Књига крштених СПЦ за парохију Крстиња (Кордун) из 1832. године и списак становника бивше општине Крстиња на листама губитака Аустроугарске војске у Првом Светском рату Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1832. године уписани у књигу крштених Српске Православне Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1832. године уписани у књигу крштених Српске Православне Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Књига крштених СПЦ за парохију Крстиња (Кордун) из 1832. године и списак становника бивше општине Крстиња на листама губитака Аустроугарске војске у Првом Светском рату

Књига крштених СПЦ за парохију Крстиња (Кордун) из 1832. године и списак становника бивше општине Крстиња на листама губитака Аустроугарске војске у Првом Светском рату

Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1832. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Крстиња – Црква Ваведења пресвете Богородице у Широкој Ријеци.

Крштења је обављао капелан и администратор Јаков Живковић

 

(датум рођења, име детета, имена родитеља, место рођења, кум)

 

1. јануар 1832. Симеона, Марка и Петре Радусиновић, село Свиница, кум Стојан Дејановић из Мрацеља

7. јануар. 1832. Ана, Луке и Станице Мркшић, село Јагровац, кум Илија Бјеливук из Брусоваче

11. јануар 1832. Павле, Филипа и Ђурђије Ткалац, село Широка Ријека, кум Стефан Паић из Широке Ријеке

16. јануар 1832. Стана, Јована и Стане Ћалић, село Присјека, кум Николај Вранић из Брусоваче

25. јануар 1832. Сава (ћерка) Томе и Марте Басара, село Штакоровица, кум Пантелејмон Цимеша из Свинице

30. јануар 1832. Јоаникије, Михајла и Илинке Драгић, село Мрацељ, кум Атанасије Цимеша из Свинице

 

2. фебруар 1832. Мила, Стефана и Ане Вергаш, село Штакоровица, кум Марко Диаковић из Штакоровице

6. фебруар 1832. Јелисавета, Николаја и Симеоне Јагровић, село Брусовача, кум Симеон Бјеливук из Брусоваче

9. фебруар 1832. Екатарина, Михајла и Василије Дејановић, село Широка Ријека, кум Николај Живковић из Широке Ријеке

12. фебруар 1832. Смиљана, Јефтимија и Марије Бркић, село Свиница, кум Лазар Маћешић из Штакоровице

12. фебруар 1832. Василије, Илије и Јоване Ћалић, село Присјека, кум Стефан Павић из Присјеке

12. фебруар 1832. Марта, Костантина и Марије Матијевић, село Липовац, кум Симеон Мартиновић из Крстиње

20. фебруар 1832. Марта, Михајла и Симеоне Царевић, село Штакоровица, кум Гаврил Ткалац из Широке Ријеке

26. фебруар 1832. Јелисавета, Тимотеја и Екатарине Басара, село Свиница, кум Игњатија Бркић из Свинице

27. фебруар 1832. Стоја, Јована и Ђурђије Бућан, село Свиница, кум Марко Цимеша из Грабарске

27. фебруар 1832. Николај, Вида и Ђурђије Дудуковић, село Мрацељ, кум Илија Вергаш из Штакоровице

 

1. март 1832. Екатарина, Георгија и Јоване Саграђија (Саграџија), село Жаперовац (Џаперовац), кум Петар Мартиновић из Крстиње

4. март 1832. Марко, Михајла и Милије Хркман, село Присјека, кум Михајло Мириловић из Крстиње

6. март 1832. Николај, Кирила и Јоване Девић, село Кусаја, кум Михајло Павић из Кусаје

10. март 1832. Стојан, Василија и Марте Маћешић, село Брусовача, кум Михаил Гушић из Брусоваче

10. март 1832. Марија, Василија и Миле Селак, село Пољана, кум Стојан Дејановић из Мрацеља

11. март 1832. Георгије, Алексија и Петре Мартиновић, село Крстиња, кум Арсеније Грубјешић из Клокоча

11. март 1832. Теодора, Јована и Саве Диаковић, село Штакоровица, кум Николај Самарџија из Мрацеља

