Нова година кроз историју и обичаје

31. децембра 2012.

коментара: 2

Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни образац у скоро свим деловима света. Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још пре 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мењао са сваким новим владаром све док римски Сенат 153. године пре нове ере није „устоличио“ 1. јануар за почетак Нове године.

Новогодишњи ватромет

Немци су, према једном од низа тумачења, први у XVI веку увели обичај кићења јелке. Легенда каже да је кићење започео утемељитељ протестантизма Мартин Лутер. Лутер је шетајући кроз шуму, био задивљен хиљадама звезда које су светлуцале кроз грање јела. Толико је био очаран призором да је одсекао мало дрво и однео га кући својој породици. Да би оживео исту лепоту коју је видео у шуми, закачио је и мале свеће на гранчице. У Европи и Америци кићење јелке постаје популарно у XVIII веку.

И данас се широм света, уз пуно буке и помпе, шампањац, размену поклона и ватромет, слави наступајућа година. Неки новогодишњи симболи су опстали кроз све цивилизацијске промене. Један од најатрактивнијих симбола је новогодишња парада, уобичајена код многих народа. Стварање заглушујуће буке која потиче из ритуала терања злих демона, такође се задржало у многим крајевима света – али данас као лупање у лонце и тигање, куцање чашама, звоном звона, бубњевима, сиренама, музиком.

Иако многи мисле да су новогодишња зарицања новијег датума, традицију су започели још Вавилонци, а њихова је одлука налагала враћање посуђеног оруђа за рад. Модерна зарицања најчешће се односе на престанак пушења, држање дијете, здрав начин живота, штедњу, више учења, верност… Нова година је традиционално и време породичног окупљања, са пријатељима, на организованим прославама и то у свечаним оделима, с посебном бригом о изгледу, украшавањем ентеријера и екстеријера.

Свака земља има и понеку специфичност. У Грчкој се прослава поклапа с прославом светог Василија, једног од оснивача Грчке православне цркве. Тада се сервира Василопита или торта светог Василија, у коју се утисне сребрни или златни новчић. Ко новчић пронађе, биће посебно срећан у Новој години. Данци у новогодишњу ноћ улазе са много разбијених тањира испред кућног прага. Стари тањири се чувају целе године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Много разбијених тањира симболизује друштвено богатство – пријатеље.

Јапанци читавог децембра одржавају забаве под називом Боненкаи, којима је циљ да се оставе лоше ствари за собом и припреми се за нови почетак. Звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отерала 108 људских слабости, а након тога се сви смеју терајући смехом зле духове. Кубанска традиција налаже да се у поноћ поједе 12 грејпова, који симболизују месеце године, а поштовање тог обичаја треба да донесе срећу.

Аустријанци на Нову годину, као десерт за свечани ручак, припремају сладолед од ментола у облику детелине с четири листа. Стари сицилијански обичај каже да ће срећа доћи онима који на Нову годину једу лазање. Италијани најбучније прослављају Нову годину, јер, што је већа бука, зло ће брже побећи. Из куће бацају све старе, непотребне ствари, од намештаја до одеће, и то кроз прозор. Кад закуца поноћ, Шпанци морају да поједу 12 зрна грожђа – по једно за сваки месец.

Норвежани се часте пудингом од пиринча у којем је скривено једно зрно бадема. Особу која пронађе бадем, пратиће срећа. У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бела одећа за срећу и мир у години која следи. Холанђани се за дочек припремају пекући крофне јер верују да то доноси срећу.

Цела Латинска Америка уочи Нове године тражи гаћице одређене боје, у зависности од земље до земље – црвене, розе или жуте. У неким земљама обичаји налажу да да се веш обуче наопачке.

У готово свим народима поноћ се дочекује упућивањем најлепших жеља и пољупцем који није само дељење тренутка еуфорије, већ и завет блискости у долазећих 12 месеци.

Нова година се најчешће веже за датум који је по Грегоријанском календару. Срби и остали православци који рачунају време по јулијанском календару, Нову годину прослављају две недеље касније. Поред ових двеју, постоје исламска, кинеска, јеврејска, иранска, тајландска, коптска… На ову тему пронашли смо занимљив текст Мирка Радоњића. Његов прилог преносимо у целини:

СВЕ СВЕТСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ

ЕВРОЦЕНТРИЦИ се понекад изненаде када сазнају да ни у њиховом делу света нова година није увек почињала – првог јануара.

Тако је у Млетачкој републици, све до њеног укидања крајем 18. века, а и у Русији, до 15. века, први дан у години био – први март. Руси су, затим, све до декрета Петра Великог из 1699, када су прешли на рачунање времена по хришћанској ери, поздрављали долазак новог лета Господњег – сваког 1. септембра.

