Порекло презимена, село Црнча (Љубовија)

24. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Црнча, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Црнча је западно од Селанца, на маленој речици Коларици; од Селанца је одвојена Јаворником. Под стенама Јаворника је речица Липовица, која улази у Крупину и на, њој су насеља. Изнад Липника са западне стране се пење село на Јагодњу. Ту је пространа зараван Мачков Камен. Испод Мачковог Камена је над селом, са северне стране, висока Врањача. Доњи дужи део Врањаче је опет у насељима с обе стране.

Око села су: од запада Велика Ријека и коса Врањача, од севера Кошућа Стопа, од истока Крупинска Река, Костића Брдо, Лиданов Конак и Мачков Камен, од југа Дрина.

У селу су речице: Коларица, Медаљ и Речица.

Нарочити су извори: Стара Вода, Бијеле Воде, Врело, Чесма и Кусача.

Брда се зову: Липник, Оштрељ, Врањача, Вратаљ, Коше- вине, Њивица, Драготин, Кусаче, Крупине (где је старо гробље; држи се да је била варош, да су били ту рудари; има зидина, има шљаке, рударских ископина; варош се пружала до Дрине), Милиновац, Врановац, Црквина (око ње се изоравају новац и цигле).

Називи имања су: Баре, Локва, Коларица, Точак, Крупине, Брда, Гаревине, Плешевине, Ливаде, Њиве, Крчевине, Јатаре и Поље. Поље се дели на: Црначко и Вршчић. Црначко се дели на Крупинско и Црначко.

Махале су: Крупине, Коларица, Липник, Подгај, Вујиновићи и Врањача. Све су махале јако разбијене и кад се из Поља гледа село изгледа да је разбијеног типа. Много су разбијеније западне махале него источне.

Црнча је била одувек рударско место. Старе ископине по Врањачи и Крупинама упутиле су становнике на копање руда. Стара гробља на преседли и у Коларици доказ су старог живота у овом селу.

Горње Крупине и Вршчић уз Липовицу били су муслиманска села и на хатару овог села све до 1834. год. По попису од 1832. год. Крупине су имале 42 куће а Вршчић 6. Крупине су биле господар целог Поља и великих планинских поља по Јагодњи.

Иако је Црнча старо рударско насеље, иако су јој родови и стари и данашњи били добри рудари, она није могла задржати старе родове, већ их је стално испуштала у Тамнаву и друге крајеве. У Коцељеви, Зуквама, Памбуковици, Туларима и Новацима биће доста старих родова овог села.

Стари су род, од 200 година:

Вујиновићи. Дошли су из најзападније Херцеговине, затекли старе рударе и с њима се збратили и по рудницима ишли, дуго по Сребрници радили и у крупањска села се померали и тамо вадили руде. Још у турско време је један од ових Вујиновића отишао на Вршчић и тамо засновао махалу Коларицу. Говоре западним дијалектом (28 к.; Св. Никола).

Од Требиња су стари:

Самарџићи, опет одлични рудари овог краја. Овде су дошла четири брата рудара. Прво су радили у Сребрници, па после у Великој Реци и Крупњу. Два су брата прешла у Вољевце, два су се поделила, па је један отишао у Кржаву и тамо остао као сељак и рудар, а други остао овде. Од његових потомака доста је сишло у Јадар и Мачву, доста је отишло у рударе и није се вратило. Говоре западним дијалектом (15 к.; Св. Никола).

Милован, син Обрада Николића, много је хајдуковао по босанској Посавини и Мачви. Милован је био хајдук на гласу и како му је отац био противан хајдуковању и одрекао га се, он је сишао у Посавину и тамо хајдуковао. Био је родом из Бирча, одмах преко Дрине, и кад је био приморан да напусти хајдуковање, ожени се негде доле у Посавини и са женом и дететом, не смејући се вратити кући, дође овде у село, насели се у Липнику и заснује род:

Миловановиће (16 к.; Св. Никола).

Милован је оздо из Посавине довео уза се једно слушче. Оно му је било врло верно, а притом врло умешно и окретно. Он га је и оженио и како га је звао Карета, од њега су:

Каретићи (4 к.; Св. Игњатије).

Због помагања Милована хајдука овде су мало пред њим дошли:

Секулићи. Њихов је предак био сродник Обрадове куће, па је отуда протеран и он прво отишао на Јагодњу у Кржаву, био неко време, па се реши да се врати у Бирач. Кад је био Коларици разболе се и умре, а његови оду на Врањачу и и Одгај (20 к.; Св. Стеван).

Досељеници из XVIII века су:

Костићи. Стари је Костић из села Мушића од Сребрнице. Био је зидар, овде рудар и зидар, потомци то исто; населили су Подгај (15 к.; Св. Никола).

Арсеновићи на Врањачи дошли су од Никшића и посели западни обод Врањаче, па су постали и они рудари (15 к.; Св. Никола).

Савићи по дну преседли ка Коларици по дну Подгаја и испод Врањаче са северне стране дошли су од Пиве, и то четири брата: Тадија, Симо и Живан, а четврти отишао у околину Крупња. па му се име заборавило. Они сами за себе кажу да им се предак звао Савић још у Пиви и да нх и данас има с тим презименом. Ниједан се род није растурио као ови Савићи, којих је доста у Мачви (35 к.; Св. Никола).

Веселиновићи на Вршчићу и Коларици, радници на турским имањима, су од Маринковића из Читлука (15 к.; Св. Аврамије).

После 1834. год. дошли су:

Пајовићи с Грахова (3 к.; Св. Арханђел).

Ристићи су с Грахова (3 к.; Св. Никола).

Павловићи су из Горњих Кошаља, (4 к.;. Св. Арханђел).

Милановићи су из Подравља у Осату (2 к.; Св. Пантелија).

У Црнчи има 13 родова са 175 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 484-486), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.