12. март 1832. Станко, Георгија и Саве Диаковић, село Штакоровица, кум Јаков Дудуковић из Мрацеља

12. март 1832. Ана, Петра и Дмитре Котаранин, село Широка Ријека, кум Божо Вергаш из Штакоровице

13. март 1832. Јован, Михајла и Јеросиме? Шпановић, село Крстиња, кум Петар Бјеливук из Жаперовца (Џаперовца)

16. март 1832. Марија, Игњатија и Ане Живковић, село Широка Ријека, кум Теодор Вергаш из Штакоровице

25. март 1832. Ана, Димитрија и Јелисавете Рашић, село Жаперовац (Џаперовац), кум Давид Шпановић из Крстиње

26. март 1832. Мила, Григорија и Марије Шпановић, село Крстиња, кум Теодор Рашић из Жаперовца (Џаперовца)

 

2. април 1832. Дмитра, Јована и Петре Томашевић, село Широка Ријека, кум Петар Паић из Широке Ријеке

4. април 1832. Стоја, Данила и Ангелине Калинић, село Присјека, кум Марко Вулетић из Михољског

9. април 1832. Атанасије, Гаврила и Симеоне Ћалић, село Присјека, кум Игњатије Јагровић из Брусоваче

17. април 1832. Георгије, Ефтимија и Симеоне Бакић, село Мрацељ, кум Василије Драгић из Мрацеља

18. април 1832. Павле и Павлија, Јакова и Ангелине Бјеливук, село Џаперовац, кум Јован Мркшић из Јагровца

2. мај. 1832. Станко, Георгија и Саве Бућан, село Гејковац, кум Петар Диаковић из Штакоровице

21. мај. 1832. Стефан, Георгија и Данице Шпановић, село Крстиња, кум Арсеније Грубјешић из Клокоча

 

нн. мај. 1832. Мила, Стојана и Инђије Радусиновић, село Гејковац, Василије Стокрп из Гејковца

25. мај. 1832. Теодор, Стефана и Стоје Котаранин, село Широка Ријека, кум Гаврило Косјер из Маљевца

27. мај. 1832. Елена, Јована и Ксеније Живковић, село Широка Ријека, кум Никола Вергаш из Штакоровице

 

3. јун 1832. Стана, Михаила и Ангелине Бућан, село Гејковац, кум Стојан Буњевац из Гејковца

13. јун 1832. Мила, Пане и Стане Басара, село Штакоровица, кум Григорије Драгић из Мрацеља

16. јун 1832. Лазар, Марка и Дмитре Пражић, село Кусаја, кум Василије Девић из Кусаје

19. јун 1832. Стана, Михаила и Јерине Паић, село Јагровац, кум Кирил Санадер из Јагровца

20. јун 1832. Михаило, Трифона и Данице Девић, село Кусаја, кум Лазар Вундук из Липовца

28. јун 1832. Петар, Марка и Петре Маџар, село Крстиња, кум Георгије Грудић из Мрачаја

 

2. јул. 1832. Симеуна, Симеона и Ксеније Мартиновић, село Крстиња, кум Георгије Узелац из Маљевца

2. јул. 1832. Јаков, Михаила и Марије Гушић, село Брусовача, кум Јоаникије Паић из Јагровца

5. јул. 1832. Георг, Јакова и Марије Мркшић, село Јагровац, кум Стефан Паић из Широке Ријеке

13. јул. 1832. Илинка, Павла и Михољке Кијурина, село Свиница, кум Антоније Козлица из Гејковца

16. јул. 1832. Михаило, Јована и Цвјете Јузбаша, село Крстиња, кум Марко Шпановић из Крстиње

 

5. август. 1832. Ана, Атанасија и Симеоне Павић, село Присјека, кум Павле Вундук из Липовца

7. август. 1832. Мила, Симеона и Јелисавете Павић, село Кусаја, кум Данило Дејановић из Широке Ријеке

7. август. 1832. Лазар, Теодора и Ангелине Петковић, село Крстиња, кум Лазар Павић из Кусаје

9. август. 1832. Стојан, Михаила и Петре Рашић, село Џаперовац, кум Василије Бјеливук из Брусоваче

