Порекло презимена, село Брезово Поље (Глина, Банија)

29. октобар 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Брезово Поље, општина Глина (Банија), стање од краја 17. века до данас. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић.

 

Досељавање на Банију

ПРВИ ТАЛАС (1683-1703.) – из Поуња и са Козаре

„За вријеме великог рата 1683-1699. очишћена је и Банија од Турака. Удружена војска цара и краља Леополда продре побједоносно и у ове крајеве.. Главни заповједник царске војске, војвода Баденски, својим прогласима позове хришћане, што бијаху под Турцима по Босни и по Босанској Крајини, да устану на своје старе крвнике и да пристану уз хришћанску војску. Тако је радио и тадашњи хрватски бан, Никола Ердеди. И босанска Раја једва дочека ову прилику, да се дигне на Турке и да им се освети за учињена крвопилства…

Овако појачана царска војска српскијем добровољцима, освоји од Турака 16.8.1688. главни град турске Крајине – Костајницу, па тијем освоји не само доњу Банију, између Уне и између Купе, него продре дубоко преко Уне у Босну и освоји на пет сати од Уне све земље с десне стране Уне. У исто доба освојени су од Турака и градови у горњој Банији: Мала Кладуша, Врнограч. Брековица, Бужим итд. Карловачкијем Миром 1699. потпадне сва данашња Банија под нашу царевину; међа је била Уна, а даље горе Глина и Корана до на Карловачки Ђенералат. Све, што је освојено с десне унске обале, повраћено је назад Турцима.

Сва турска Раја, и Срби и нешто Хрвати, што су били под Турцима с ове стране Уне, остану на овој страни, а они, што су били с оне стране Уне, по Козари и по њеној околици, пријеђу такођер на ову страну и населе се по Банији поред и између своје браће, која су од прије туда се населила…

Кад је Нови отпао под Турке, онда су и тамошњи Хришћани сви прешлли на ову страну. Србљи се тада населе Мајскијем Пољанама, по Класнићу и по Жировцу. Све земље с десне унске обале, за пет сати у ширину, са свијем остану пусте, и морали су их Турци на ново насељавати, довлачећи српски народ из даљијех области. Тако је насељена доња Банија или земље између Уне и између Купе па већ горе до Глине; и по званичном извјештају бечког Ратног Вијећа од 1701. насељено је ту српско-православног народа да 11.000 душа.“

ДРУГИ ТАЛАС (1737-1739.) – из Поуња и са Козаре

„Као савезница млетачка зарати се наша царевина са Турцима опет 1716. године. Рат овај довршен је миром у Пожаревцу 21.6.1718. год. Тада је добила Банија сав онај крај на десној обали унској од Глинице па до ушћа унског у дужину, а у ширину све до иза Козаре.

А поименце припала су тада Банији ова мјеста: Стари Јасеновац са планином Козаром и са пустијем селима: Демировцем и Гуњевцем; Стара Дубица са 16 опустошенијех села; Костајница с 3 куле: Слабињска, Дреновачка и Карабашићева кула; Нови са цијелом својом околином, у којој бијаше 10 опустјелијех села. Од котара стародубичког и новског буду заокружена два крајишка котара (компаније), и то: један у Козарцу, а други у Доблинићу.

У ова војводства поврве Србљи из унутрашње Босне, испод Турака, и смјесте се по пустијем селима, која им власти радо уступише, самод а бране међу од Турака, као и остала им браћа на овој страни…

Године 1736. букне на ново рат са Турцима, који се доврши миром у Биограду 1739., гдје је закључено, да се оба босанска котара и опет уступе Турцима, јер ријека Уна, по својој сриједи, постаде на ново међа између обје царевине.

Тад сав српски народ, што је био у тијем котарима, пресели скупа са својим властима на ову страну и размјести се по Банији, поред и између своје браће, што се од прије туда населише. Тада се умноже српске насеобине по сумеђи, онда особито у прво-банској регименти око Глине и више Глине, а неки ројеви прострли су се по Утињи и по Војнићу, у Карловачком Ђенералату.“

ТРЕЋИ ТАЛАС (1788-1791.) – из Поуња и са Козаре

„За цара Јосифа II. године 1788. зарати се опет наша царевина са Турцима. Рат је трајао три године и свршен је миром, уговоренијем у Свиштову 4.8.1791. тада је опет премицата међа на нашој сумеђи у овоме владичанству. Наша крајина добила је тада дрежнички и цетински котар, а међа на оточко-личкој сумеђи премакнута је на Уну и већ на линију, која се до данас одржала…

Још прије него је рат бункуо, српско-православни бачки владика, Јован Јовановић, а прије је био (1784-1786.) овдашњи владика – зађе по српском народу и стане га наговарати, да устане на Турке, док им наша царевина рат огласи…

