Порекло презимена, село Рача (Бајина Башта) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Рача, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло В Порекло становништва села Рача, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији "Соколска нахија" Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло В Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Рача (Бајина Башта)

Порекло презимена, село Рача (Бајина Башта)

Порекло становништва села Рача, општина Бајина Башта. Стање из 1903. године. Према студији „Соколска нахија“ Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Цео слив Раче чини атар села Раче. Горњи ток ове реке се зове Шљивовица, уколико се држи главне реке, а источни се зове Калуђерске Баре. На овим просторијама, осим летњих станишта целог села по Шљивовици и манастирских летовишта с механом на Барама, нема нигде сталних насеља. Село је на врху потока, који десно и лево падају у реку са Соколине, Соколарице, Црњуше, Борање с леве стране Борова, Жлијепца, Главице с десне стране.

Око села су узвишења и називи местима: од запада Малишев Поток, Шестић, Борања, Шљивовица, од југа Љута Поље, Солила, Голубац, Лепо Присоје, Крст, од истока Креманске Косе, Јастребовац, Баре, Јасиковица, Жлијебац, Главица, Бешлијин Гај, Ивановића Брдо и река Рача.

Главна је река Рача, чија је већа притока Мала Ријека.

Потоци су: Бушински, Живановића, Бамбашки и др. Извори су: Леденице, Зимница (врело), Оборак, Калуђеровац (на Барама), Хајдучка Вода (под Жлијепцом), Ћајића Врело под Соколарицом.

У селу су ова узвишења: Ломић, Борања, Бушинско Брдо, Живановића Брдо, Шљивовица, В. и М. Радмиловац, Услетина, Привој, В. и М. Јаревац, Крст, Солила, Совљак, Сријеђ, Чолаков Бријег, Брцине, Главица, Кутњача, Борово Брдо, Станови, Ђурино Брдо, Марића Брдо, Вис, Церје, Соколарица (под њима је Копривна), Надстење (под њима је манастир Рача), Коловоз, Крстача, Црњенково, Калуђерске Баре, Ђурино Брдо, Анатема, Присоје, Голубац, Старчев До, Жлијебац, Калдрма, Осредак, Ланиште, Расуље, Бамбашка Главица, Осојница, Цер, Мрамор, Привој, Шанац, Ивановића Брдо, Шанац, Маће и Бешлијин Гај.

Поље се зове: Бушине, Луке, Борања, Котори, Јагњила, Ланишта, Трска, М. Јасеновац и др. Ливаде су: Ивица, Букова Глава, Борања, Чучкова Раван, Оборак, Леденице, Зимница, Голубац. Испаше су по сеоским брдима и по брдима око ливада и закоса, тамо су и летња станишта.

На левој страни реке Раче су засеоци: Копривна, Живановићи и Бушине, а на десној: Илијашевићи, Мала Ријека а Малинићи, Бамбаци, Росуље, Котарци, Маћевине и Ивановићи су махале горњих засеока.

Рача је пуна старина. Код садашње суднице, у близини школе, је старо гробље, а таквих мрамора, са старим калдрмама и возницама има по Копривни, Борањи и Осредку. Најлепша старина је манастир Рача (слика десно), задужбина Краља Драгутина. Садашњу је цркву подигао 1795. год. Хаџи Мелентије Стевановић, архимандрит, а у доба Првог Устанка и сокоски војвода. Манастир Рача је био од великог значаја за насељавање села. Калуђери и свештеници из разних крајева имали су и склоништа у овом манастиру не само за себе него и за своје ближе сроднике и оне даље, које су радо досељавали и у својој близини насељавали. Рача је због манастира врло често пљачкана и расељавана. Сваки турски поход на манастир стављао је у покрет цело село, а познат је онај од 1813. године, када је Мемиш-ага из Сребрнице ушао у манастир, похарао га и заклао два калуђера. Тада су се Рачани разбегли на све стране по Подрињу и спустили се дубоко низ Дрину и у прекосавске крајеве. Рача нема старијих родова од 200 година.

Најстарији су досељеници Бучовићи (48 к.; Св. Стеван) у Борањи. Овде су дошли из Мокре Горе, уз једног од Којадинових унука, који се покалуђерио и собом превео два брата. Населили су се на старом насељу у Борањи и имали су кроз дуги низ година и калуђера и свештеника, који су се иселили из овог места. Они су се данас растурили у више џемата по целој Борањи. По групама имају ова презимена: Јовановићи, Марићи, Ђокићи, Илићи, Радивојевићи итд.