14. август. 1832. Мила, Стефана и Саве Тепшић, село Свиница, кум Петар Котаранин из Широке Ријеке

15. август. 1832. Теодор, Гаврила и Настасије Ткалац, село Широка Ријека, кум Симо Царевић из Широке Ријеке

20. август. 1832. Екатерина, Михаила и Теодоре Селак, село (Селакова) Пољана, кум Симеон Мартиновић из Крстиње

30. август. 1832. Стана, Стојана и Илинке Вила, село Присјека, кум Андреј Ћалић из Присјеке

 

1. октобар 1832. Стоја, Теодора и Милице Павић, село Кусаја, кум Станко Вила из Присјеке

2. октобар 1832. Михаило, Теодора и Дмитре Дудуковић, село Мрацељ, кум Михаило Котаранин из Широке Ријеке

3. октобар 1832. Петар, Михаила и Миле Вулетић, село Кусаја, кум Теодор Матијевић из Кусаје

16. октобар 1832. Ана, Томе и Стане Царевић, село Штакоровица, кум Гаврило Ткалац из Широке Ријеке

16. октобар 1832. Лука, Георгија и Стане Дудуковић, село Мрацељ, кум Симеон Петровић из Свинице

17. октобар 1832. Ана, Георгија и Љубице Дејановић, село Широка Ријека, кум Божо Ткалац из Широке Ријеке

18. октобар 1832. Стоја, Петра и Иконије Девић, село Кусаја, кум Јован Вундук из Липовца

20. октобар 1832. Раде, Милована и Стане Јасика, село Кусаја, кум Константин Вучковић из Клокоча

20. октобар 1832. Раде, Андреја и Теодоре Девић, село Кусаја, кум Теодор Вулетић из Кусаје

23. октобар 1832. Стојан, Петра и Теодоре Стокрп, село (не пише), кум Игњатија Бућан из Свинице

24. октобар 1832. Симеона, Боже и Марте Бућан, село Гејковац, кум Тимотеј Радићанин из Пецке

26. октобар 1832. Милош, Теодора и Анастасије Бућан, село Свиница, кум Сава Радусиновић из Гејковца

27. октобар 1832. Илинка, Петра и Теодоре Јузбаша, село Крстиња, кум Христифор Шпановић из Крстиње

 

1. новембар 1832. Лука, Василија и Саве Бућан, село Свиница, кум Георгије Драгић из Мрацеља

13. новембар 1832. Стоја, Лазара и Милице Маћешић, село Штакоровица, кум Петар Диаковић из Штакоровице

15. новембар 1832. Екатерина, Данила и Милице Рашић, село Џаперовац, кум Петар Шпановић из Крстиње

17. новембар 1832. Јелисавета, Теодора и Марте Рашић, село Џаперовац, кума Марија Шпановић из Крстиње

26. новембар 1832. Михаило, Илије и Софије Подкољњак, село Присјека, кум Михаило Мириловић из Крстиње

 

6. децембар 1832. Никола, Луке и Симеуне Маћешић, село Штакоровица, кум Георгије Диаковић из Штакоровице

20. децембар 1832. Ангелина, Марка и Стане Поповић, село Свиница, кум Теодор Цимеша из Свинице

26. децембар 1832. Мила, Илије и Марије Девић, село Кусаја, кум Михаило Кнежевић из Липовца

27. децембар 1832. Ана, Алексија и Јелисавете Шпановић, село Џаперовац, кум Петар Царевић из Џаперовца

28. децембар 1832. Јелисавета, Георгија и Иконије Девић, село Кусаја, кум Георгије Бошњак из Липовца


Списак становника бивше општине Крстиња на листама губитака Аустроугарске војске у Првом Светском рату 1914-1918. године:

 

