Порекло становништва села Горњег Раткова, општина Кључ. Стање из 2010. године
Теренским истраживањима током 2010. године у Горњем Раткову евидентирано је 26 фамилија у 96 домаћинстава. Приликом прикупљања информација о њиховом миграционом пореклу највећи број фамилија за себе сматра да су староседеоци „од памтивијека живе у селу“ („од вајкада“). Усмено предање мештана, оправдава чињеница до које је дошао Скарић у својим истраживањима о пореклу православног народа у северозападној Босни. Он је веровао да је знатан број „старинаца“ имало Ратково, због тога што су они били „слободни сељаци“ (Скарић, В., 1919). У групу најстаријих фамилија спадају: Бабићи, Гвозденовићи, Босанчићи, Вујиновићи, Илићи, Кочићи и Чавићи. За остале фамилије успели смо да сазнамо миграционо порекло, које се поред малог броја писаних извора углавном базира на усменом предању.
Родови:
Фамилија Кочић (14 кућа), спада у најбројнију фамилију у Горњем Раткову и једну од најстаријих на овом простору. Они сматрају да су им преци били савременици кнеза Ратка. О старини ове фамилије говори нам и податак да је у 16. веку постојала мезреа Кочић (Васић, М., 1962), мада се ово презиме у историјским изворима наводи још и раније.
Гвозденовићи (осам кућа), спадају у једну од најстаријих фамилија у насељу. По предању, њихови преци су овде живели још за време кнеза Ратка. Од ове фамилије су се одвојили њихови поделци: Бјелићи (шест кућа), који име добијају по баби Бјели; Божићи (једна кућа), назив добијајупо претку Божи; Милановићи (једна кућа), по претку Милану и Тривићи (једна кућа), који се називају па претку Триви. Породица са овим презименом има и у Поуњу и Унцу. На основу истраживања порекла становништва у Поуњу М. Карановић је утврдио да на овом простору живи велики број различитих презимена која воде порекло од претка Гвоздена са Змијања (Карановић, М., 1925). Исто тако, Рађеновић је бавећи се испитивањем порекла становништва у Унцу констатовао 65 домаћинстава са наведеним презименом који, исто тако, за себе сматрају да воде порекло од Гвоздена са Змијања (Рађеновић, П., 1948).
Вујиновићи (осам кућа), себе сматрају једним од најстаријих у насељу. Вујиновића има и у суседном селу Доњем Раткову, са надимком Цвијетићи, и славе исту крсну славу.
Фамилија Илић (девет кућа), се убраја у једне од најстаријих у Горњем Раткову, а по предању, воде порекло од истоимене фамилије која се налази у суседном селу Павићи.
Бабићи (једна кућа), сматрају да су једни од најстаријих у насељу, чије порекло, по предању, води од Ситвука Бабића, војсковође Змијањца, који је учествовао у заузимању Бихаћа. На основу теренских истраживања Мирослава Нишкановића, крајем 70-их година 20. века, Бабића у Горњем Раткову је било седам домаћинстава (Нишкановић, М., 1978), који су биолошким путем угашени и расељени.
Аћимовићи (три куће), првобитно су живели у близини Грчке градине, а након велике куге прешли су на данашње место (Бунареви).
Фамилија Бјелић (шест кућа), води порекло од фамилије Гвозденовића. Данашње име фамилија је добила, пре око 200 година, по жени Бјелици пореклом из Бравског, са којом се један од чланова фамилије Гвозденовића оженио.
Благојевићи (четири куће), сматрају да су старином из Херцеговине. Крајем 70-их година 20. века у Горњем Раткову је живело 11 домаћинстава (Нишкановић, М., 1978).
За фамилију Босанчића (једна кућа), постоји предање да су најстарији у селу. На основу усменог предања, они су ту живели још за време кнеза Ратка. Данас се у овом засеоку налази три куће празне, које су биолошким путем угашене.
Фамилија Влајића (три куће), по предању, води порекло од Влајислава (Ратковог брата). Они сматрају да фамилије: Шипке који данас живе у суседном селу Павићи, и Медари, Бајићи, Драгољевићи и Чавићи који су настањени у Доњем Раткову, воде порекло од Влајића.
Фамилија Вујатовићи (једна кућа), су досељени из околине Гламоча. Њихов прадеда Стева је доведен на Мачкића земљу. Данас се у насељу налази једна празна кућа, чији су житељи 60-их година 20. века одсељени за Апатин у Србији.
Фамилија Вулин (четири куће), спада у новију групу досељеника, који су на територију Горњег Раткова досељени пре 150 година. Вулина има и у насељима: Чађавица, Дујаковци, Стричићи, Лусићи, Ситници и Соколову и сви сматрају да воде порекло од Рибника, а да су даљом старином из Далмације.
Гајићи (једна кућа), досељени су из суседног села Стражица, са места Карауле.
Делићи (једна кућа), досељени су из Дујаковаца, током 20. века, на женино имање.
Фамилија Ђуричића (седам кућа), старином су из Црне Горе, а данашње име су добили по Ђурици, дечаку, који је страдао од Турака на месту Селиште код Грчке градине. Имају надимке: Ристићи и Петровићи.
Јаковљевићи (девет кућа), непознатог миграционог порекла.
Фамилија Макивићи (три куће), сматрају да су истог порекла као и Макивићи у суседном селу. Лусићи. Они, по предању, су даљом старином из Црне Горе.
Малешевићи (једна кућа), су досељени из околине Гламоча.
Ожеговићи (једна кућа), за себе сматрају да су стари у селу.
Чавићи (три куће), се убрајају у најстарију фамилију у насељу, и сматрају да воде порекло од Ратковог брата Влајислава.
Шајићи (три куће), спадају у групу млађих досељеника, који воде исто порекло као и Шајићи у Доњем Раткову.
Шипке (једна кућа), су досељени из суседног насеља Павића средином 20. века на женино имање (Кочић).
У близини Кочића кућа, испод Грчке градине, живела је породица Попадића која је биолошким путем угашена.
ИЗВОР: АНТРОПОГЕОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА НАСЕЉА И ПОРЕКЛА СТАНОВНИШТВА ГОРЊЕГ РАТКОВА, Драгица Р. Гатарић, 2010. године
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић
______
О селу Горње Ратково прочитајте и ОВДЕ.
Коментари (0)