На данашњи дан: Умро глумац Љуба Тадић

28. октобра 2012.

коментара: 1

28. октобра 2005. – У Београду умро један од највећих српских глумаца Љубомир Љуба Тадић, специфичан по свом громком, драмском гласу.

Љуба Тадић рођен је 31. маја 1929. у Урошевцу. Његов отац је био Чачанин, који је предавао историју у гимназији на Косову тако да су се он и његова три брата родили тамо.

Глумом почиње да се бави још као гимназијалац (1944), у драмском реквијему стрељаним ђацима у тек основаном Крагујевачком позоришту. Тамо је до уписа на Академију за позоришну уметност (1949) одиграо око четрдесет улога.

Студије глуме завршио је 1953. у класи професора Јозе Лауренчића. Почео је у позоришту „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, али је играо и у Београдском драмском позоришту, Народном позоришту у Београду, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, у алтернативном позоришту „Магаза“ које је заједно са супругом Снежаном Никшић основао 1983.

Данас се велика сцена Југословенског драмског позоришта зове „Љуба Тадић“.

Тадић је био тражена медијска личност, самосвестан, наглашене индивидуалности, те својеврсног друштвеног и политичког ангажмана (нпр., преко 500 пута је наступио у ОДБРАНИ СОКРАТОВОЈ И СМРТИ, ” погубној критици догматизма, и глупости незнања “). Иако је примарно позоришни глумац, много наступа на радију, телевизији и у више од 60 филмова, остављајући свуда печат своје особености. Без обзира на склоност извеној театарској стилизацији, привлачи филм, редитеље свих генерација, захваљујући не само својој глумачкој еволуцији, већ и доследности у избору улога којима ће се моћи исказати и независно од успеха филма.

Након дебија 1953. године у филму БИЛА САМ ЈАЧА, Г. Гаврина, нижу се улоге типичног тадићевског афинитета, о ” људима који нигде не успевају да се удену “: неуспели бегунци (нпр.ДЕВОЈКА И ХРАСТ, 1955., К. Голика; ВЕЛИКИ И МАЛИ, 1956., В. Погачића – Златна медаља “Арена” у Пули; НЕБЕСКИ ОДРЕД, 1961., Б. Бошковића; ДИВЉЕ СЕНКЕ, 1967; и ЗАЗИДАНИ 1969, К. Ракоњца; БЕКСТВА, 1968., Р. Новаковића; МИРИС ПОЉСКОГ ЦВЕЋА, 1977., С. Карановића), трагични усамљеници (нпр. разочарани мајор у ГОРКОМ ДЕЛУ РЕКЕ, 1965., Ј. Живановића; Сава Ковачевић у СУТЈЕСЦИ, 1973., С. Делића, насловни лик у ДОКТОРУ МЛАДЕНУ, 1975., М. Мутапчића – Златна арена у Пули и Цар Константин у Нишу. Затим ликови бизарних судбина (нпр. судионик у убиству у СИБИРСКОЈ ЛЕДИ МАГБЕТ, 1962., А. Wajde, убица сина због части у ВУКУ СА ПРОКЛЕТИЈА, 1968, М. Стаменковића – Златна арена у Пули, затим у сукобу са свима у ПУТУ У РАЈ, 1970., М. Фанеллија и апартни Понтије Пилат у МАЈСТОРУ И МАРГАРИТИ, 1972., А.Петровића) и сл.Главне улоге играо је у филмовима ЦАМПО МАМУЛА (В. Стојановића,1959.), КАПИ, ВОДЕ, РАТНИЦИ (омнибус, епизода М. Бапца, 1962), МАРШ НА ДРИНУ (Ж. Митровић, 1964, Златна арена у Пули), ВИШЊА НА ТАШМАЈДАНУ (С. Јанковић, 1968.), ПРЕ ИСТИНЕ (К. Ракоњац, 1968, Златна арена у Пули и Цар Константин у Нишу), БАЛАДА О СВИРЕПОМ (Р. – Л. Ђукић, 1971), СТРАХ (М. Клопчић, 1974, Златна арена у Пули и Цар Константин у Нишу), СПЕЦИЈАЛНИ ТРЕТМАН (Г. Паскаљевић, 1980), ОД ЗЛАТА ЈАБУКА (Н. Стојановића, 1986) и ЛЕПЕ ЖЕНЕ ПРОЛАЗЕ КРОЗ ГРАД (Ж. Жилника, 1986). Повремено наступа и у иностранству (нпр. СТЕПА, 1962, А. Латтуаде у Италији и ЦРНО И БЕЛО КАО ДАН И НОЋ, 1978., W. Peterson у Немачкој). Од његових телевизијских улога издваја се она у серији ПЕСМА Ж. Павловића.

ИЗВОР: Википедија

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=irrKEgYmCQw&feature=related[/youtube]

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. MLJ

    U Marsu na Drinu: “ E aj` sad junaci s bozjom pomoci, no nemoj da bi neko rekao napred, no zamnom“