презиме име годиште Број листе губитака  пуковнија чета статус
Скукан Петар 46 70 3 рањен
Вучковић Петар 1888 53 78 5 рањен
Матијевић Мицхаел 1887 126 96 1 заробљеник у Нишу
Михајловић Михајло 1886 126 96 15 заробљеник у Нишу
Царевић Петар 1893 126 96 3 заробљеник у Нишу
Деановић Јанко 1888 126 96 13 заробљеник у Нишу
Маћешић Јанко 1891 157 96 2 погинуо 10-31.10.1914.
Маћешић Станко 1892 157 96 2 заробљен
Маџар Нинко 1889 157 96 11 рањен
Радичанин Михајло 1888 157 96 3 рањен
Радичанин Милош 1886 157 96 12 рањен
Живковић Милош 1893 157 96 15 погинуо 10-11.02.1915.
Вучковић Јован 1889 157 96 13 рањен
Бошњак Мијо 1893 157 96 13 рањен
Ерор Богдан 1891 157 96 12 погинуо 10-30.10.1914.
Ерор Милић 1883 157 96 10 рањен
Радусиновић Стеван 1881 157 96 2 рањен
Кокир Милић 1886 157 96 12 рањен
Драгић Јанко 1886 157 96 3 рањен
Сипић Станко 1882 165 26 2 7 заробљеник у Житковцу (рањен, gemeldet.)
Поповић Јоханн? 1884 175 53 9 погинуо 21.02.1915.
Томашевић Милош 1878 202 26 заробљеник у Нишу
Ерор Михајло 1891 202 26 2 заробљеник у Нишу
Мартиновић Нинко 1890 212 96 6 заробљеник у Wенеw, Тулској, Русија
Шпановић Милош 1890 212 96 2 заробљеник у Самарканд, Русија
Јагровић Никола 1893 212 96 14 заробљеник
Ерор Дамјан 1881 212 96 4 заробљеник у Асцхабад, Русија
Сушић Петар 1893 215 26 2 заробљеник у Нишу
Шпановић Ђуро 1883 227 70 1 рањен
Царевић Ђуро 1893 231 96 14 рањен
Медвед Јосип 1886 240 26 2 заробљеник у Нишу
Бакић Петар 1877 253 26 заробљеник у Житковцу, Србија
Саграџија Драгић 1881 305 96 15 погинуо 29.09.1915.
Јасика Петар 1883 315 53 6 рањен
Рајић Михајло 336 26 ратни заробљеник, gemeldet. Ist wieder eingeruckt
Мартиновић Мицхаел 1889 364 78 11 заробљеник у Јенотајеwск, Астрацхан, Русија
Вучковић Илија Станко 1874 382 26 заробљеник у Русији
Драгић Јанко 415 96 6 заробљеник у Русији
Петровић Милош 1878 420 26 заробљеник у Русији
Бућан Михајло 1893 430 Јаг. ТитПатрф. ФЈБ 31 заробљеник у Цхарков, Русија
Вучковић Миле 1893 432 26 12 рањен
Мартиновић Марко 1876 454 26 5 заробљеник у Србији
Павић Јанко 1876 454 26 заробљеник
Јагровић Ђуро 1887 465 96 3/XИX рањен
Саграџија Милић 1889 477 96 1 заробљеник у Русији
Домић Стеван 1888 477 96 11 заробљеник у Wолск, Саратоw, Русија
Беловук/Бјеливук Станко 1894 477 96 2 заробљеник у Русији
Павловић Иван 1892 477 96 2 заробљеник у Николајеwск, Самара, Русија
Рашић Ђуро 1892 477 96 2 заробљеник у Бусулук, Самара, Русија
Радичанин Милић 1894 477 96 3 заробљеник у Бусулук, Самара, Русија
Момчиловић Лазар 477 6/42 1 рањен
Дејановић Ђурвић?/Ђурађ 1888 477 96 10 заробљеник у Бјелгород, Русија
Пеурача Никола 1896 485 11 6 рањен
Деановић Стеван 1896 485 11 6 рањен
Вучковић Петар 1888 489 78 7 погинуо 20.04.1916.
Вулетић Петар 1894 492 26 2 заробљеник у Русији
Рончевић Миле 1875 492 26 заробљеник у Цхарков, Русија
Поповић Милош 1895 493 11 11 рањен
Живковић Лазо 1891 501 96 3 заробљеник у Форте Бегато, Ђенова
Живковић Миле 1889 501 96 12 заробљеник у Бусулук, Самара, Русија
Матијевић Милош 1891 501 96 заробљеник у Форте Рутти, Генуа, Италија
