Poreklo prezimena, selo Strmovo (Bajina Bašta)

22. januara 2013.

komentara: 3

Poreklo stanovništva sela Strmovo, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

 

Ovo je peto i po obimu najveće povlensko selo. Zahvata prostor zapadno od Okleca, od Drine na sever preko prostrane krečnjačke zaravni Zapolja preko reke Triješnice, pa sve do Stubice ispred Velikog Povlena. Sa Zapolja teče velika rečica Bačevica, koja na sredini ima mnogo izvora i potoka. Oko ovih izvora je jezgro starijih naselja. Izvori su učinili da je teren neravan i vrlo strmenit, pa je po tom i selo dobilo svoje ime. Od Zapolja na sever do Povlena su zakosi, livade, šume, tamo su i letnja staništa svih seljaka. U poslednje doba su mnogi izašli iz sela i počeli se naseljavati po Stubici i ispred Velikog Povlena.

Oko sela su: od zapada Čadarovski Potok, preko koga je Dona, brda Prisedo, Grčansko Brdo, Kadrinaga, Trutinac, Triješnjica, od juga Drina, od istoka V. Grobnice, Korita, Kolišta, Srednjak, od severa Triješnjica.

U Strmovu su reke i rečice (potoci): Mala i Velika Rijeka, Lazanjski i Zeleni Potok, Bratoševac.

Glavni su izvori: Čadarovača, Smailovac, Mačur i Sumbulovac, Hladna Voda.

U selu su brda: Žeginje, Jakovac, Vigošti, Šarampov, Dubašnica, Strać, Srednjak, Nemanjica, Stijene, Medovnik, Laze, Podstine, Mramor, Grčki Grob, Jezdinac i Katanić.

Njive se zovu: Ravan, Rosulje, Zapolje, Bare, Podstine, Jezdinac, Grčki Grob, Jazavčine, Dolovi, Dubrave, Rijeka, Luke, Laze i Polje. Polje se zove Bačevačko i deli se na Gornje Bačevačko i Donje, Dona.

U planini pod Trutincem i Stinama su zakosi i šume: Livade, Planina, Dubrašnica, Dolovi, Garevine, Pluževine i Ridovi.

Ispod sela je najplodnije drinsko polje cele sokolske nahije, Bačevačko Polje, koje je svojina muslimanskog naselja Bačevaca. Ovo naselje postajalo je na Bačevici, baš na onom mestu gde su škola, sudnica i mehana i bliža okolina. Ono je bilo ranije palanka, ali je pred kraj XVIII veka od strane Austrijanaca znatno porušeno te se mnogi muslimanski svet iz nje iselio. U doba naših ustanaka Bačevci su seosko naselje. Turci su držali i radili celo polje, imali zabrane u planini, zakose i ispuste. U Bačevcima je 1820. godine bilo 15 kuća, a toliko isto i 1832. Oni su postojali sve do 1834. god. kada su raseljeni i preterani preko Drine, te su nešto polja prodali a nešto im država oduzela i dala novim naseljenicima. Tada su prodavali polja i kućne placeve, a planine su im oduzimane.

Bolje su zemlje ispred Polja na Stubici, ispred Velikog Povlena i iznad Pašine Ravni. U polju su prvoklasne zemlje i u vremenu od 1834. do 1836. godine najviđeniji predstavnici sela: Vučić Milićević i Petar Obradović uspeli su da svaki seljak dobije besplatno ponešto u polju. Oni su uspeli da Bačevačko Polje uđe u sferu interesa sela: Strmova, Okleca, D. Košalja i Grčića. Bilo je ovakvih slučajeva: da su pojedini iseljeni Turci prodali Turcima Bačevčanima polje, a seljacima iz sela livade i planinu, pa su posle pri odlasku ovi Turci preprodali uz svoje i kupljene zemlje i seosku planinu, mada je ona bila u tuđim rukama. Ovo se moralo vraćati. Slučaj botatog Vučića Milićevića i Teodosija Obradinovića kad su kupili čifluke Asan beg Jajića iz Bačevaca ostao je usamljen. Ova kupovina ostala je u rukama Vučićevim i njegovih najbližih srodnika, dokle je Teodosije kupujući sa seoskim novcem razdelio selu. Na planinu i na zakose selo nije dalo Turcima Bačevčanima pravo da se mešaju i da je prodaju, već su je razdelili po svojim mahalama, koji su se odnosi održali i do danas.

