Свети Андреј Првозвани

13. децембар 2012.

коментара: 2

Српска православна црква и верници 13. децембра (30. новембра по јулијанском календару) славе Светог апостола Андреја Првозваног. Уредништво портала Порекло честита свима који славе овог свеца, између осталих и краљевској породици Карађорђевић.

Карађорђевићи славе светог апостола Андреја од 1890. године зато што су на тај дан Карађорђеви устаници 1806. године освојили Београд. Пре него што су почели да славе Андријевдан, Карађорђевићи су као крсно име прослављали Светог Климента (који је у црквеном календару 8. децембра по новом, односно, 25. новембра по старом календару). После смрти своје супруге кнегиње Зорке, будући краљ Србије Петар Први затражио је од српског митрополита Михаила да му одобри да промени славу и да уместо Светог Климента почне да слави Светог апостола Андреја Првозваног.

Свети Андреј је био родом из града Витсаиде. Отац му је био Јеврејин Јоне, а брат апостол Петар. Свети Андреј Првозвани је био ученик Светог Јована Претече, али од оног тренутка када је угледао Исуса Христа, пође за њим као први апостол, те се стога и назва Првозвани. Он затим приведе и свог брата Симона (Петра) вери хришћанској. По занимању је био рибар, али на позив Исуса Христа, баци мреже и пође за Њим, након чијег васкрсења и вазнесења прими као и остали апостоли Духа Светога. Проповедао је у многим земљама, а између осталих у: Витинију, Византији, Тракији и Македонији, Тесалији, Елади, Ираклији и Амастриди. Превео је многе народе у хришћанску веру, поставио многе свештенике и епископе. У Кијеву је побо Крст на висини и прорекао сјајну будућност хришћанском народу Русије.

Проповедајући Христово Еванђеље, он претрпе многе недаће и невоље, али је остао непоколебљив у својој вери. Својим чудесним моћима исцелио је многе болесне, међу којима и жену царског намесника у граду Патри, коју он подиже из постеље, те она прихвати хришћанску веру. Силно се разгневи на то намесник Етеата и нареди да се свети Андреј разапне на крст и избоде копљима, што и би учињено. Али ни тада није одустао свети Андреј, већ је онако рањав и измучен и са крста делио народу корисне поуке, проповедавши веру хришћанску. Јер не плаши се он од смрти, по дрскости, но по вери, јер смрт праведних је драгоцена, а смрт грешника је љута. Усрдно се молећи Богу, своју душу му је предао у 62. години живота. После више година његове мошти су пренете у Цариград у храм Светих Апостола. Његова глава се налази у Риму, а једна рука у Москви, док се део моштију налази у манастиру Светог Апостола Андреја у Кефалонији (Грчка). Како је за живота исцељивао убоге и болесне, тако је настављено и након његове смрти са деловањем његових чудесних моштију. Он помаже свима, који у невољи и болести траже помоћ од њега.

ИЗВОР: Сајт Српске православне цркве, royalfamily.org

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара