Poreklo stanovništva sela Perlez, grad Zrenjanin, prema istraživanju etnologa Jovana Erdeljanovića “Srbi u Banatu”. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković
Najpre su se doseljenici iz Srbije (vele: sa Čarnojevićem) bili naselili na današnje Selište i to se selo zvalo Siga, a posle su ih preselili u Tomaševac. Po pričanju, jednom beše došao neki kralj i jedna žena naiđe s rukama umazanim od testa, kako je mesila hleb, a on je zapita zašto je izašla s takvim rukama. Ona dogovori da ”hleb mesi uvek, a njega može videti samo sad!”. Njemu se to dopadne i otpočne s njom razgovor i sazna da su preseljeni sa Sige u Tomaševac. Kralj je zapita kako joj se sviđa tu u Tomaševcu. ”Bolje mrtva u Sigi, nego živa u Tomaševcu!”. Zbog toga ih on posle vrati, ali na današnji Šanac, a ne na staro mestu Sigu.
Gde je Vodica, tu su izoravali ciglje, crepove i drugo od negdašnjeg mađarskog sela na Batki, a tu je i zemljište Tancoš. Te je Mađare Marija Terezija preselila u Mađarsku, a dovela Srbe za graničare i naselila ih na današnje Selište.
Mađarsko selo bilo je na mestu Batka, uz drum za Bečkerek (danas Zrenjanin), s leve strane, gde je sad ledina. Tu se poznaje i mesto gde je bila i mađarska crkva, koje i sad zovu Crkvište, i nalaze se tragovi od njihovih zemunica.
Osam godina posle svog naseljenja u ”Šanac Sigu” dobili su zemlju od ”inžinjera”. Odakle su bili ti prvi naseljenici, ne zna se. Među srazmerno starijim doseaenicima u Perlezu i onima iz vremena deljenja zemlje i nešto poznijima, ima ih priličan broj koji pouzdano znaju da su poreklom iz Srbije.
Među Šokcima u Perlezu ima različitih elemenata: i Hrvata, i pokatoličenih Srba za čije se pretke zna da su bili pravoslavni, i katolika Slovaka i katolika Bugara.
Kao najveći i ujedno najbogatiji rodovi, koji su u vreme deljenja zemlje zbog velikog broja duša dobili najviše zemlje, znaju se ovde u Perlezu, u Šancu, i to u njegova prva dva sokaka: Kneževi, Jakšići, Bogići i Padejski.
Statistički iskaz za Perlez:
| God. | Muš. | Žen. | Ukupno | Br. domaćinstava |
1905. | 1877 | 1717 | 3394 | 585 |
1910. | 1724 | 1651 | 3375 | 603 |
1915. | 1761 | 1640 | 3410 | 608 |
1920. | 1725 | 1578 | 3303 | 620 |
1925. | 1807 | 1654 | 3461 | 629 |
Za Šanac Sigu se po predanju zna da je zaistao imao redut – šanac.
Prvi put je zabeleženo krštenje 07.01.1779. godine….dok je prvi smrtni slučaj zabeležen 14.01.1779. godine… – a u svima se slučajevima sveštenik potpisuje kao ”parohijalni sveštenik u Sigi”. Ali od januara 1780. godine počinje se jedan paroh potpisivati kao paroh Crkve sv. arhistratiga u šancu Sigi, a drugi kao paroh Crkve sv. arhistratiga u Perlezu, ali se od februara 1781. godine oba stalno potpisuju samo kao parosi Crkve sv. arhistratiga u Perlezu, a šanac Sigu više nikako ne pominju.
Svakako je Perlez tada uvedeno kao zvanični naziv za oba naselja.
Stari su zvali Begej imenom Kustoš, a posle, kad je prokopan, prozvali su ga Begej.
Zasađen dud kod crkve (u obimu je u 1909. godini imao 4m i 70cm). Po kazivanju Petra Batalova, starca od 75 godina, dud na raskršću kod porte zasađen je godine pre no što je hram Uspenija presvete Bogorodice podignut – 1806/7., a zasadio ga je Vasa Boškov, Struganac zvani.
