Poreklo stanovništva sela Crnča, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Crnča je zapadno od Selanca, na malenoj rečici Kolarici; od Selanca je odvojena Javornikom. Pod stenama Javornika je rečica Lipovica, koja ulazi u Krupinu i na, njoj su naselja. Iznad Lipnika sa zapadne strane se penje selo na Jagodnju. Tu je prostrana zaravan Mačkov Kamen. Ispod Mačkovog Kamena je nad selom, sa severne strane, visoka Vranjača. Donji duži deo Vranjače je opet u naseljima s obe strane.
Oko sela su: od zapada Velika Rijeka i kosa Vranjača, od severa Košuća Stopa, od istoka Krupinska Reka, Kostića Brdo, Lidanov Konak i Mačkov Kamen, od juga Drina.
U selu su rečice: Kolarica, Medalj i Rečica.
Naročiti su izvori: Stara Voda, Bijele Vode, Vrelo, Česma i Kusača.
Brda se zovu: Lipnik, Oštrelj, Vranjača, Vratalj, Koše- vine, Njivica, Dragotin, Kusače, Krupine (gde je staro groblje; drži se da je bila varoš, da su bili tu rudari; ima zidina, ima šljake, rudarskih iskopina; varoš se pružala do Drine), Milinovac, Vranovac, Crkvina (oko nje se izoravaju novac i cigle).
Nazivi imanja su: Bare, Lokva, Kolarica, Točak, Krupine, Brda, Garevine, Pleševine, Livade, Njive, Krčevine, Jatare i Polje. Polje se deli na: Crnačko i Vrščić. Crnačko se deli na Krupinsko i Crnačko.
Mahale su: Krupine, Kolarica, Lipnik, Podgaj, Vujinovići i Vranjača. Sve su mahale jako razbijene i kad se iz Polja gleda selo izgleda da je razbijenog tipa. Mnogo su razbijenije zapadne mahale nego istočne.
Crnča je bila oduvek rudarsko mesto. Stare iskopine po Vranjači i Krupinama uputile su stanovnike na kopanje ruda. Stara groblja na presedli i u Kolarici dokaz su starog života u ovom selu.
Gornje Krupine i Vrščić uz Lipovicu bili su muslimanska sela i na hataru ovog sela sve do 1834. god. Po popisu od 1832. god. Krupine su imale 42 kuće a Vrščić 6. Krupine su bile gospodar celog Polja i velikih planinskih polja po Jagodnji.
Iako je Crnča staro rudarsko naselje, iako su joj rodovi i stari i današnji bili dobri rudari, ona nije mogla zadržati stare rodove, već ih je stalno ispuštala u Tamnavu i druge krajeve. U Koceljevi, Zukvama, Pambukovici, Tularima i Novacima biće dosta starih rodova ovog sela.
Stari su rod, od 200 godina:
Vujinovići. Došli su iz najzapadnije Hercegovine, zatekli stare rudare i s njima se zbratili i po rudnicima išli, dugo po Srebrnici radili i u krupanjska sela se pomerali i tamo vadili rude. Još u tursko vreme je jedan od ovih Vujinovića otišao na Vrščić i tamo zasnovao mahalu Kolaricu. Govore zapadnim dijalektom (28 k.; Sv. Nikola).
Od Trebinja su stari:
Samardžići, opet odlični rudari ovog kraja. Ovde su došla četiri brata rudara. Prvo su radili u Srebrnici, pa posle u Velikoj Reci i Krupnju. Dva su brata prešla u Voljevce, dva su se podelila, pa je jedan otišao u Kržavu i tamo ostao kao seljak i rudar, a drugi ostao ovde. Od njegovih potomaka dosta je sišlo u Jadar i Mačvu, dosta je otišlo u rudare i nije se vratilo. Govore zapadnim dijalektom (15 k.; Sv. Nikola).
Milovan, sin Obrada Nikolića, mnogo je hajdukovao po bosanskoj Posavini i Mačvi. Milovan je bio hajduk na glasu i kako mu je otac bio protivan hajdukovanju i odrekao ga se, on je sišao u Posavinu i tamo hajdukovao. Bio je rodom iz Birča, odmah preko Drine, i kad je bio primoran da napusti hajdukovanje, oženi se negde dole u Posavini i sa ženom i detetom, ne smejući se vratiti kući, dođe ovde u selo, naseli se u Lipniku i zasnuje rod:
Milovanoviće (16 k.; Sv. Nikola).
Milovan je ozdo iz Posavine doveo uza se jedno slušče. Ono mu je bilo vrlo verno, a pritom vrlo umešno i okretno. On ga je i oženio i kako ga je zvao Kareta, od njega su:
Karetići (4 k.; Sv. Ignjatije).
Zbog pomaganja Milovana hajduka ovde su malo pred njim došli:
Sekulići. Njihov je predak bio srodnik Obradove kuće, pa je otuda proteran i on prvo otišao na Jagodnju u Kržavu, bio neko vreme, pa se reši da se vrati u Birač. Kad je bio Kolarici razbole se i umre, a njegovi odu na Vranjaču i i Odgaj (20 k.; Sv. Stevan).
Doseljenici iz XVIII veka su:
Kostići. Stari je Kostić iz sela Mušića od Srebrnice. Bio je zidar, ovde rudar i zidar, potomci to isto; naselili su Podgaj (15 k.; Sv. Nikola).
Arsenovići na Vranjači došli su od Nikšića i poseli zapadni obod Vranjače, pa su postali i oni rudari (15 k.; Sv. Nikola).
Savići po dnu presedli ka Kolarici po dnu Podgaja i ispod Vranjače sa severne strane došli su od Pive, i to četiri brata: Tadija, Simo i Živan, a četvrti otišao u okolinu Krupnja. pa mu se ime zaboravilo. Oni sami za sebe kažu da im se predak zvao Savić još u Pivi i da nh i danas ima s tim prezimenom. Nijedan se rod nije rasturio kao ovi Savići, kojih je dosta u Mačvi (35 k.; Sv. Nikola).
Veselinovići na Vrščiću i Kolarici, radnici na turskim imanjima, su od Marinkovića iz Čitluka (15 k.; Sv. Avramije).
Posle 1834. god. došli su:
Pajovići s Grahova (3 k.; Sv. Arhanđel).
Ristići su s Grahova (3 k.; Sv. Nikola).
Pavlovići su iz Gornjih Košalja, (4 k.;. Sv. Arhanđel).
Milanovići su iz Podravlja u Osatu (2 k.; Sv. Pantelija).
U Crnči ima 13 rodova sa 175 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 484-486), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)