Poreklo stanovništva sela Ovčina (Ovčinja), opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Ovčina je drugo čisto povlensko selo, zapadno od Zarožja i Svojdruga, koje se celom širinom dodiruje s rekom Drinom. Gnjila Priseka pada u oči kad se na nju baci pogled od Drine i Osata. Njena su pleća zaravnjena i pod vrtačama, produžena u Pašinu Ravan, sve do izvora reke Triješnjice.
Južno od stare mehane na Gnjiloj Priseci su mnogi izvori od kojih postaje poveća rekavica, Ovčinska Reka, koja na sred sela prima veću Gvozdačku Reku. Ovčinska Reka prima Dubravšticu.
Oko sela su: od juga Drina, od istoka Ćirinac, Perunika, Prosijek, Gnjila Priseka i Gradina, od severa Dugi Do, od zapada od izvora Bratoševca preko Stina (Stijena) spušta se na Vrela u Gvoscu, na brdo Karanovac, niz njega u Gvozdačku Reku do ušća preko Marjanovića Brda u Drinu.
U selu su brda: Marjanovića Brdo, Kozjak, Rid, Karanovac, Kik, Srednjak, Strmna Gora, Dubrava, Stine, Crvena Stina i Dugi Do.
Potesi su: Podstine, Sastavci, Ravan, Selište, Kućište, Rupe, Luke i Bare.
Selo je podeljeno na dva potpuno odvojena dela, Ovčinu i Kozjak. Kozjak je pripet nad Drinom uz visoki tovarnički vis Kozjak. Tu su kuće po redu ukopavane, one su u stranama, smalim okućnicama i velikim strmenima. Ovčina je u mahalama. Mahale su: Todorovići, Vasiljevići, Karanovići, Marjanovići, Orašac (Orašje) i Kozjak.
Stara groblja u Todorovićima, na ušću Gvozdačke Reke, na samoj drinskoj obali, kod crkve u Gvoscu, dokazi su ranijeg života u ovom selu, samo je teško reći šta je bilo s tim stanovnicima, kojih danas nema.
Najstariji su rod, od pre 200 godina:
Karanovići (22 k.; Sv. Jovan). Došla su tri brata iz sela Radijevića kod Goražda, tamo su nešto zakrvili i ovde se preko Kremana spustili, gde su prvo došli u Raču i posle ovde izašli. Ovde su našli starinaca, koji su se po pričanju starijih Karanovića iselili u lešnička sela oko Toznice, kuda je odmah za njima otišao i jedan od Karanovića, kad je izašao iz zajednice. Karanovići su se mnogo selili svuda i na sve strane ima ih dosta u Valjevu, Užicu i gotovo po celoj zemlji.
Marjanovići (19 k,; Sv. Jovan) su došli opet od Goražda, iz sela Dragolja; došla su dva brata i pala u Raču, pa su se odatle s Karanovićima, popeli na Obonju i na njoj se do danas održali. I oni su se mnogo selili, ima ih u Bosni kod Janje i po svima susednim varošima.
Posle ovih i starinaca u selu dugo nije bilo novih naselja. Trebalo je da prođe preko 60 godina i tada su došli:
Đukići koje je doveo pop Đukić iz Nevesinja. Pop je prvo podigao sebi kapelicu na istom mestu, gde je i današnja crkva i na svom imanju. Docnije je uspeo da mu seljaci priteknu u pomoć, pa kako su ga Gvoščani najviše pomogli, oni urade da se crkva prozove gvozdačka, a ne ovčinska. Popov sin se zapopi u selu, ali se zavadi sa seljacima, napusti ih i ode u Korenitu, u Tronošu i tamo je popovao, a seljaci dobiju drugog popa; (19 k. Sv. Jovan).
Vasiljevići pod Presekom, iznad reke, došli su iz Osata, iz sela Blažijevića. Predak Vasilj ostao je siroče, bez igde ikoga, i po savetu srodnika trebao je da ide u svet da traži zanata. Prelazom u Rogačicu stupi u službu starih Vukovića i ovi ga nameste u ovom selu, ožene i učine da ovde i ostane. Danas ih je ovde i raseljenih kojekuda (10 k.; Sv. Nikola).
Todorovići (14 k.; Sv. Nikola) su iz Vatoljevića iz Osata, odmah preko puta Rogačice. Ovde je, u nameri da se skloni, po sporazumu s Vasiljem, došla njihova baba Nikolija. Nikolija je ostala udovom u ranoj mladosti; imala je jednog sina, oženila ga i od njega dobila troje unučadi, dvoje muških i jedno žensko, a njega je sa snahom rano izgubila. Sirota, ubita, Nikolija je služila po selu i Rogačici, te je decu ishranjivala. Nešto joj je sin bio došao u opreku s nekim seljacima i kad joj oni stanu pretiti ubistvom i paljevinom, i kad joj zapale ono malo hrane, ona prebegne u Ovčinu i pribije se uz svoga poznanika Vasilja, u nameri da tu ostane neko vreme, pa da se opet vrati nztrag. Ali kad su joj oni nesrećnici i kuću zapalili i imanje razgrabili, ona izabra današnje mesgo i napravi malo kulačice i tu skloni decu. Doživela je da joj unuci postanu punoletni i da ih oženi i da i od njih vidi podmlatka. Umrla je u dubokoj starosti, a porodica joj se tako podigla, da je selu todinama davala trgovce, predsednike i poslanike, da su joj i na drugim mestima potomci zošli do vrlo uglednih i viđenih položaja u zemlji.
Posle dolaska Vasilja i Nikolije počinje da se naseljava i Kozjak, koji je dotle bio svojina rogačičkih Turaka. Po redu su došli:
Vinčići iz Beseroviie (9 k. Sv. Stevan).
Pajići do njih su iz Solotuše (5 k.; Sv. Nikola).
Pavlovići su iz sela od Marjanovića (7 k.; Sv. Jovan).
Gajići su od Karanovića iz sela (9 k.; Sv. Jovan).
Vasići su od Đukića iz sela (5 k.; Sv. Jovan).
Aleksići su od iste porodice u Gvoscu (11 k.; Sv. Nikola).
Jovići su od Milatovića iz Svojdruga (3 k.g Sv. Jovan).
Đurđevići su Trijići iz Sijerča (4 k.; Sv. Nikola).
Grubešići su od Ćeranića (3 k.; Sv. Jovan).
Kozjak je bio sastavni deo Rogačice. Svaki je Turčin imao na njemu livade s pomalo šume. I kad je nastao ustanak, tada su imućniji pojedinci iz sela i sa strane pokupovali budzašto njihova imanja i na njima se nastanjivali prevodeći svoje porodice iz sela. U ovo su doba došli iz Za- lavka po dnu Karanovića:
Banići (9 k.; Sv. Jovan).
U Ovčini ima 11 rodova sa 149 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 418-420), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)