Михајловић Михајло 1886 501 96 15 заробљеник Јефремоw, Тула, Русија
Петровић Лазо 1879 501 96 заробљеник у Царини, Палермо, Италија
Павловић Емил 1885 501 96 12 заробљеник у Камисцхлоwскy, Акмолинск, Русија
Опачић Милош 1892 501 96 заробљеник у Кијеву, Русија
Здјелар Никола 1888 501 96 2 заробљеник у Кијеву, Русија
Бућан Илија 1883 501 96 3 заробљеник у Вереинигтес Фелдспитал Нр 43 Рјасан, Русија
Маћешић Никола 1890 501 96 13 заробљеник у Пенса, Русија
Кокир Јанко 1887 501 96 6 заробљнеик у Цходсцхент, Самарканд, Русија
Цимеша Милан 1892 501 96 1 заробљеник у Тсцхембар, Пенса, Русија
Ракинић Јанко 1890 501 96 1 заробљеник у Кијеву, Русија
Басара Никола 1875 515 11 5 рањен
Ерор Раде 1891 541 26 6 рањен
Баић Ђуро 1875 551 96 12 рањен
Рајић Јован 1875 551 96 7 рањен
Мартиновић Марко 1885 551 96 2 рањен
Пеурача Стеван 1898 551 96 7 рањен
Вучковић Никола 1883 551 96 4 рањен
Паић Ђуро 1882 551 96 2 рањен
Бркић Милош 1898 551 96 15 рањен
Поповић Петар 1874 552 26 1 рањен
Шушић Петар 1893 552 26 16 погинуо 18.05.1916.
Бућан Драгић 1896 552 26 2 рањен
Ерор Јово 1888 555 26 1 рањен
Матијевић Станко 1886 555 27 2 рањен
Опачић Милош 1879 557 96 3 рањен
Матијевић Милован 1894 557 96 1 рањен
Миљевић Вид 1882 557 96 3 погинуо 13-23.05.1916.
Шаула  Марко 1895 557 96 4 рањен
Даворија Никола 1881 567 96 5 рањен
Деановић Милан 1877 567 96 4 рањен
Паић Нинко 1893 567 96 6 рањен
Павловић Петар 1894 567 96 6 рањен
Баић Ђуро 1875 567 96 11 рањен
Баић Милош 1888 567 96 СтбсАбт рањен
Мартиновић Милош 1894 567 96 15 погинуо 18-22.09.1916.
Мартиновић Никола 1878 567 96 7 рањен
Шпановић Иван 1886 567 96 10 рањен
Новковић Цвијан 1895 567 96 6 рањен
Басара Стево 1890 567 96 1 рањен
Саграџија Миле 1876 567 96 8 рањен
Павић Михајло 1885 567 96 5 рањен
Бућан Илија 1882 567 96 14 рањен
Царевић Ђуро 1893 567 96 11 рањен
Калинић Васо 1896 567 96 12 рањен
Вулетић Петар 1889 567 96 13 погинуо 18-22.09.1916.
Кокир Никола 1876 571 26 заробљеник у Тсцхембар, Пенса, Русија
Мркшић Јанко 1892 575 96 6 рањен
Басара Стеван 1890 575 96 1 рањен
Косијер Милић 1897 575 96 6 рањен
Бућан Петар 1882 588 78 10 рањен, заробљеник Велика Евакуациона болница број 3 у Нижњи Ноwгород, Русија
Бакић Ђуро 1897 589 26 1 погинуо 07.01.1916.
Раић Михајло 1892 594 26 заробљеник у Ноwаја, Русија
Павловић Јован 1893 595 26 погинуо 07.06.1916.
Видић Петар 1897 606 96 3 рањен
Мириловић Миле 1896 606 96 16 рањен
Лончар Лазо 1895 606 96 MGKomp рањен
Томашевић Станко 1894 606 96 14 рањен
Павић Михајло 1985 609 96 1 погинуо 01-15.07.1917.
Поповић Станко 1879 617 96 12 рањен
Басара Милош 1883 632 96 рањен
Шкорић Винко 1886 647 96 4 рањен
Бајић Милош 1888 664 96 погинуо 15.09.1916.
Деановић Никола 1888 666 96 16 погинуо 28.09.1914.
Пајић Никола 1894 667 13 преминуо 04.01.1918.
Деановић Михајло 1878 670 26 2 погинуо 20.09.1917.
Лончар Петар 1883 706 96 погинуо 16.09.1918.
Матијевић-Драгић Иван 1888 13.11.14. 96 14 рањен
Петровић Радивој/Раде 1898 689-657 13? преминуо 10.02.1918.

