Порекло презимена, село Доња Тр(иј)ешњица (Мали Зворник)

26. јануара 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Доња Тријешњица, општина Мали Зворник. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Доња Тријешњица је у сливу Триjешњице и у доњем току Борањске Реке. И она jе типско планинско село. Изнад Борањске Реке а до Будишића са западне стране се диже висока чукара Орловац, према Будишићу заравњена и насељена. Према Радаљу је попречна коса Радаковац. Под Радаковцем је долина Борањске Реке шира и насељена.

Око села су: од запада Јеовац, Локва, од севера Балвани, Тријешња и Ћерановац, од истока Тисовац, Криви Рт, Оглавак, од југа Врановине, Велика Стена, Амајић, Османово Брдо, Главица и Чавчић,

Главне су реке и речице (потоци): Тријешњица, Ријека, Мала Ријека, Мијатовачка Река, Дјелачка, Скакавац, Равни Поток, Тисовачки Поток и Липовац.

У селу су брда: Зовик, Пољане, Грабовац, Лађа, Криви Рт, Јасиковица, Орловац Брдо, Оштрељ, Радошевац, Будим, Град, Балвани, Косе, Јвсикова Њива, Буковица, Тисовац, Али- беговац, Тријешња, Шобатовац, Шобатов Бријег и Илић Брдо.

Њиве су: Луке, Пољане, Њиве, Зовици, Оштрељ, Буковица, Потоци, Поље, Планина и Крчевине.

У селу су ове махале: Трешњица, Веселиновићи, Максимовићи, Сировљевићи (Сировице), Мишковићи, Ерићи, Звијеровићи (Звјери), Спасеновићи, Потоци и Дољани.

Старо гробље у Дољанима, старе зидине на Ерић-Брду, рударске ископине под Чавчићем докази су ранијег живота. По Дољанима и по пољу било је муслиманских насеља, али она нису сачекала 1835. год. већ су се раније иселила и имања уступила нашим родовима. Одавде су муслимани отишли пре муслимана села Читлука у Босну, и сада су на ушћу Дрињаче уза саму реку, кад се иде уз њу. Иaко је у овом селу било старих муслиманских родова, уз њих је било и иаших, само што су се ови крили у планине и били на првом месту сточари и рудари. Муслимани су говорили западним дијалектом а тим говоре и данас у Босни.

Најстарији су родови, од пре 150 година:

Мишковићи или како се у селу зову Мишковци. Пореклом су од неког Мишка из Пиве, који је овде дошао с много народа и још онда заузео средину села. Један од његових сродника прешао је у Будишић, један је отишао у Борину а неки су сишли низ Дрину у босанску Посавину и преко Саве. Мишковци се сматрају најстаријим сељацима, растурили су се по целом селу и лланини; зову се: Петровићи, Тадићи, Васићи и Вучетићи (33 к.; Св. Лазар).

Спасеновићи, код цркве и у планини, пореклом су из Загона код Невесиња; дошли су овде уз неког хајдука; има их растурених по Мачви (13 к.; Св. Никола).

Звјеровићи из Роваца, дошли у неколико породица сродних и несродних, од којих су једни у Цулинама, други у Вољевцима. Ови планинци гоњени тамошњим муслиманима пали су у околину Сјенице па су после преко Златара спустили у Стари Влах у Чајетину и одатле преведени у ова села. Звјеровићи, себе зову Звјерима и Звјеровцима, сточари су и најмање иду из овог села, а радо постају рудари (29 к.; Св. Лука).

Кад су Спасеновићи оправили порушену цркву, довели су данашње:

Веселиновиће. Веселиновићи су од попа Веселина и његових потомака доведеног од Жупског Манастира из Никшића. Они су доста поповали па најзад и престали. Имали су попова и по доњим селима, као и калуђера по манастирима. Они су данас под Радаковцем, и насељени с обе стране реке; зову се: Петровићи, Јездиновићи и Средојевићи, а међу себе Веселиновци (18 к.; Св. Лука).

Радошевићи су дјошлн из Васојевића од Берана, покренути муслиманима као и Звјеровићи. Они су заједно пали у Чајетину и отуда прешли у ово село. Први су црногорски Брђани, данас су с њима у сродности и знају се, населили се прво према цркви и зову се Којићи, Бојићи, Гајићи и Вујићи (21 к.; Мратиндан).

Катићи су дошли после Спасеновића као њихови кумови из села Загона код Невесиња и дошли под Радаковац. Они и данас имају у Загону својих сродника. Овде се тешко одржавају (3 к.; Св. Јован).

У устанцима су дошли:

Ерићи од Ерића у Драксину и међу Мишковцима (16 к.; Св. Арханђел).

Тодоровићи су потомци хајдука Тодора, који је био родом из Помијаче у Јадру, овде побегао и склонио се код цркве на неком турском имању (5 к.; Св. Ђурђе).

Нешковићи су стари свештенички род од Ђокића из Горњих Кошаља, насељени у Дољанима око цркве на турским имањима (8 к.; Св Арханђел).

Симићи су дошли из Оклеца од тамошњих Вучићевића (9 к.; Св. Ђурђе).

Јовићи су дошли из Читлука од Јовића (4 к.; Св. Јован).

Крстићи су с Грахова, дошли овде 1836. год. (4к4 Св. Јован).

Радићи су из Горњих Кошаља од Матића (8 к.; Св. Јован).

У Доњој Тријешњици има 13 родова са 171 домом.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 484-486), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Марко

    Нису Јездиновићи већ Јездимировићи