Порекло презимена, насеље Лапово Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Лапово. Стање од 1690. до 1910. године Према  Т. Радивојевићу  Лапово је једино лепеничко насеље у коме има 12 породица које Лаповци Порекло становништва насеља Лапово. Стање од 1690. до 1910. године Према  Т. Радивојевићу  Лапово је једино лепеничко насеље у коме има 12 породица које Лаповци Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, насеље Лапово

Порекло презимена, насеље Лапово

Порекло становништва насеља Лапово. Стање од 1690. до 1910. године

Према  Т. Радивојевићу  Лапово је једино лепеничко насеље у коме има 12 породица које Лаповци називају старинцима и староседеоцима. Међутим, он сматра да ово становништво није староседелачко, односно нису заостали од породица које су пре опустошења насељавале наведену  област, него су само најстарији досељеници, о чијем се доласку изгубио сваки помен у народу. Према томе, целокупно становништво Лапова је досељеничко. Тешко је одредити период њиховог досељавања, вероватно да је то било пре прве сеобе Срба.

Тада су се доселили:

Веселиновићи (Јанковићи, Веселиновићи, Ђорђевићи и Марјановићи – Св. Никола),   Врцићи (Јанковићи – Св. Ђорђе),   Вучковићи (Св. Ђорђе), Глигоријевићи (Св. Никола), Гроздићи (Васиљевићи – Св. Никола), Којанићи (Новаковићи – Св. Ђорђе), Којићи (Јанићи – Св. Никола), Милорадовићи (Св. Ђорђе), Ристићи (Богосављевићи, Ристићи и Бојичићи – Св. Аранђел), Симеуновићи (Вељковићи – Св. Стеван), Степанчевићи (Максимовићи, Милојевићи, Степанчевићи и Павловићи или Станојевићи – Св. Јован) и Петровићи Роми (Миленковићи и Ивановићи –  Св. Петка).

У периоду од 1690. до 1737. године. доселило се 18 родова непознатог матичног краја и места:

 Бабићи (Св. Јован Милостиви), Гавазовићи (Св. Мрата), Главашевићи (Пајкићи – Св. Никола), Гмитровићи (Ћирићи – Врачи),   Дамњановићи (Св. Ђорђе),  Дудинци (Стојановићи – Св. Никола), Ђуричићи (Вујичићи – Св. Никола),  Исаковићи (Радојевићи — Винкићи – Св. Никола),   Јеленковићи  (Павловићи – Св. Никола),  Кривчевићи (Аранћеловдан),  Милановићи  (Велисављевићи и Радисављевићи – Св. Стеван),  Миличићи (Св. Ђорђе),  Милосављевићи (Св. Никола),  Попадићи (Св. Никола),   Рафаиловићи (Мијаиловићи – Св. Стеван),  Степановићи (Св. Никола),  Стојкићи (Курјучки — Ивковићи – Св. Стеван) и  Тулбићи (Матићи – Св. Никола).

У другом периоду досељавања, који је  трајао 50 година (1737—1787) доселило се 16 родова:

 

Банковићи из Сјенице (Св. Никола),  Бугарчићи из Трна, Бугарска  (Св. Никола),  Гајићи из Ресаве (Дамњановићи – Св. Никола),  Гојковићи из Сикирице  (Ђорђевићи, Гојковићи и Вуловићи – Врачеви), Живанчевићи са Косова (Јовичићи – Св. Никола),  Здравковићи са Косова (Св. Ђорђе),  Златковићи из Самокова код Новог Брда (Св. Никола), Мутавџићи из Ниша (Стојановићи и Стојанчевићи), Параћинци из Сикирице  (Матејићи, Рапићи, Пантићи, Марковићи и Симићи -Св. Никола), Петровићи из Сјенице (Прешићи, Ивковићи, Голубовићи, Пауновићи, Лукићи, Вујичићи, Ненадовићи и Танасковићи – Св. Јован),  Прљићи из Старог Влаха (Горња Моравица) (Прљићи, Миличићи, Радовановићи—Рисинкићи, Ђорђевићи, Стојковићи и Торбићи – Св. Ћирило), Радосављевићи из Сикирице  (Чолобрићи—Лазаревићи – Св. Никола),  Радовановићи из Сјенице (Св. Пантелија), Симићи из Ресаве (Јасенковићи и Симићи – Св. Илија),  Солунци из Солуна (Добошаревићи—Стојановићи и Јанковићи – Митровдан) и  Цветковићи из Прељина (Савићи—Станковићи, Димитријевићи, Ђорђевићи и Цветковићи – Св. Сава).