Уз њих су дошли од Братоножића поп Вучета и Глигорије Живановићи (30 к.; Св. Архангел) и испод њих се населили на Борањи. И они су од увек били свештенички род, који је и другим местима давао свештенике. Данас имају разна презимена: Средојевићи, Живановићи, Пантелићи, Јеремићи и Митровићи.

Ово су два старија рода, а после 50 и више година дошли су:

Поповићи у Копривни; доселио их некакав поп из Стапара, који се овде покалуђерио и отишао у манастир. И деца овог попа била су попови и калуђери и расељавала се (10 к.; Св. Ђурђе),

Илијаша и његовог зета Мила Маленића од Никшића населили су калуђери у Ланишту, с леве стране Раче. Били су у први мах сви заједно, али се Маленића неколике породиде удаље у Малу Реку. После 1834. год. Илијашеви потомци и Маленићи заједнички закупе нека турска имања у Плијескову и тамо их има. Има их опет заједно у Ристићима, старом Жабљаку, некадашњем турском насељу, до кога су дошли куповином. Од Илијаша су:

Илијашевићи у Ланишту, Малој Реци, Жабљаку и Бушини (15 к.; Михољдан),

Од Мила Маленића су Маленићи на истим местима (16 к.; Св. Никола),

Бамбаке до Плијескова доселио је неки калуђер однекуда од Пљеваља, чине мали џемат {16 к.; Св. Архангел),

Петровиће (16 к.; Св. Ђурђе) у Копривни населио је неки Јевта Петровић, доселио однекуда из Осата. Због малог простора неки су прешли у Илијаше и Малениће у Ланиште, а неки и у Жабљак.

Перишићи (8 к.; Св. Никола) у Малој Реци, одвојени од Маленића, опет су из Босне из Осата.

Познији су досељеници:

Ристићи изнад Обајгоре, на Главици и са истоименим џематима; дошли су од Прибоја (7 к.;. Св. Никола),

Кремићи у Плијескову су од Растишта (5 к.;. Св. Никола),

Голубовиће у Осретку довели су калуђери из Кремана (9 к.; Св. Врачи),

Стевиће из Слатине код Прибоја населио је прво Хаџи Милентије у Живановићима. Данас их има у Копривни, у Малој Реци и Жабљаку (10 к.;. Св. Стеван)

Јокићи у Ристићима су из Кремана (4 к.; Ђурђиц).

Досељеници после 1834 год. на Плијесково и Жабљак поред оних, којих су сишли из села од старијих родова:

Баштовановићи на ушћу Раче из Бесеровине, дошли на купљена имања (3 к.; Св. Стеван),

Тупајићи до Дрине из Бањана у Црној Гори населила их власт (5 к.; Св. Алимпије),

Стевановићи из Кремана дошли у Живановиће, па после на купљена имања сишли у Бушине (3 к.; Ђурђиц),

Мисаиловићи из Кремана сишли на купљена имања (Зк.; Св. Јован),

Голубовићи (други) су од Бањана у Црној Гори; населила их наша власт (3 к.; Св. Стеван),

Дуловиће у Жабљаку и Плијескову населила је власт из Бањана (5 к.; Св. Јован),

Бојићи су купили имања од Поповића у Копривни; од Добруна су (2 к.; Св. Никола),

Которци у Малој Реци и у Перишићима су од Пријепоља дошли на купљена имања (3 к.; Мратиндан),

Живановићи у Бушинама су из Растишта од Јездића, ушли у Живановиће (3 к.; Св. Архангел),

Алексићи су од Прибоја из Бање (2 к.; Св. Ђорђе),

Матић у Живановићима је из Јагоштице (1 к.; Св. Ђурђе),

Буквићи у Малој Ријеци су дошли из Црвице (2 к.; Св. Никола),

Савић је из Солотуше (1 к.; Св. Никола),

Голубовићи III су дошли и овде населили 1878. год. од Нове Вароши (2 к; Св. Јован),

Ђокићи у Копривни су из Бесеровине од Југовића (2 к.; Св. Стеван),

Лукић у Ристићима је из Кремана (1 к.; Св. Лука).

У Рачи има 29 родова са 235 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 379-381), Љубомир Павловић; приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 


Коментари (3)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top