Порекло презимена, село Драгодо(л), (Осечина)

23. јануар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Драгодо(л), општина Осечина. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Драгодо је село планине Медведника и на његовом северозападном ободу, при изворима речице Пецке. Са свих је страна ограђен високим брдима и у њега се слази врло стрменим путевима. Од Суводања су висови Маћа, Пећурић и Тисовик, од Скадра Кавардин, Драгеница, Плужевине и Стражионица, од Станине Реке су, Копиловић, Локва и Ива, од Лопатња Ива и Погаревац. Речица Пецка постаје од две речице које теку ободом села и између себе остављају високо дигнуто развође названо Атар. Обе се речице састају у Пецку испред школе у Погаревцу. При извору десне речице је широка карсна зараван Драгодо а при извору леве речице је Суводо.

Драгодо је на истоку је од Царине уз Драгодолку.

Око села су: од запада Суводо, Виловица, Погаревац, од севера Ива, Забрђе, Брезјак, од истока Копиловић и Дренајић, од југа Јавор, Локва и Широка Бара.

У селу су реке и речице: Драгодолка, Плавшина Река, Марјановића Река и Ријека.

Драгодо је пун чесама, точкова и добрих вода: Плавшина Вода, Добра Вода, Изворац и Бојчин Извор.

У Драгодолу су брда: Главица, Бабац, Осови, Орашће, Раван, Атар, Стијена, Драги До, (у њему старо гробље, вртаче, звекаре, пећине; некада збегови целог села, за скривање од Турака, по чему је и село добило име), Коњиц, Драгеница, Паоче, Тисовик, Маоче, Црвена Стијена, Гаревине, Ресавац, Локва, Јавор, Широка Бара, До, Кик, Приседо, Пољане, Глачица, Голубињак, Поље и Брезјак, (Брезјак, Поље и Голубињак су летња станишта свих Бобића). У Драгом Долу једна за- раван се зове Црквина (старе зидине) и под њом има извор Црквина.

Њиве се зову: Пољане, Атар, Раван, Луке, Локва, Баре, Долови, Драгеница, Њиве, Подјавор, Ива и Гаревине.

Куће су на речицама, не на извору него на средњем току. На десној су речици Марјановићи у три махале а на левој су Бобићи, опет у три махале. Испод Бобића су Плавшићи а испод Става на Погаревцу је махала Погаревац.

И Драгодо има старо гробље, затим овде – онде понеки мрамор, који би требао да обележи гроб некадашњег становника ових села. Старе ископине под Суводолом и брдима до Скадра, као да би хтеле рећи да су се овде копале руде. На Лангеровој карти из 1717. год. стоји село Тгаgо1о.

Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци.

Андрићи и онда и данас потпуно одвојени од Бобића; (12 к.; Св. Јован).

Андрићи су дошли у почетку наших устанака, тада су се под Ивом населили:

Бојинићи из Лопатња (5 к.; Св. Алимпије).

У Стојановиће Бобиће ушли су:

Нешковићи, Коприћи из Бештанског (5 к.; Св Јован).

У Драгодолу има 4 рода са 152 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 447-453), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.