14. новембра 2009. – У Београду умро Сима Ћирковић, српски историчар и академик Српске академије наука и уметности. Био је један од највећих познавалаца српског средњег века. Објавио је велики број радова и монографија од којих су најзначајније “Историја средњовековне босанске државе” и “Срби у средњем веку”.
Сима Ћирковић је рођен у Осијеку 29. јануара 1929. године. Основну школу учио је у Сомбору, гимназију у Београду (1941 — 1944) и Сомбору (1945 — 1948), Историјску групу наука студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1948 — 1952). По дипломирању краће време је службовао у Државној архиви у Зрењанину и Народној библиотеци у Београду да би 1955. добио место асистента у Историјском институту у Београду. На Филозофском факултету је 1957. одбранио докторску дисертацију Херцег Стефан Вукчић и његово доба (објављено као књига 1964. године). Недуго затим је изабран за асистента, а потом доцента на катедри за историју народа Југославије у средњем веку на Филозофском факултету у Београду (1957). Од тада је до пензионисања 1994. радио на Факултету, од 1963. као ванредни, од 1968. као редовни професор. Био је продекан (1964 — 1966) и декан Филозофског факултета у Београду (1974 — 1975).
Изабран је 1972. за дописног, а 1981. за редовног члана Српске академије наука и уметности. У САНУ је вршио дужност заменика секретара те секретара Одељења историјских наука, а затим је био и генерални секретар Академије и члан председништва.[2] Генерални секретар САНУ био је у периоду између 1981. и 1985. године. Постао је члан и других академија: ЈАЗУ, ЦАНУ, ВАНУ, АНУБиХ, Académie européenne d’histoire у Бриселу.
Основна област истраживања Симе Ћирковића је средњовековна историја јужнословенских народа, а карактерише их тематска разноврсност, методолошка иновација, критичност и тежња ка синтези. Изворну подлогу је ширио истраживањима у архивима Дубровника, Венеције, Хиландара и Будимпеште. Објавио је велики број студија о којим податке пружају библиографије. Тридесет студија о општијим темама сабрано је у књизи Работници, војници, духовници, друштва средњовековног Балкана објављеној у Београду 1997. године.
Упоредо са већ поменутом дисертацијом изашла је књига Историја средњовековне босанске државе у Београду 1964. године. Са групом аутора учествовао је у писању “Историје Црне Горе”, књ. II, том 1-2 (1970). Са Иваном Божићем, Милорадом Екмечићем и Владимиром Дедијером објавио је књигу: Историја Југославије (Београд 1972, на енглеском језику Њујорк 1974, на кинеском Пекинг 1984). Био је уредник прве књиге “Историја српског народа” (Београд, 1981). Књига “Срби у средњем веку” првобитно је објављена на италијанском (Милано 1992, 1994), преведена је на француски (Париз 1992) и руски (Москва 1996), код нас је објављена 1995. и 1997. године. Учествовао је и у неким европским делима, написао преглед средњовековне прошлости Западних и Јужних Словена. (Gli Slavi occidentali e meridionali e l’ area balcanica) за трећи том Il Medioevo, Storia d’Europa (Торино 1995).
Ћирковић је сарађивао у већем броју монографија о манастирима (Студеница, Пећка патријаршија, Есфигмен) и градовима (Бар, Будва, Голубац, Пријепоље, Смедерево, Сремска Митровица, Сомбор, Шабац). У дужем периоду се бавио изворима: приредио је српске повеље Лавре светог Атанасија (Париз, 1982) и српске повеље манастира светог Пантелејмона (Париз, 1982) за едицију Archives de l’Athos. Превео је и коментарисао одломке из дела Нићифора Григоре и Јована Кантакузина до 1341. године у књизи VI Византијских извора (са Божидаром Ферјанчићем), идентификовао је и коментарисао изворе Мавра Орбина (1968), превео и коментарисао изворе о Косовској бици (1989). Учествовао је у приређивањима дела старијих историчара (С. Новаковића, М. Динића, Љ. Стојановића). У новије време бави се историјом српске историографије. Написао је велики број одредница у Енциклопедији српске историографије и Лексикону српског средњег века.
У најновија историографска дела академика Ћирковића спада књига The Serbs („Срби“, Лондон 2004) објављена у библиотеци The Peoples of Europe („Народи Европе“) британске издавачке куће The Blackwell Publishing. Дело, које на луцидан и ерудитиван начин обраћује српску историју од досељавања Словена до краја 20. века, појавило се и у издању на српском језику 2005. и то у идентичној опреми као претходно енглеско издање. Поред тога, Завод за уџбенике и настава средства је објавио прву стручну монографију посвећену најмоћнијем средњовековном владару Србије “Стефан Душан, краљ и цар” (Београд 2005) коју су заједничким радом написали академик Ћирковић и његов дугогодишњи пријатељ и сарадник, покојни Божидар Ферјанчић. Монографија о цару Душану биће ускоро реиздата са потпуним критичким апаратом у издању Византолошког института САНУ.
Сима Ћирковић се у светској историографији сматра ауторитетом за историју средњовековне Босне.
Прочитајте текст академика Ћирковића о сеоби Срба у Угарску у XIV и XV веку који је објављен на порталу Порекло.
ИЗВОР: Википедија
Коментари (0)