Најинтезивније насељавање Лапова било је у трећем периоду који је  почео  Кочином крајином и трајао је до 1803. године. Тада се доселило 42 рода, и то:

Бенчићи (Цветковићи) из Видина (Св. Никола), Биџићи (Живковићи) из Ресаве (Св. Никола), Вељковићи из Ресаве (Св. Никола), Војничани из Војника, Ресава (Св. Никола), Добросављевићи из Ресаве (Св. Никола), Достанићи из Рабова код Видина (Аранђеловдан), Драгутиновићи (Дражићи, Богићи) из Старог Влаха ,Горња Моравица (Св. Јован), Ђорђевићи из Ресаве (Св. Ђорђе), Живковићи из Рабова код Видина (Св. Никола), Игњатовићи из Књажевца (Маринковићи) (Св. Никола), Иличићи из Гложана, горњи слив Велике Мораве (Панићи), Јовановићи из Трешњевице, Јасеница (Св. Никола), Јончићи из Тетова (Јончићи, Петковићи, Црвењаци, Тошиновићи, Бранковићи и Јанчићи) (Св. Никола), Јуручки из Јуруца,  Македонија (Миловановнћи и Миљковићи) (Св. Никола), Китићи из Раковице ,Видинске (Стојановићи) (Св. Јован), Кулчани из Куле, Бугарска (Нешићи, Петковићи и Лилчићи) (Св. Никола), Кумрићи из Куманова, Македонија (Св. Мрата), Лилићи из Ресаве (Св. Никола), Мајстор—Јовановићи из Књажевца (Св. Никола), Маринковићи из Ресаве (Св. Никола), Марковићи из Ресаве (Св. Никола), Милојковићи из Ресаве (Св. Никола), Милосављевићи из Ресаве (Св. Јован), Павловићи из Ресаве (Живковићи и Павловићи), Павловићи из Рајкннца, доњи слив Велике Мораве (Св. Ђорђе), Пандурци из Видина, Раковица (Св. Никола), Поповићи (Јовановићи) из Ресаве (Св. Никола), Предићи (Стевановићи) из Црквенца (Св. Никола), Раџићи из Великог извора (Св. Стеван), Соколовићи из Ресаве (Станковићи—Стојановићи, Милошевићи и Соколовићи) (Св. Никола), Стаматовићи из Ресаве (Матејићи и Миљковићи) (Св. Никола), Станковићи из Књажевца (Св. Никола), Станковићи из Ресаве (Св. Никола), Станковићи из Зајечара (Св. Василије), Станковићи из Злетова, Млава (Св. Василије), Станојловићи из Гложана, доњи слив Велике Мораве (Станојловићи и Совачки) (Св. Никола), Стојиловићи из Самокова код Новог Брда (Аранђеловдан), Татарчевићи из Ресаве (Св. Стеван), Тодоровићи (Цветковићи) из Ресаве (Св. Мрата), Тодоровићи из Ресаве (Св. Ђорђе), Томићи из Сјенице (Св. Петка), Тошићи из Заграђе, Тимок (Св. Никола).