Кад је владика у Србији дигао Србље на оружје, дође и овамо у Банију, па са протом костајничким Јованом Поповићем, побуни турску Рају у Поуњу, да се дигне на оружје и да са женама и са нејачи бјежи на ову страну. Србљи послушају владику и проту; дигну се на оружје и одмах још исте 1788. године, прије него је рат и отпочео, пријеђе на ову страну у Банију 428 српскијех породица. Оно људи што би за оружје и за бој, ступи на мах као добровљци у редовну војску граничарску, у нади да ће огњишта ослободити од Турака…

У банске регименте преселило је још прије рата, како већ наведосмо, 428 породица; а чим је примирје уговорено, пријеђе на Банију још 818 породица. Свега народа могло је бити ближе 15.000 душа. Један дио овога народа попуни села и засеоке, што се од прије населише по Банији; други дио насели на свијем нова села, особито на сумеђи, а што се не могло смјестити по Банији, оно смјесте власти по Карловачком Ђенералату, а нешто и у Провинцијалу.“ [1]

 

Пописи становништва и броја кућа (1768-2011.)

ГОДИНА ПОПИСА МЈЕСТО БРОЈ КУЋА БРОЈ СТАНОВНИКА
1768. Брезово Поље 22
1800. Брезово Поље (и Брубно) 106 1168
1822. Брезово Поље 31 396
1857. Брезово Поље 577
1869. Брезово Поље 670
1880. Брезово Поље 633
1890. Брезово Поље 692
1900. Брезово Поље 719
1910. Брезово Поље 110 721
1921. Брезово Поље 601
1931. Брезово Поље 622
1948. Брезово Поље 547
1953. Брезово Поље 554
1961. Брезово Поље 478
1971. Брезово Поље 419
1981. Брезово Поље 345
1991. Брезово Поље 296
2001. Брезово Поље 16 35
2011. Брезово Поље 11 25

[2]

 

Родови

– Бркићи, славе Св. Јована

– Гриве

– Литре

– Марићи

– Миљевићи, славе Св. Дмитра

– Париповићи

– Пауновићи

– Петровићи, славе Св. Николу

– Сладојевићи, славе Св. Ђурђа

– Товарлаже, славе Св. Николу

– Утјешеновићи

– Шикање

– Шукунде, славе Св. Ђурђа

 

Црквене књиге

Књига крштених, вјенчаних и умрлих

Парохија Брезово Поље – село Брезово Поље (1857. година)

Kњига крштених

Очеви и кумови: Димитрије Шикања (14), Трифун Литра, Јован Петровић, Лазар Шикања (14), Дамјан Париповић (15), Кузман Бркић (34), Божо Петровић (2), Георгије Товарлажа (13), Илија Париповић, Трифун Петровић, Остоја Миљевић (40), Михаило Петровић, Андреј Товарлажа (13), Рафаило Грива (9), Михаило Литра, Стојан Бркић (41), Стефан Миљевић, Стефан Петровић (35), Божо Петровић, Стојан Бркић (31), Николаj Петровић (32), Лазар Бркић (39), Рафаило Петровић (33), Павле Товарлажа (13), Јован Вујасин, Василије Товарлажа (12), Георгије Шикања (6), Георгије Грива, Петар Петровић (20), Михаило Миљевић (16), Петар Шукунда, Јован Бркић (26), Стефан Париповић, Михаило Марић (1), Божо Шикања, Стојан Петровић (35), Петар Париповић (38), Стојан Утјешеновић, Илија Грива (9), Илија Бркић (23), Петар Утјешеновић, Димитрије Грива (9), Василије Грива (10), Матеј Товарлажа (12), Андреј Петровић (32), Гаврило Бркић (34), Марко Бркић (39), Божо Петровић (20), Кирил Миљевић (40), Симеон Шикања (14), Стојан Пауновић (5)

Kњига вјенчаних

Младожење, кумови, свекрови, тастови, покојни мужеви удовица: Андреј Петровић (32), Илија Шикања (6), Божо Шикања (6), Василије Петровић (2), Тадија Марић (1), Димитрије Грива, Марко Товарлажа (13), Матеј Товарлажа (13), Лука Миљевић (16), Петар Петровић, Георгије Шукунда (29), Андреј Товарлажа (12), Стојан Петровић (18), Николаj Петровић (18), Рафаило Шикања, Василије Литра (3), Петар Бркић (41), Стефан Бркић (41), Божо Грива (10), Антоније Грива (10), Теодор Миљевић (7), Дамјан Шукунда

Kњига умрлих

Василије Товарлажа (28), Василије Литра (3), Стојан Миљевић (40), Адам Товарлажа (13), Григорије Миљевић (40), Стефан Петровић (19), Василије Товарлажа (13), Рафаило Петровић (24), Георгије Шукунда (25), Рафаило Петровић (2), Димитрије Грива (10), Јован Миљевић (40)

 напомена: број у загради представља број куће 

[3]


Извори:

[1] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.

[2] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893.; Драго Роксандић, Између имагинације и реалности. Прва банска регимента у првој половини 19. Стољећа / Глина. Глински крај кроз стољећа, Глина, 1988.; Државни завод за статистику Републике Хрватске

[3] СПЦ, Црквена књига крштених, вјенчаних и умрлих, 1857.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.