 

ИЗВОР: Интернет страница FamilySearch.org – Croatia Church Books
Посредни извор: Хрватски државни архив – матичне књиге рођених Српске православне цркве

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Јован Ерор

 

 


Коментари (17)

  • Jasmina

    Molim za pomoc , ne mogu nista naci o mom dedi i babi Janko Vuckovic-Eror, i Mili Vuckovic-Eror iz Rajic brda br.18,opstina Vojnic. U maticnoj knjizi rodjenih koja se vodi za mesto Dunjak pod rednim brojem 131 za godinu 1939 upisana je moja majka Eror Mira a njihovo 18-esto najmladje dete./Samo sestoro dece je ostalo zivo,tri ujaka i dve tetke/. Pravo prezime moga dede je Vuckovic , kako i zasto je na dokumentima moje majke prezime dede i babe Eror.,babino devojacko je Miljenovic. Trazila sam izvod iz kjige rodenih u maticnom uredu u Vojnicu za dedu rodjen 1892 irekli su mi da su ti dokumenti spaljeni 1960god,trazila sam od arhiva u Zagrebu neki dokument da je moj deda sluzio austro-ugarsku vojsku ni toga nema, dokumenti su bili u Becu, aoni iz Beca ih vratili Hrvatskoj a Hrvatska ih zapalila tako da ne mogu naci ni jedan dokument koji mi treba. Ako mi mozete pomoci unapred se zahvaljujem Jasmina

    Одговори
    • Eрор

      Ovako stoje stvari: Vaš deda Janko nije se prezivao Vučković nego Eror, a Vaša baba, Jankova žena je bila Mila, devojačko prezime Miljenović. Janko je bio rođen 1897. godine u Rajić Brdu broj 18, od oca Đurađa-Đure Erora i majke Mile Eror Vučković (dakle devojačko prezime prababe Mile je Vučković). Zabuna verovatno dolazi odatle što se Vaš pradeda Đurađ Eror rođen u Klokoču 1864. godine od oca Stevana Erora i majke Petre, priženio u Rajić Brdo u kuću Vaše prababe Mile Vučković, pa je ona i preuzela njegovo, ali i zadržala svoje prezime, pa se vodila kao Mila Eror Vučković, dok su i njihov sin Janko i sva ostala njihova deca, nosila prezime Eror, a ne Vučković, tako da tu nema sumnje, niti zabune. Ovde to nije bio slučaj, iako tako nešto nije bilo retko u tim krajevima, da muškarac koji se priženi u tuđu kuću, preuzme čak i ženino prezime i krsnu slavu novog doma.

      Одговори
  • Eрор

    Pokušaću ja da saznam nešto od Erora koji su živeli u Rajić Brdu. Mislim da je mala verovatnoća da bi to neko mogao da zna, ako ljudi iz same Vaše porodice ne znaju zašto je prezime Vaše majke Eror, a njen otac se prezivao Vučković, a majka Miljenović. Sami kažete da imate ili ste imali 3 ujaka i 2 tetke. Da li oni znaju nešto o tome? Nejasno je, da li su i kod njih u dokumentima Vaši deda i baba upisani kao Eror ili kao Vučković ili samo kod Vaše majke? Možda ste umesto tog dokumenta da Vam je deda služio austro-ugarsku vojsku od Državnog arhiva u Zagrebu trebali da tražite podatke iz knjige krštene dece Srpske pravoslavne crkve za crkvu Svetog Ilije u Dunjaku (oni je u arhivu za 1832. imaju upisanu kao crkvu Svetog Ilije u Klokoču, iako je bila u Dunjaku), pa da provere da li imaju podatke za decu rođenu 1892. godine.