Vučić Milićezić i Petar Obradović 1837. god. izvršili su deobu ovog polja. Okletac je dobio istočni deo od ušća Okrugle pa sve do prave pruge povučene s Rudinske Kose iznad okletačke kapele do u Drinu. Strmovu je pripao najširi i najveći deo, najplodniji i slobodan od svih poplava i on se pruža na zapad do trutinačke rečice, koja odvaja Donu od Bačevaca i okrug užički od okruga podrinskog. D. Košljama je pripala Dona, a Grčiću zapadni deo, do ušća reke Triješnjice u Drinu.

Naselja ovog sela su sredinom i obodom polja. Na Zapolju nije bilo ranije, a i danas ako se tek poneka raselica pojavi, pa i to bliže kraju nego sredini. Mahale su: Ravan (nastariji i najveći deo sela), Bare, Rosulje, Rečani, Obradovići, Skakavci, Vranovina, Jezdinovac, Jasik, Bačevci i Debelo Brdo.

Stara groblja u Zapolju, na Bačevcima, Trutincu (mahala Jezdinovac) dokaz su starog života. Muslimanska naselja na Bačevcima ovo utvrđuju. Naših starih rodova nema, a po pričanjima i zabeleškama Mitra i Tome Vučićevića, muslimani su bili starosedeoci, stočari, koji su primanjem islama sišli u Bačevce, a njihovi srodnici napustili selo i otišli u sela oko Obrenovca. Prvo su živeli na Zapolju, tu su stalno stanovali, a bivalo ih je i po planini i odatle su se raselili. Misli se, da su one zakopine po Zapolju i po planini njihove i ostaci od njihovih stočnih zgrada.

Stari su rod, od pre 200 godina:

Milićevići. Doveo ih je predak Milić, kome je Vučić bio unuk. Milić je imao više sinova i rodio se u selu Glibaćima u Kolašinu, pa je odatle sišao u Divce, kod Prijepolja, i tek se odatle preko Višegrada i Rogačice spustio na Ravan u Strmovu. Došao je s puno naroda, prtljaga i stoke i uz bačevačke Turke pribio se i dobro se namestio. Svi se na Ravni zovu Milićevići, a po manjim svojim mahalama zovu se još: Prodanovići, Milivojevići, Miladinovići, Rakići i Vučićevići. I oni su se selili i odlazili po zanatima, trgovini i službama. Danas su na Ravni, Debelom Brdu, Bačevcima i Jasiku (48 k.; Sv. Nikola).

Stari su rod i:

Obradovići u Vranovini. Njihov je predak došao iz Morače u Gračanicu kod Priboja, pa je u Banji zapopio sina i s njime sišao u Višegrad, da bi se tu naselili i popovali. Odatle je preko Dobruna došao crkvi u Žlijebac u Osatu, pa odatle po- povao i ovim selima. Pop se dockan preselio i popovao pri crkvi gor.-triješnjičkoj u Grčiću. On se prvi put naselio u Vranovini i tamo su mu potomci ostali, Iz njegove je porodice Petar Obradović, koji je uspeo da svoje rasturi po Doni, Skakavcima, Jasiku i Bačevcima i čak da ih iseli po gradovima i selima (16 k.; Sv. Nikola).

Pred kraj XVIII veka došli su:

Ristanovići. Pretka Ristana našao je negde pop Oradović i doveo ga sebi za slugu. On je bio iz Crne Gore, iz Rovaca, i pošto je bio u Žlijepcu prešao je na ovu stranu Drine, a kada ga je pop oženio iz G. Košalja i kad mu je dao pored sebe u Vranovini jedan manji kraj, on tu ostane i zasnuje porodicu. Danas ih ima u Vranovini i drugim mahalama (18 k.; Sv. Pavle).

