Порекло презимена, село Ноћај (Сремска Митровица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ноћај, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе су: ЂУРИЋИ (Срђевда Порекло становништва села Ноћај, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века   Досељени у 18. веку Из Црне Горе су: ЂУРИЋИ (Срђевда Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ноћај (Сремска Митровица)

Порекло презимена, село Ноћај (Сремска Митровица)

Порекло становништва села Ноћај, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века

 

Досељени у 18. веку

Из Црне Горе су: ЂУРИЋИ (Срђевдан, 5 к). ЈОВИЋИ (Никољдан, 7 к), један су род са Јовићима у Богатићу; од њих су Станојчићи у Црној Бари.

Из Херцеговине су: ВУЧЕНОВИЋИ (Ђурђевдан, 36 к). ПАНИЋИ (Игњатије, к), БОЖЈАКОВИЋИ (17-6 К) и од њих ШЕРБИЋИ (15 к), један су род са Малетићима (Дабићи, Ђуђићи, Вуковићи, Даничићи) у Богатићу, Будимировићима и Виторовићима у Глушцима, Дакићима у Бановом Пољу, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.

АНЧИЋИ (Аранђеловдан, 7-1 К), ПАНДУРОВИЂИ (12 к), ПАПИЋИ (20-2 к), и ТАНАСИЋИ (10-3 к), од рода су Дрљевића.

ЈЕЛИКИЋИ (Митровдан, 48-7 к).

СРЕТЕНОВИЋИ (Ђурђевдан, 70 к); од њих има одсељених у Глоговцу, и Метковићу.

Из Босне, прешли су: ГАЏУРИЋИ (Никољдан, 16 к). ПАРМАКОВИЋИ (Степањдан, 33-2 к); доселио их Миланчић, са седморицом синова.  ПЕПЕЛЧЕВИЋИ (Ђурђиц, 4-3 к), из Пилице; од њих су Росићи у Глушцима, и Туфегџићи у Раденковићу.

 

Досељени почетком прошлог века – од Првог српског устанка до 1829. године

Из Босне, досељени су: БОГДАНОВИЋИ 1 (Лучиндан, 12-1 к), ИЛИЋИ 1 (Јовањдан, 2-2 к), МИЈАИЛОВИЋИ 1 (Аврамије, 25 к). МИЛОШЕВИЋИ (Павловдан, 3 к). ПАВЛОВИЋИ 1 (Алимпије, 4-4 к). ОГЊЕНОВИЋИ (Аврамије, 6 к); од њих су Вукашиновићи, у Клењу.

ЖИВКОВИЋИ (Миољдан, 6-4 к), и од њих МЕЗИЋИ (3-1 к), из Херцеговине.

ГОСПАВИЋИ (Никољдан, 6-2 к), из Семберије.

БУГАРСКИ (В. Госпојина, -6 к); по предању, дошли из Срема, а старином су из околине Бајине Баште.

СИНЂИЋИ (Никољдан, 2 к), од рода Живкољевића, из Јарка, у Срему.

КРУНИЋИ (Миољдан, 3 К), одсељени од шеваричких Крунића, досељених из Дивоша (Срем), од њих су Ђуричићи , У М. Митровици.

ПЕТРОВИЋИ 1 (Степањдан, 14 к), из Трбосиља, у Јадру; старином су од Васојевића, у Црној Гори.

МИЛУТИНОВИЋИ (Ђурђевдан, 3 к), дошли из Луњевице села на Руднику, у Србији; пре се и звали Луњевице.“

Не знају порекло: ЈОВАНОВИЋИ 1 (Ђурђевдан, 3 к), од којих има одсељених у М. Митровицу и Узвећу. ТОДОРОВИЋИ (Степањдан, 5 к), и ФИЛИПОВИЋИ (Никољдан, 2-1 к).

 

Досељени између 1829. и 1863. године

ТРИФКОВИЋИ (Ђурђевдан, 9-4 к), из Босне.

ТОЈИЋИ (Миољдан, 10-3 к), из околине Крупња, у Рађевини.

САВИЋИ 1 (Никољдан, 9 к), из Босне.

САВИЋИ (Алимпије, 15-4 к), не знају порекло.

КОСТАДИНОВИЋИ (Никољдан, 2-1 к), досељени од глушачких, који су дошли из Волујца, у Поцерини.

 

Досељени крајем 19. и почетком 20. века

Пребегли из Босне, 1875. године: МИЈАЈЛОВИЋИ (Ђурђевдан, 6 к), пребегао Илија, – и МИЧИЋИ (Степањдан, 1 К); пребегао Тоша.

КОВАЧЕВИЋИ (Аврамије, 4 к), из Брадића (Јадар); исти су са Ковачевићима у Змињаку.

БОГДАНОВИЋИ (Јовањдан, 6-3 к), потичу од Ивана, родом из Орашца, код Шапца; Иван је био доводац уз матер.

