На данашњи дан: Рођена Ленка Дунђерски

21. новембар 2012.

коментара: 0

21. новембра 1870. – Рођена Ленка Дунђерски, велика љубав и инспирација песника Лазе Костићa.

Ленка је рођена у Србобрану у једној од најугледнијих и најимућнијих породица у Бачкој, а можда и целој Војводини. Њен отац Лазар био је трећи, најмлађи син богатог економа и поседника Геодона Геце Дунђерског и Персиде Дунђерски, рођ. Летић. Лазар је имао два брата, Александра и Новака и сестру, удату за свештеника Тодоровића у Пивници.

Ленкина мајка Софија (дев. Ђорђевић), била је ћерка православног пароха у Сентомашу. Ленка је имала и два брата Геодона (Геду)  и Ђорђа.

Ленка Дунђерски надахнула је Лазу Костића да напише две песме знамените у српској и светској књижевности. Умрла је на дан свог рођења 1895. године у Бечу, изненада, од тифусне грознице, после кратког боловања, оставивши неутешну породицу, обожаваоце и песника који јој је песмом “Santa Maria Della Salute” подигао најлепши споменик. У тренутку смрти имала је само 25 година.

Као и многе знамените жене које ова рубрика оживљава, и Ленка је, што је било донекле необично за време у коме је живела, добила изузетно образовање, најпре у једном женском лицеју, тзв. Лицеју енглеских госпођица у Пешти, а потом у Вишем васпитном заводу у Бечу. Говорила је немачки, француски и мађарски, много је читала, свирала је клавир и лепо певала, волела позориште, много путовала и бавила се спортом. Била је то друга половина деветнаестог века и младе жене могле су само да сањају тако нешто, а Ленки је све то било доступно захваљујући богатству оца чија је миљеница била.

Лаза Костић, тај изузетни и сиромашни песник романтичарске епохе, био је пријатељ Ленкиног оца. Ленка је имала 21 годину када ју је упознао, а он 51. Иако његови биографи кажу да је био без иједне седе власи и да је лепо изгледао, а њени биографи да Ленка уопште није била равнодушна према њему, сам Лаза разлику у годинама сматрао је непремостивом. Када се говорило о удаји она је изјављивала да би могла изабрати “само неког ко је као Лаза”. Ленкина мајка жалила се да он растерује Ленкине просце, а мора да их је било много, због лепоте као и због мираза који би ишао уз њу. Песник је већ био верен са извесном Јулом Паланачки, која је такође поседовала мираз преко потребан сиромашном песнику, и њом се и оженио, потпуно убеђен да је љубав са Ленком неостварива. Та љубав прерашће у инспирацију, као што је рекао књижевни критичар и историчар Милан Кашанин “пресудну у животу песниковом и тако важну по историју наше књижевности”.

Када већ Ленка није могла да припадне њему, Лаза је желео да је уда за свог пријатеља Николу Теслу. У писму Тесли од 12. јуна 1895. он каже: “Хоћу да вас оженим… Знам шта ћете рећи, знам шта ћете помислити, па ипак! Девојка коју сам вам наменио подобна је да савлада сваку женомрзицу. Ја мислим да би и мртвог оживела, не само мртвог Дон Хуана, него и мртвог свеца. Ономад сам је гледао у манастиру како целива неке мошти, суху руку неког свеца, па у заносу од оног тамјана и од оне љепоте, чисто сам се зачудио како се она мртва рука не подигне да је загрли.“

Убрзо после овог писма, исте године Ленка изненада умире. Њена смрт затиче песника у манастиру Крушедолу, где је проводио много времена, очигледно тражећи лични и стваралачки мир и спокој, и можда бежећи од свог брака. Одатле је отишао на њену сахрану у Сентомаш. У Костићевој посмртној заоставштини нађена је њена посмртна листа, добро очувана, непресавијана, чувана као каква реликвија. Први стихови песме Santa Maria Della Salute записани су тек осам година после њене смрти. Истовремено то је љубавна песма и сновиђење, поема инспирисана архитектоником италијанске цркве Св. Марије од спаса и родољубљем и љубављу, изузетна песничка конструкција, врхунац романтичарске лирике код нас. Објављена је у збирци Костићеве поезије 1909. године.

Ова песма је незаобилазна у свим антологијама. Петар Арбутина о њој каже: “Овде је управо једна лична драма, оно на шта је песник Лаза Костић усмерио своју емоцију, постала универзална љубавна парадигма. Мислим да је то читаво наслеђе светске љубавне поезије… То је један универзални аспект који се најбоље остварио у песми Л. Костћа и који траје сто година, и иако многи не знају ко је била Ленка Дунђерски, ову песму су прихватили као духовно наслеђе. То је песма која је надрасла разлог и узрок свог настанка.”

ИЗВОР: wannabemagazine.com, Википедија

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.