ђуран

    Порекло Катарине Котроманић Цељске од краља Драгутина никада није подупрто материјалним доказима. Не зна се ни ко су јој родитељи: једини извори тврде да су то Владислав Котроманић и Јелена Шубић, други да је то Владиславов брат, Стјепан II и пољска племкиња Јелисавета Кујавска. Сигурни потомци Немањића су изданци неких од породица по Аустрији, Италији и Француској: Хабзбург-Лотринген, Виндиш-Грец, Даренберг, Ди Капуа, Пињатели, има чак једна енглеска,, Сен-Клер Ерскин… Али, наведене породице воде порекло од краља Милутина и кнеза Лазара, тј. Лазаревог таста, Вратка Немањића. Драгутиново потомство, за разлику од Милутиновог, је дискутабилно јер никад није потврђено да је Катарина (преко које би требало да буде „предак“ каснијим владарима и племићима) његова унука. Наравно, то само значи да није доказано (!) да се Драгутинова лоза продужила, не и да предање о његовој лози није истинито. Можда су писана документа уништена, загубљена, конфискована…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top