До данас, наравно, православни у Русији, Србији, Грузији, Македонији, Црној Гори, Украјини, на Светој гори, као и они под јурисдикцијом Јерусалимске патријаршије, празнују “стару”, или “православну” Нову годину по јулијанском календару; дакле, 14. јануара по државном, грегоријанском. У Србији, међутим, црквена нова година слави се 14. септембра (односно 1. септембра). Истога дана, и руски верници обележавају старо “новолетије”.

Почетак године 1. јануара, иначе, први је увео Гај Јулије Цезар – творац старог календара.

”СПЕЦИЈАЛНЕ”: ПОРЕСКА нова година у Великој Британији и даље почиње 6. априла. Тог датума, на Благовести, наиме, у Лондону су чекали “праву” Нову годину све до 1752. године, када су прешли на 1. јануар. РЕВОЛУЦИОНАРНУ нову годину имали су француски републиканци, после свргавања монархије, између 1793. и 1805. године – на јесењу равнодневицу.

Свет је, са својим многим и разноликим цивилизацијама, још много компликованији – и занимљивији. Својеврстан изазов глобализацији, тако, извире из онога што често, по инерцији, узимамо као дато и као исто за све – из календара.

ИСЛАМСКА нова година више је културни догађај, него гала прослава – људи дочекују празник у трезвеној атмосфери, у миру и уз молитве. Исламска година, у чијој основи је лунарни календар, краћа је 11-12 дана од грегоријанске, па им се почеци не преклапају. Срећну нову 1432. годину исламски свет је честитао 7. децембра 2010.

КИНЕСКА нова година такође се другачије прославља од онога на шта смо навикли у западном свету. Траје пет пута дуже од Ивкове славе! То је 15 дана забаве и уживања, лепог опхођења према пријатељима и најближима. Празник је заснован на кинеском календару, а у његовој основи је лунарни циклус од 29 и по дана. Почиње са новим месецом првог дана Нове године и завршава се пуним месецом две недеље касније. Године се зову по 12 срећних животиња, а то су: пацов, во, тигар, зец, змај, змија, коњ, ован, мајмун, петао, пас и свиња. Тренутно је година тигра, а 3. фебруара почиње година зеца. Особа рођена у ери “дугоухог”, верују Кинези, има све изгледе да дуго поживи.

ЈЕВРЕЈСКА Рош хашана на хебрејском језику дословно значи “глава године”. Овај празник се слави најраније 5. септембра, а најкасније 5. октобра (по календару важећем у нашем делу света). Код Јевреја се овај празник обележава озбиљно, уз присећање на грехе и покајање. Њиме почиње период који се назива “десет дана кајања” и који се завршава празником Јом кипур. Хебрејска преступна 5771. година почела је 9. септембра 2010, а завршиће се 28. септембра 2011.

ИРАНСКА нова година – Новруз – слави се у Ирану, на Кавказу, у Централној Азији и међу Иранцима широм света. То је државни празник у Ирану, Авганистану, Таџикистану, ирачком Курдистану, Азербејџану, Туркменистану, Узбекистану, Киргистану и у Кашмиру. Ове, 1389. године по соларном календару од Хиџре (преласка пророка Мухамеда из Меке у Медину), Новруз се слави од 21. до 24. марта.

ТАЈЛАНДСКУ нову годину будистички верници славе током тродневног воденог фестивала Сонгкран, 13-15. априла. Велике Будине статуе прскају воду по пролазницима; у мањим селима, млади људи се прскају међусобно, из забаве. Људи пуштају рибе у воду, у знак доброте.

КОПТСКА и етиопска православна нова година чекају се 11. септембра по грегоријанском календару. Њима тренутно теку 1727, односно 2003. година.

 

ПРИРЕДИО:  Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. niša petronijević

    Nova Godina je za Arijevce a samim tim i za sve Evropljane gde spadaju i Srbi počinjala u Martu i nije bila fiksirana ni za kakav Datum već za buđenje Vegetacije. Mnogo kasnije su neki Evropljani uzeli određeni datum i to je bila Prolećna Ravnodnevica. Ovaj Datum su Rani Arijevci proneli Azijom sve do Inda gde je se i do danas zadržao. Evropa je u međuvremenu bila u stalnim Ideološko-Religijskim previranjima i u skladu sa tim i početak Nove Godine se stalno menjao sve do ovog najnovijeg ( 1. Januara ) koji je postao Planetarni Početak Nove Godine.
    Ali gle ” slučajne ” koincidencije, prema Kaledaru Hrišćanskih Praznika, to je dan Obrezanja G I Hrista prema Jevrejskom Običaju. Inače, ovaj čin je izuzetno bučno proslavljan kod svih Semita a preko Arapa je ušao i kod svih potonjih Muslimana.

  2. Војислав Ананић

    НОВА ГОДИНА КРОЗ ВЕКОВЕ

    https://www.opanak.rs/nova-godina-u-srbiji-kroz-vekova/