ИЛИЋИ (Никољдан, 4 к), из Херцеговине.

ЈОВАНОВИЋИ (Јовањдан, 1-1 к), доселио се Петар, из Трбушнице (Јадар), 1880. године.

ЛОВЧЕВИЋИ (Степањдан, 9 к), дошли из Богатића, од Ловчевића – званих Дидићи, и ушли у имање Панића 1880. године (ујчевина).

ПАРМАКОВИЋИ (Ђурђевдан, 3 к), потичу од Данила Стекића, из Белотића, уљеза у Пармаковиће 1.

Не знају порекло: ШУМАРЕВИЋИ (Никољдан, 6-3 к), који су се звали Лукићи, ПЕТРОВИЋИ (Степањдан, 4-1 к), МИЈАЈЛОВИЋИ III (Никољ дан, 4 к), и МИЈАЈЛОВИЋИ IV (Аврамије, 12-6 к).

 

Досељени између два светска рата

Радосав СТАНИСАВЉЕВИЋ (1 к), из Раденковића. Никола ЂОЂЕВИЋ (1-1 к), из Босне; уљез у Мијајловиће.

Браћа Стеван и Јован ЂОРЂЕВИЋ (2 к), дошли из Сусека, у Срему.

Живкo ЈАНКОВИЋ (1 к), из Раденковића; уљез у Јовиће.

Војислав ЛАЂАРАЦ (1-1 к), берберин, доселио се из Бегеча, у Бачкој, 1933. године.

Божа ПАВЛОВИЋ (1 к), из Метковића; уљез у Шербиће.

 

ИЗВОР: macva.awardspace.com


Коментари (6)

  • Predrag Pandurevic

    zasto nas Pandurevice u nocaju prekrstavate ,oduvek smo bili Pandurevici a ne Pandurovici

    Одговори
    • Праунука Пандуревића

      Поштовани презимењаче,
      трагам за коренима.Не знам да ли у Ноћају има мојих Пандуревића. Не знам која им је била крсна слава. Мој прадеда се звао Миладин Пандуревић и прабаба Савка. Савкин брат се звао Сава Мијајловић жена Јелица. Миладин је био деловођа општине Ноћај (претпоставлјам између два рата).Њетова браћа су били Стојадин и Милутин са бројним потомством.. Миладинове ћерке су: Даница, Јулијана, Радојка и Стана. Моја баба Јула је била учитељица у Ноћају 1946. (не знам у ком периоду) заједно са мужем учитељем Јорданом Митићем. Да бих истражила порекло моје породице и одакле су се преци доселили у Ноћај, морала бих знати њихову славу. У Ноћају има Пандуревића. Са једним сам разговарала телефоном али им чланови моје разгранате породице која се углавном раселила нису познати.Била бих Вам захвална за информацију о слави ових Пандуревића.

      Одговори
      • Праунука Пандуревића

        Због истраживанја порекла ме интересује и слава прабабине фамилије из Ноћаја чији делимични родослов имам. Прабаба Савка Михајловић била удата за Миладина Пандуревића деловођу општине Ноћај. Њени родитељи Рајко и Станица Михајловић имали су и сина Саву. Сава је са женом Јелицом имао сина Чеду Мијајловића који је био ожењен Илинком. Имали су сина Милета и ћерку Радмилу, наставницу.Миле је имао сина Драгана учитеља и ћерке близнакиње Веру и Добрилу.Ако су неке касније информације тачне, Драганова деца се зову Миодраг и Кристина. Због грешака у писању презимена Михајловић-Мијајловић(можда и Мијаиловић) не сналазим се у пописима устаничке Србије јер истих имена и сличних презимена има и у пописима Ноћаја.Зато молим за информације о слави горе наведених Пандуревића и овде Мијајловића као и о познатим предањима одакле су се доселиле обе породице.

        Одговори
  • zoran

    zasto nema pdataka od familije Marjanovic koliko ja znam da jos postoji u selu

    Одговори
  • Nenad

    Podaci su vam nikakvi.
    Noćaj su svojim dolaskom osnovali dva kuma: Sreten i Gadžura početkom 18. veka, koju su na tom mestu po dolasku u Mačvu prenoćili. Kako im se mesto svidelo, tu su ostali i nazvali ga Noćaj (zanoćili – noćaj). Svi ostali su došli u tom periodu ali kasnje.

    Od njih su nastale dve familije: Sretenovići i Gadžurići i to staro kumstvo se čuva do danas.

    E sad, pošto su Sreten i Gadžura bili kumovi i došli zajedno u isto vreme, nije moguće da je jedan došao iz Bosne, a drugi iz Hercegovine, nego su obojica došli iz Hercegovine, iz okoline Nevesinja.

    Одговори
  • Nenad

    I tačan je Predragov komentar da su oni Pandurevići.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top