    Одговори
  • Nikola Vunduk

    Postovani ako neko zna poreklo prezimena Vunduk i odakle potice, molio bih da mi to sopsti. Jedino sto znam da Vundik na arapskom znaci hotel ili mesto za prenociste, mozda konak ili slicno. Da li je ovo nadimak pa je postalo prezime ili zaista prezime. Vidim u Crkvenim knjigama da se prezimwe pominje jos iz 1832.
    Spostovanjem

    Одговори
    • Misa

      Презиме Вундук је погрешно прочитано с немачког, пошто су у Војној Краини, немци евидентирали Србе у аустроугарској монархији и писали латиницом: VUNDUK, а читали Фундук, јер у немачком ,,V“ читају ,,фау“ односно ,,Ф“. Изворно презиме је Фундук, већина су живели око Коренице – Лика, а прадеда који је се ,,удао“ у Плавну, евидентиран је као VUNDUK, где касније прочитано по нашем Вундук. Тако да касније мањи део племена Фундук је Вундук и живели су и живе: у Плавну, Голубићу, Крајини, Славонији и наравно Србији! Фундук презиме се јавља још и међу Лужичким Србима, Словенима у источнј Немачкој. Иначе ,,фундук“ на руском значи лешник или „лесной орехи“, где је корен речи персијског порекла – фундук – лешник.

      Одговори
  • Eрор

    Презиме Вундук највероватније потиче из Далмације, јер је у попису становништва Хрватске из 1948. године највише особа са презименом Вундук забележено Далмацији у Плавном код Книна (22 особе), Голубићу код Книна (14) и на Кордуну у Липовцу Крстињском код Војнића (32). С обзиром да је већина миграција Срба у крајишким областима ишла у смеру из Далмације на север, ка Лици и ка Кордуну (постоје ретки примери сеобе из Лике у Далмацију), и с обзиром да су Срби на Кордун насељавани у већем броју доста касније у односу на Лику и Далмацију, највероватније је да су Вундуци у Липовцу Крстињском на Кордуну потекли од Вундука из Далмације. Поготово што се један део села Рушевица на Кордуну (село суседно Липовцу Крстињском) назива Далматински Варош, готово сигурно због тога што део становника тога краја потиче из Далмације, а ту претпоставку поткрепљује и присуство презимена Кужет и још неких далматинских презимена у близини Липовца и Рушевице. Вундуци из Далмације славе Ђурђевдан, па би то требало да је слава и кордунашких Вундука. Занимљиво, али нимало необично, јесте и постојање презимена Фундук у селу Калебовац код Коренице у Лици (1948. их је било 25 у овом селу и још мало у неким другим местима, а 1915. их је било 13 кућа у Лици, а забележени су још и 1712. године када их је било 22 особe у кореничком крају у кућама Фундук Илије и Фундук Радоице). И они би требали да су у сродству и да потичу од далматинских Вундука, а да је до промене дошло због тога што се у неким крајевима слово Ф у народу изговара као В, па претпостављам да је уствари први облик овом презимена био Фундук и да највероватније потиче од неке стране речи, пошто слово Ф није уобичајено у српском и словенским језицима. Као што се у неком крају Трифун зове Тривун или Стефан зове Стеван, тако је дошло и до ове промене. Нпр. речи „фуруна“ и „фењер“ су у српски језик дошле из турског језика, па је могуће да и реч „фундук“ значи нешто на турском или можда на арапском језику. Ни презиме Вундук, нити Фундук није забележено у попису православних презимена 1882. године у Босни, а у попису становништва Хрватске 1948. године постоји неколико сличних презимена са којима може постојати нека сродност иако су забележена у другим крајевима Хрватске: Фунда, Фундак, Фундек, Фундић, Фунделић, Фундурић или бар могућност да презимена потичу од исте речи. Колико сам успео да протумачим превод са гугловог преводиоца, речи фунда и фундилик на турском значе жбуње, грмље, а могу имати и значење пустиња, пустара, под условом да се овај превод узме као тачан, што треба проверити са неким ко добро познаје турски језик.