Интензивно насељавање Лапова настављено је и у четвртом, временски најкраћем периоду, који је трајао десет година и пада у време првог устанка (1804—1814). У овом десетогодишњем периоду досељен је у Лапово 31 род, и то:  

Асурџићи из Лесковца (Ђорђевићи) (Св. Никола),   Благојевићи из Петровца (Св. Никола),  Бошковићи из Негогнна (Св. Никола),   Ваткићи из Великог Извора (Св. Ђорђе) (Вељковићи—Ристићи и Марковићи),  Вулићи из Великог Извора (Петковићи) (Св. Никола),  Вучковићи из Књажевца (Св. Никола),  Дебељачки (Радојковићи) из Тетова (Св. Никола),  Донићи из Зајечара (Стојановићи: Крстићи и Донићи) (Савица),  Ђурићи из Црквенца (Тошићи и Ђурићи) (Св. Никола),  Јовановићи из Власотинца (Св. Илија) (Из ове породице је Лазар Јовановић, бивши министар привреде),  Јовићи (Милићи) из Великог Извора (Св. Никола),   Јовичићи (Милојковићи) из Великог Извора (Св. Никола),   Карачевићи (Голубовићи) из Књажевца (Св. Никола),  Крстићи из Зајечара (Св. Никола),  Лилчићи из Зајечара (Св. Никола),  Мијаиловићи нз Кусатка (Јасеница) (Аранђеловдан),  Микићи из Великог Извора (Св. Никола),  Милићи из Кривог Вира (Св. Никола),  Милошевићи из Ресаве (Св. Никола),  Мујковићи (Пешићи—Цолићи) (Савица),  Николићи из Бигренице, Раваница (Св. Никола),  Нинићи (Николићи) из Влаовића, Бугарска (Св. Никола),  Павличићи из Сикирице (Св. Никола),  Петричковићи (Петровићи) из Великог Извора (Св. Никола),  Петровићи из Ђуниса (Младеновићи) (Св. Никола),   Радојковићи из Великог Извора (Томићи и Стевановићи) (Св. Никола),   Стојкићи (Николићи) из Кривог Вира (Савица),  Станојевићи из Пећи (Св. Никола),  Стојановићи из Великог Извора (Петровићи) (Св. Никола),  Танасковићи (Николићи) из Књажевца (Тодорова субота),  Шишковићи из Новог Хана (Св. Никола).

Пети период насељавања Лапова почео је после 1815. године и наставио се до првог светског рата. У временском периоду од стотину година појединачним досељавањем настањено је преко 60 породица из различитих крајева Србије, Бугарске и Војводине. Преовлаћују досељеници из моравских и околних крајева. Између осталих, тада су се доселили насељиници из Баточине, Брзана, Књажевца, Видина, Трна, Војводине, Новог Сада и из Црне Горе. У овом периоду насељавања доселили су се и Цинцари из Магарева и Маловишта (3 породице са 5 домова). Њихово досељавање стоји у вези са економским развитком насеља и с појавом чаршије. Између 1815. и 1903. године идући за зарадом, населили су се и Роми као занатлије и свирачи из Велике Плане и Смедеревске Паланке.

У овом стогодишњем периоду, Између осталих, доселили су се:

