Порекло презимена, село Стрмово (Бајина Башта)

22. јануар 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Стрмово, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Ово је пето и по обиму највеће повленско село. Захвата простор западно од Оклеца, од Дрине на север преко простране кречњачке заравни Запоља преко реке Тријешнице, па све до Стубице испред Великог Повлена. Са Запоља тече велика речица Бачевица, која на средини има много извора и потока. Око ових извора је језгро старијих насеља. Извори су учинили да је терен нераван и врло стрменит, па је по том и село добило своје име. Од Запоља на сeвер до Повлена су закоси, ливаде, шуме, тамо су и летња станишта свих сељака. У последње доба су многи изашли из села и почели се насељавати по Стубици и испред Великог Повлена.

Око села су: од запада Чадаровски Поток, преко кога је Дона, брда Приседо, Грчанско Брдо, Кадринага, Трутинац, Тријешњица, од југа Дрина, од истока В. Гробнице, Корита, Колишта, Средњак, од севера Тријешњица.

У Стрмову су реке и речице (потоци): Мала и Велика Ријека, Лазањски и Зелени Поток, Братошевац.

Главни су извори: Чадаровача, Смаиловац, Мачур и Сумбуловац, Хладна Вода.

У селу су брда: Жегиње, Јаковац, Вигошти, Шарампов, Дубашница, Страћ, Средњак, Немањица, Стијене, Медовник, Лазе, Подстине, Мрамор, Грчки Гроб, Јездинац и Катанић.

Њиве се зову: Раван, Росуље, Запоље, Баре, Подстине, Јездинац, Грчки Гроб, Јазавчине, Долови, Дубраве, Ријека, Луке, Лазе и Поље. Поље се зове Бачевачко и дели се на Горње Бачевачко и Доње, Дона.

У планини под Трутинцем и Стинама су закоси и шуме: Ливаде, Планина, Дубрашница, Долови, Гаревине, Плужевине и Ридови.

Испод села је најплодније дринско поље целе соколске нахије, Бачевачко Поље, које је својина муслиманског насеља Бачеваца. Ово насеље постајало је на Бачевици, баш на оном месту где су школа, судница и механа и ближа околина. Оно је било раније паланка, али је пред крај XVIII века од стране Аустријанаца знатно порушено те се многи муслимански свет из ње иселио. У доба наших устанака Бачевци су сеоско насеље. Турци су држали и радили цело поље, имали забране у планини, закосе и испусте. У Бачевцима је 1820. године било 15 кућа, а толико исто и 1832. Они су постојали све до 1834. год. када су расељени и претерани преко Дрине, те су нешто поља продали а нешто им држава одузела и дала новим насељеницима. Тада су продавали поља и кућне плацеве, а планине су им одузимане.

Боље су земље испред Поља на Стубици, испред Великог Повлена и изнад Пашине Равни. У пољу су првокласне земље и у времену од 1834. до 1836. године највиђенији представници села: Вучић Милићевић и Петар Обрадовић успели су да сваки сељак добије бесплатно понешто у пољу. Они су успели да Бачевачко Поље уђе у сферу интереса села: Стрмова, Оклеца, Д. Кошаља и Грчића. Било је оваквих случајева: да су поједини исељени Турци продали Турцима Бачевчанима поље, а сељацима из села ливаде и планину, па су после при одласку ови Турци препродали уз своје и купљене земље и сеоску планину, мада је она била у туђим рукама. Ово се морало враћати. Случај ботатог Вучића Милићевића и Теодосија Обрадиновића кад су купили чифлуке Асан бег Јајића из Бачеваца остао је усамљен. Ова куповина остала је у рукама Вучићевим и његових најближих сродника, докле је Теодосије купујући са сеоским новцем разделио селу. На планину и на закосе село није дало Турцима Бачевчанима право да се мешају и да је продају, већ су је разделили по својим махалама, који су се односи одржали и до данас.

Вучић Милићезић и Петар Обрадовић 1837. год. извршили су деобу овог поља. Оклетац је добио источни део од ушћа Округле па све до праве пруге повучене с Рудинске Косе изнад оклетачке капеле до у Дрину. Стрмову је припао најшири и највећи део, најплоднији и слободан од свих поплава и он се пружа на запад до трутиначке речице, која одваја Дону од Бачеваца и округ ужички од округа подринског. Д. Кошљама је припала Дона, а Грчићу западни део, до ушћа реке Тријешњице у Дрину.

Насеља овог села су средином и ободом поља. На Запољу није било раније, а и данас ако се тек понека раселица појави, па и то ближе крају него средини. Махале су: Раван (настарији и највећи део села), Баре, Росуље, Речани, Обрадовићи, Скакавци, Врановина, Јездиновац, Јасик, Бачевци и Дебело Брдо.

Стара гробља у Запољу, на Бачевцима, Трутинцу (махала Јездиновац) доказ су старог живота. Муслиманска насеља на Бачевцима ово утврђују. Наших старих родова нема, а по причањима и забелешкама Митра и Томе Вучићевића, муслимани су били староседеоци, сточари, који су примањем ислама сишли у Бачевце, а њихови сродници напустили село и отишли у села око Обреновца. Прво су живели на Запољу, ту су стално становали, а бивало их је и по планини и одатле су се раселили. Мисли се, да су оне закопине по Запољу и по планини њихове и остаци од њихових сточних зграда.

Стари су род, од пре 200 година:

Милићевићи. Довео их је предак Милић, коме је Вучић био унук. Милић је имао више синова и родио се у селу Глибаћима у Колашину, па је одатле сишао у Дивце, код Пријепоља, и тек се одатле преко Вишеграда и Рогачице спустио на Раван у Стрмову. Дошао је с пуно народа, пртљага и стоке и уз бачевачке Турке прибио се и добро се наместио. Сви се на Равни зову Милићевићи, а по мањим својим махалама зову се још: Продановићи, Миливојевићи, Миладиновићи, Ракићи и Вучићевићи. И они су се селили и одлазили по занатима, трговини и службама. Данас су на Равни, Дебелом Брду, Бачевцима и Јасику (48 к.; Св. Никола).

Стари су род и:

Обрадовићи у Врановини. Њихов је предак дошао из Мораче у Грачаницу код Прибоја, па је у Бањи запопио сина и с њиме сишао у Вишеград, да би се ту населили и поповали. Одатле је преко Добруна дошао цркви у Жлијебац у Осату, па одатле по- повао и овим селима. Поп се доцкан преселио и поповао при цркви гор.-тријешњичкој у Грчићу. Он се први пут населио у Врановини и тамо су му потомци остали, Из његове је породице Петар Обрадовић, који је успео да своје растури по Дони, Скакавцима, Јасику и Бачевцима и чак да их исели по градовима и селима (16 к.; Св. Никола).

Пред крај XVIII века дошли су:

Ристановићи. Претка Ристана нашао је негде поп Орадовић и довео га себи за слугу. Он је био из Црне Горе, из Роваца, и пошто је био у Жлијепцу прешао је на ову страну Дрине, а када га је поп оженио из Г. Кошаља и кад му је дао поред себе у Врановини један мањи крај, он ту остане и заснује породицу. Данас их има у Врановини и другим махалама (18 к.; Св. Павле).

Митровићи. Њиховог су претка у Скакавцима населиле бачевачке спахије из села Влагонова код Рогатице. Они су се знатно множили, у тескоби су на малим имањима,. па се исељавају по занатима и трговини (9 к.; Мратин дан).

Јосиповићи на Барама, дошли су из села Бара код Бијелог Поља, узели су северни део бара и они су овај део села и назвали Барама. Они су се данас много растурили и зову се по неком попу хаџији, Хаџићи, затим Тодоровићи, Ђорђевићи и Јовановићи. И они су се исељавали (32 к.; Св. Алимпије).

Николићи, познатије Барани, до Равни и на путу за Бачевце су из истог села одакле су и Јосиповићи; обе породице повео је и довео хаџија (18 к.; Св. Никола).

Познији су досељеници (из доба наших устанака):

Мијатовићи у Скакавцима, ушли у Митровиће од Кузмана у Љештанском (12 к.; Св. Арсеније).

Миливојевићи на Јездиновцу из истог села од Јосиповића (12 к.; Св. Јован).

Билићи из Осата (6 к.; Св. Срђ).

После 1834. год. ушли су у село:

Спасојевићи, купили имање од Митровића; дошли су из Дуба од Петронијевића (5 к.; Св. Алимпија).

Милаковићи су дошли с Грахова (5 к.: Св. Ђурђе).

Панићи су с Грахова (6 к.; Св. Јован).

Милановићи су из Гвосца (5 к.; Св. Никола).

Прокићи су с Грахова (4 к.; Св. Стеван).

Вујићи су из Г. Кошаља (5 к.; Св. Ђурђе).

Митровићи су Ђокићи из Оклеца (6 к.; Св. Никола).

Симеуновићи су из Пипера (6 к.; Св. Арханђел).

Боснићи су из Ђиновића у Црној Гори (3 к.; Св. Димитрије).

Лазић је из Босне (1 к.; Св. Арханђел).

Стевановић је из Оклеца (1 к.; Ђурђиц).

Павловић је из Читлука код Љубовије (1 к.; Св. Игњатије).

У Стрмову има 21 род са 219 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 418-420), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Mirjana

    Poštovani, ovaj tekst je nepotpun. Sem ovih porodica postoji i porodica Stefanović. Za vreme II svetskog rata, ostali su siročići ( roditelji ubijeni) braća Stamenko i Simeon. Stamenko je posle rata iz Doma ratne siročadi završio skolu i oženio se iz Baluge trnavske kod Čačka, ćerkom Dragoljuba i Kosane Vulović, Desankom, sa njom je dobio sina Slobodana.Na žalost svi su preminuli. Iza Slobodana je ostala supruga Milka i deca Jelena i Ivan. Oboje su oformili porodice i imaju po dvoje dece. Simeon se oženio iz okoline Strmova, Stanom i imali su jednog sina koji se više puta ženio, ali nije imao potomaka. Na žalost svi su troje preminuli. Slavili su Svetog Nikolu. Znam i da su imali dosta rodbine, ima još Stefanovića u Strmovu. U rodjačkim su vezama sa Rakićima. Imala sam sreću da, umesto da idem u vrtić, o meni vodi brigu Desanka, Stamenkova supruga. Odrasla sam u njihovoj kući u Atenici, kod Čačka. Mnoga leta sam kao dete provela u Strmovu.

    • Nenad Ostojic

      Tacno tako. Ne pominju se Jerinici koji su pod pritiskom Turaka napustili selo i osnovali istovetno selo Strmovo kod Lajkovca. Od Jerinica nastali su Ostojici, Filipovici, Markovici. Verovatno su ova prezimena uzimana po ocevima kako bi se sakrio trag gde su se Jerinici nastanili zbog turske odmazde. Ako ima neko podatke o Jerinicima iz Strmova kod Bajine Baste neka me kontaktira.