Порекло презимена, село Горња Ора(х)овица (Љубовија)

23. јануара 2013.

коментара: 10

Порекло становништва села Горња Ора(х)овица (данас Горња Оровица), општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од Ораховичке Реке уз Торничко Врело на Бобију, потом уз поток Слатник, простире се високо планинско село Горња Ораховица, које преко Ораховичке Планине слази у Љубовиђу и уз њу избија на врх Медведника. Као и Торник и ово село је у непрегледним шумама по Бубовиђи, које су од пре 30 година знатно прошаране многим закосима па од пре 20 година и сталним насељима овог села.

Око села су: од запада Петачки Поток, брдо Пресека, Махнита Раван, Љубовиђа, Медведник, од севера Медведник, од истока Бобија, Херцеговачки Поток, од југа речица Ораховица.

У селу су речице: Ораховица, Маргитина Вода и Херцеговачки Поток.

Брда се зову: Петачка Стена, Павитине, Крушик, Милаково Брдо, Језеро, Лисине, Звириња Врата, Дебела Гаревина, Присоје, Козишта, Криви Врт, Махнита Раван (на њој школа), Тисовик, Шарена Пећина и Долац. Сва су ова брда пре 36 година носила општи назив Ораховичка Планина.

Њиве се зову: Максимовац (око Максиног Врела), Јаруге, Крчевине, Маргитовац, Петачке Њиве, Подпавитине, Вртаче, Долови, Рупе, Содоми, Врела, Вреоци, Бадањ, Раван, Баре, Бубовиђа и Лукавице.

Село има два засебна краја, два права засеока, Г. Ораховицу и Планину. Махале су: Маргитићи, Лазићи, Новаковићи, Петаци и Ристивојевићи. Нигде махале нису збијеније него овде. По планини свака махала има свој крај и сваки крај има сада и повећи број раселица, где нигде нису кућа до куће.

Горња Ораховица је 1856. г. одвојена од Доње Ораховице у засебно село. На Бобији, у колико она улази у ово село, има старих калдрма, гробова и ископина. Старих родова нема, али има рано досељених.

Стари су род:

Маргитићи (32 к.; Ђурђиц). Маргита је пореклом из Далмације и дошла је прво усело Сасе, у Осат, и до Сребрнице. Она није била сама; дошла је с мужем и деверима и они су радили око Сребрнице. Муж и девери били су рудари и добро су познавали ове крајеве, пошто су прелазили из Осата и овде вадили руде. По свему изгледа, да су били католици, па су тамо примили православље. Маргитићи знају чак да су из Далмације, али не знају места одакле су. Кад је Маргита остала удова, дошла је с децом и неким удовама у Раденковицу, да се по савету свога рано умрлог мужа насели. И населила се у Раденковици у Леовићу, дуго живела па ту и умрла, па јој помрла и деца. Још за живота имала је према Бобији своје колибе, па је заклела децу да стално изађу где су сада. Говоре западним дијалектом.

Маргита је довела рударског радника Тишана:

Петаковића, који је радио с њеним мужем и деверима у Сасима и овде, али по смрти ових Маргити се нашао као мушка глава при сеобама. Тишан је био нежењен, иако у годинама, њега Маргита ожени од Матијића из Торника. Дотле није славио (сељаци веле да је није ни имао), а тада је примио славу жениног рода (Св. Јован) и населио се пре Маргитића на данашњем месту. Петаковића има 16 кућа; славе Св. Јована; говоре западним дијалектом.

Стари су род и:

Новаковићи. Они су дошли знатно доцније од Маргитића; од Гацког су дошла три брата: Новак, Васо и Вајо и како су дошли поделили се. Новак оде у Лисичак, Вајо под Мркочево Врело, а Васо оде удовој снахи Маргнтиног сина. Од Новака су Новаковићи, од Ваје: Ђурђевићи и Станојевићи, од Васе Васићи у Маргитићима Петровићима (42 к.; Св. Јован).

При општим покретима дошли су:

Лазићи; они су од Јовановића из Грчића (12 к.; Ђурђиц).

Малетићи су из Гођевића у Босни (Осат), где их и данас има (5к.; Ђурђиц).

Радељићи у Томићима су из Придола у Пилици (8 к.; Св. Стеван).

Томићи на средини села су Даниловићи из Биоске, дошли због хајдучије и насељени насред поља (16 к.; Св. Ђурђе).

Ристивојевићи су потомци Ристивоја Радаљца хајдука, побегла у ово село и стално овде остала, камо је доцније превео и своју породицу (9 к.; Св. Никола).

У Горњој Ораховици има 8 родова са 140 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 447-449), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. marković milan

    molio bi za poreklo prezimena marković i z gornje orovice

  2. Горан Mарковић

    Молио бих за порекло презимена Марковић из Горње Оровице, као и за порекло презимена Тадић из Соколца. Унапред захвалан.

  3. Verica Vasic

    Postovani,molila bih za podatke o porodici Vasic iz Gornje Orovice.Dosla sam do mog prapradede Cire Vasica,rodjenog 1865.godine.Interesuju me njegovi preci,kao i odakle i kad su se doselili.Krsna slava nam je Djurdjic.Unapred hvala.

    • Марко

      Верице, ако није тајна, на који начин и где сте открили име претка Ћире Васића? Ја имам попис из 1863. за обе Оровице заједно. И од укупно 97 домаћинстава, само једно домаћинство је Васић. Можда се ради и о вашем, мада ништа не мора да значи због могућег мењања презимена.Ако је тачна година рођења 1865. онда на овом попису што имам, мора да је пописан Ћирин отац и његова породица.
      Ако хоћете, оставите мејл да вам пошаљем шта имам од пописа.

  4. Milos Petakovic

    Pozdrav Marko, Moilim vas da ako imate jos neke podatke o Petakovicima iz Gornje Orovice da mi posaljete na mail. Unapred hvala!

  5. Миодраг А. Ранковић

    Драги моји Оровичани,
    за почетак основне истраживачке референце су:
    1. Соколска нахија, Љуба Павловић, Бгд. 1930 (имају и Интернет издања)
    2. Азбуковица у попису 1863, Стаменковић Стаменић, Покровитељ издања Општина Љубовија, 2005
    3. Монографије Милана С. Младеновића из Љубовије,
    4. Црквене матичне у општини Љубовија.
    5. Регионални (Шабац и Ваљево) и Републички историјски архиви, итд.
    Дакле тежак и мукотрпан посао …

  6. Nele

    Moje poreklo sa majčine strane(opet preko njene majke) je od Marića iz nekog sela iznad Ljubovije,moja baba je pominjala i Orovicu i Leović i Ljuboviđu,Vršić i još par sela oko Ljubovije ali nikada nisam saznao koje tačno.Odselili su se možda pedesetih ili šezdesetih godina prošlog veka za Mačvanski Prnjavor i Loznicu.Ali ne mogu da nađem bar gde su bili Marići u Ljubovijskom kraju a možda je neko i ostao.