Петковићи  и Јовановићи (Роми) из Велике Плане 1815. године (Св. Петка), Шаренкапићи (Петровићи) из Књажевца 1817. године (Св. Јован), Вујићи из Рачника, Осаница 1821. године (Св. Никола), Сердановићи из Баната 1822. године (Св. Ђорђе), Мангупи (Ђорђевићи) из Књажевца 1823. године (Св. Ђорђе), Трупалићи из Ресника 1823. године (Св. Ђорђе), Вачићи из Видина, Раковица, Бугарска  (Ђорђевићи и Тодоровићи) 1824. године (Св. Никола), Маџаревићи (Вучковићи) из Мађарске 1824. године (Св. Никола), Недељковићи из Видина 1825. године (Св. Никола), Дилићи (Вучковићи) из Влаовића , Бугарска 1827. године (Св. Никола), Анћелковићи из Домус Потока , Осаница 1840. године (Св. Никола), Кошарњани из Кошарне засеока Стојника,  Јасеница,  1848. године (Св. Никола), Стефановићи из Смедерева 1849. године (Св. Стеван), Петковићи из Ловца, Осаница, 1851. године (Св. Никола), Првановићи из В. Извора 1855. године (Св. Никола), Крстићи из Баточине 1856. године (Св. Трифун), Илићи из Брзана 1861. године (Аранђеловдан), Радивојевићи из Новог Села 1862. године (Св. Ђорђе), Недељковићи из Баточине 1863. године (Св. Лука), Тошковићи из Житорађе, Топлица,  1863. године (Св. Лука), Живановићи из Мирашевца 1865. године (Св. Ђорђе), Николићи из Трна 1865. године (Св. Никола), Русимовнћи из Раковице, Бугарска,  1866. године (Аранђеловдан), Павловићи из Бадњевца 1867. године (Св. Ђорђе), Којићи из Дубља,  Ресава  1868. године (Св. Никола), Милисављевићи из Марковца 1868. године (Св. Стеван), Стевановићи из Брзана 1868. године (Св. Ђорђе), Милетићи из Брзана 1869. године (Св. Јован), Ђорђевићи из Брзана 1871. године (Св. Никола), Миличићи из Марковца 1871. године (Св. Ћирило), Крстићи из Књажевца 1873. године (Св. Никола), Мандићи из Баточине 1873. године (Св. Никола), Мијатовићи из Баточине 1873. године (Св. Никола), Милојковићи из Свилајнца 1874. године (Св. Никола), Стојадиновићи из Нивог Села 1874. године (Св. Алимпије), Матићи из Марковца 1875. године (Аранћеловдан), Павличићи из Новог Села 1875. године (Св. Срћ), Дајковићи из Црне Горе (Белопавлићи) 1877. године (Зачеће Св. Јована), Миладиновићи из Доње Раче 1878. године (Св. Никола), Митровнћи из Трна 1879. године (Св. Никола), Маринковићи из Марковца 1880. године (Св. Никола), Николићи (Цинцари) из Магарева , Македонија,  1879. Године, Ивковићи (Роми) из Смедеревске Паланке 1880. године (Св. Петка), Николићи из Смедеревској Паланке 1880. године (Аранђеловдан), Огњановићи из Прислонице, Чемерница,  1884. године (Аранђеловдан), Спасићи из Баточине 1888. године (Св. Никола), Пауновићи из Марковца 1890. године (Аранђеловдан), Крстићи из Јагодине 1892. године (Св. Никола), Јоцићи из Драгашевца, Лугомир, 1893. године (Св. Мрата), Скокићи из Црквенца, Ресава, 1893. године (Св. Јован), Стевановићи (Роми) из Велике Плане 1893. године (Св. Петка), Христићи (Цинцари) из Маловишта 1894. Године, Ђорђевићи из Лозовнка , Белица, 1895.године (Св. Ђорђе),  Јовановићи из Јагодине 1897. године (Св. Ђорђе), Стевановићи из Црне Баре, Мачва 1898. године (Ђурђевдан), Стојановићи (Роми) из Велике Плане 1900. године (Св. Петка), Михајловићи (Цинцари) из Магарева 1898. Године.

У Лепеници је најјаче исељавање забележено из  Лапова. До 1910.г. у лепеничка насеља су се из Лапова иселиле 34 породице, а доселиле 22 са истог подручја.

ИЗВОР:  Др Драгољуб Милановић, Др Милан Станковић  – ЛАПОВО – природа, постанак и развој насеља, становништво и привреда –историја,   издавач:  Месна заједница Лапово, 1991. год. Приредила: сарадница портала Порекло Зорица Миличић


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top