Mitrovići. Njihovog su pretka u Skakavcima naselile bačevačke spahije iz sela Vlagonova kod Rogatice. Oni su se znatno množili, u teskobi su na malim imanjima,. pa se iseljavaju po zanatima i trgovini (9 k.; Mratin dan).

Josipovići na Barama, došli su iz sela Bara kod Bijelog Polja, uzeli su severni deo bara i oni su ovaj deo sela i nazvali Barama. Oni su se danas mnogo rasturili i zovu se po nekom popu hadžiji, Hadžići, zatim Todorovići, Đorđevići i Jovanovići. I oni su se iseljavali (32 k.; Sv. Alimpije).

Nikolići, poznatije Barani, do Ravni i na putu za Bačevce su iz istog sela odakle su i Josipovići; obe porodice poveo je i doveo hadžija (18 k.; Sv. Nikola).

Pozniji su doseljenici (iz doba naših ustanaka):

Mijatovići u Skakavcima, ušli u Mitroviće od Kuzmana u Lještanskom (12 k.; Sv. Arsenije).

Milivojevići na Jezdinovcu iz istog sela od Josipovića (12 k.; Sv. Jovan).

Bilići iz Osata (6 k.; Sv. Srđ).

Posle 1834. god. ušli su u selo:

Spasojevići, kupili imanje od Mitrovića; došli su iz Duba od Petronijevića (5 k.; Sv. Alimpija).

Milakovići su došli s Grahova (5 k.: Sv. Đurđe).

Panići su s Grahova (6 k.; Sv. Jovan).

Milanovići su iz Gvosca (5 k.; Sv. Nikola).

Prokići su s Grahova (4 k.; Sv. Stevan).

Vujići su iz G. Košalja (5 k.; Sv. Đurđe).

Mitrovići su Đokići iz Okleca (6 k.; Sv. Nikola).

Simeunovići su iz Pipera (6 k.; Sv. Arhanđel).

Bosnići su iz Đinovića u Crnoj Gori (3 k.; Sv. Dimitrije).

Lazić je iz Bosne (1 k.; Sv. Arhanđel).

Stevanović je iz Okleca (1 k.; Đurđic).

Pavlović je iz Čitluka kod Ljubovije (1 k.; Sv. Ignjatije).

U Strmovu ima 21 rod sa 219 domova.

 

IZVOR: Sokolska nahija (str. 418-420), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić

 

Komentari (3)

Odgovorite

3 komentara

  1. Mirjana

    Poštovani, ovaj tekst je nepotpun. Sem ovih porodica postoji i porodica Stefanović. Za vreme II svetskog rata, ostali su siročići ( roditelji ubijeni) braća Stamenko i Simeon. Stamenko je posle rata iz Doma ratne siročadi završio skolu i oženio se iz Baluge trnavske kod Čačka, ćerkom Dragoljuba i Kosane Vulović, Desankom, sa njom je dobio sina Slobodana.Na žalost svi su preminuli. Iza Slobodana je ostala supruga Milka i deca Jelena i Ivan. Oboje su oformili porodice i imaju po dvoje dece. Simeon se oženio iz okoline Strmova, Stanom i imali su jednog sina koji se više puta ženio, ali nije imao potomaka. Na žalost svi su troje preminuli. Slavili su Svetog Nikolu. Znam i da su imali dosta rodbine, ima još Stefanovića u Strmovu. U rodjačkim su vezama sa Rakićima. Imala sam sreću da, umesto da idem u vrtić, o meni vodi brigu Desanka, Stamenkova supruga. Odrasla sam u njihovoj kući u Atenici, kod Čačka. Mnoga leta sam kao dete provela u Strmovu.

    • Nenad Ostojic

      Tacno tako. Ne pominju se Jerinici koji su pod pritiskom Turaka napustili selo i osnovali istovetno selo Strmovo kod Lajkovca. Od Jerinica nastali su Ostojici, Filipovici, Markovici. Verovatno su ova prezimena uzimana po ocevima kako bi se sakrio trag gde su se Jerinici nastanili zbog turske odmazde. Ako ima neko podatke o Jerinicima iz Strmova kod Bajine Baste neka me kontaktira.