    Одговори
    • Misa

      Поштовани Ерор! Миграција је обрнута, са севера из Лике према северној Далмацији. Вероватно: Кореница – Плавно – Голубић и т.д. а потом миграција иде обратно: Кордун, Банија, Славонија, Србија. Ђурђеван је слава Фундука, а Фундук-Вундук из Плавна преузео је салву жене своје, јер је слава код Срба је заштитник дома – огњишта а не племена и презимена. Вундуци у Плавну и Голубићу зато славе светог Николу. Не знам да ли су и још неки Фундуци ,,претрпели“ погрешно читање аустријског писања презимена Фундук – VUNDUK. У немачком језику постоји правило да се ,,V“ чита као ,,F“ на почетку речи, сем у случајевима када су те речи страног порекла, онда се читају како је написано. Нису поштовали правило да презиме Фундук је за њих страна реч и бележили у књигама као своју. Као што сам написао горе, Николи Вундук, реч ,,ФУНДУК“ на руском језику значи лешник, поред руске речи „лесной орех“ често се користи реч фундук, порекло из персијског језика за лешник. Оно што је интересантно, такође, у селу Голубић датира црква Св. Архиђакона Стефана из 1462. године, а да су Илија и Јован Фундук били поркулаби – команданти утврђења града Прозорца, према турској империји, почетком осамнаестог века. То бележи прота Милан Радека у књизи ,,Горња Крајина“ издање Загреб – 1975. Поред драгоцених историјских података о животу свештенства Православне Епархије на територији војне крајине, даје детаљан попис ,,Презимена и славе Срба у Крајини“ линк: https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEdTVLZFRpZi1NVE0/edit?pli=1

      Одговори
  • Nikola Vunduk

    Postovani iskreno sam Vam zahvalan za pruzene informacije o poreklu mog prezimena.
    S postovanjem Nikola Vunduk

    Одговори
  • stevanovicd

    Поштовани Г’. Јоване

    Од самог почетка пратим ваш допринос на порталу Порекло, ЧЕСТИТКЕ !!
    Зато сам морао да проверим свој,сестрићев и шураков хаплотип ( ту није крај ). Међутим имам проблем јер по линији моје таште ( њеног оца ) нема мушких потомака. Пореклом су из Мрзлог поља презимена Дојановић и славе Ђурђевдан. Иселили су се у Војводину јер се на том терену направио некакав војни полигон.
    Ако било шта знате о том презимену значило би ми пуно јер бих барем могао да предпоставим којем хаплотипу припадају. Иначе по мајчиној линији су Бараћи а о њима се већ довољно зна.

    Поздрав
    Драган Стевановић пореклом Шаренац

    Одговори
  • Душан Колунџија

    Поштовани, имам само једно питање: постоје ли било какве црквене књиге пре 20. века за село Црни Поток на Кордуну? Одатле је моје порекло.
    Захваљујем
    Д.Колунџија новинар и публициста

    Одговори
    • Eror

      Поштовани, требало би да се распитате у Хрватском државном архиву у Загребу да ли имају матичне црквене књиге за парохију Перна и за који период. На интернету постоје подаци за парохију Перна за 1933. годину на следећој страници – обавезно је направити налог за приступ подацима, али је то на срећу бесплатно: https://familysearch.org/search/image/index?owc=9RKB-BZ7%3A391644701%3Fcc%3D2040054. Поздрав!

      Одговори
  • Robert Miljenovich

    Looking for any information on grandfather’s relations from Krstinja, Croatia (Austria-Hungary before he left fo America). His first name was Theodore and he was @ 26 years old when he left for Johnstown, Pennsylvania in 1910.

    Одговори
  • Mile Grudic

    Postovani, zanima me poreklo prezimena Grudic I odakle potice , znam da je moj deda rodjen 1906 u rajic brdu , ali neznam nista dalje od toga I odakle su Grudici dosli na kordun

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top