RODOVI POZNATOG POREKLA:
– PANTELIJA BATALOV: ”2 glave, 6 domočadčev, 2 sluge”, ima i sad Batalovih; poreklom su iz Srbije; zna se da su jedni otišli u Srem, a drugih i sad ima u Dalmaciji (moj dodatak : domočad – ukućani, čeljad)
– STEFAN KISELICA: ”1 glava, 7 domočadčev”; Kiselica (-čki) je nadimak stare familije Kragujevac iz Kragujevca
– JOVICA MALBAŠIN: ”4 glave, 12 domočadčev, 4 sluge”; Malbaških ima i sad; kažu da su poreklom iz Like (krupni su i sad, a takođe su krupni i oni u Krsturu)
– ĐURAĐ MIRKOV: ”2 glave, 5 domočadčev”; poreklom su iz Srbije
– TIMOTEJ NINIĆ: ”2 glave, 5 domočadčev”; ima i sad Ninića; iz Kragujevca su
– NIKOLAJ TADIĆ: ”6 glava, 6 domočadčev”; ima i sad Tadića; iz Aradca su došli u Perlez, a u Aradac iz Srbije
RODOVI ČIJE POREKLO NIJE UTVRĐENO:
– ĆIRA BOŽIN: ”1 glava, 4 domočadčev, 2 sluge”; ima ih i sad
– JOVAN BRANKOVIĆ: 1 + 5d; sad su BRANKOVI
– MARKO BUGARIN: 1 + 4 + 3
– PETAR VELJIĆ: 3 + 11
– DMITAR VLAH: 6 + 6 + 1
– JOVAN VLAH: 1 + 2
– ILIJA VOJTA: 2 + 9; Vojtini se zovu Miškovi
– DMITAR GRBIĆ: 1 + 4
– MIHAILO GRBIĆ: 2 + 6 + 1; ima ih i sad
– STOJAN GRBIĆ: 2 + 9
– MIHAILO GUGA: 3 + 11; zovu se Gugini, a pišu se STANKOVI
– GEORGIJE ŽIVANOVIĆ: 1 + 3 + 1; to nisu današnji Živanovići, koji su došli iz Omoljice gde ih i sad ima (pradeda profesora Đorđa Živanovića)
– SIMEON ŽIŽIĆ: 2 + 11 + 1
– STEPAN ŽIŽIĆ: 4 + 15; Žižića ima i sad
– STEFAN ISAKOV: 1 + 7; Pejići se sad zovu Isakovi, stara su familija
– SAVA JOVANOV: 2 + 7
– MARKO JOVANOVIĆ: 2 + 8
– JOVAN KOLAROV: 1 + 3; Kolarovih ima i sad
– TORA MALBAŠIN: 4 + 17 + 3
– FILIP MALBAŠIN: 2 + 8 + 1
– MALEŠ MILINOV: 1 + 3 + 1; Milinovih ima i sad
– JOVAN NENADOV: 2 + 6 + 3; Nenadovi je sad nadimak za RAJKOVE
– JELISEJ PAVLOV: 1 + 2; ima Pavlovih
– ERČUGINI, biće poreklom Ere
– ĐURAĐ PETROV: 1 + 7
– MIHAILO PETROV: 1 + 7; ima Petrovi
– GAVRILOVI
– DRAGIĆ RUVARAC: 4 + 17 + 1; ima i sad prezime Ruvarci
– STEFAN SERDAROV: 1 + 3 + 4
– JOVAN SILOMŠIAŠ: 3 + 12 + 2
– Pop GAVRIL SIMEONOVIĆ: 1 + 3 + 1
– KOSTADIN STEFANOV: 3 + 8 + 3
– TODOR STEFANOV: 1 + 4; ima i sad prezime Stefanovi
– NIKOLAJ TUFEGDŽIJA: 1 + 3 + 3
– AVRAM TUCIĆ: 3 + 10; Tucići postoje i sad
– ILIJA UZELAC: 2 + 6; ima i sad Uzelaca
– PAVEL UZELAČKI: 2 + 8
IZUMRLI RODOVI:
ĐORĐEVIĆ – SALAROVI – GEORGIJ-GOVEDAR (GOVEDAROVI) – MAKSIM MARJANOV; ima Marjanovi od Liića, koji su ušli u kuću; a ima i jedan ciganska familija Marjanovi – MAKSIM OBROVAČKI – NIKOLAJ OBROVAČKI – IVAN PIVNIČKI – NIKOLAJ SILOMŠIJAŠ; bio je Silon Šijački.
ISELJENI RODOVI:
GAVRIL ANDRIN – MIHAILO BAŠKUCI – DAMJAN BILAJAC – TODOR BOSTANDŽIJA – JEREMIJA BUGARIN – ILIJA BUGARIN – GEORGIJE VELIĆ – PETAR VELČEROV – KUZMAN VLAH – MARKO VLAH – TOMA VUKSANOV – TODOR GEORGIJEVIĆ – ŽIVAN DUNĐA – LAZAR DUNĐERIN – LAZAR ĐURIĆ – LAZAR ŽIVIĆEV – SUBOTA KAPLAR – KELJIĆI znaju za pretka Subu koji je služio u vojsci i bio u ratu s Napoleonom 12 godina; oni su poreklom iz Sentomaša (dan. Srbobran) i zvali se najpre Nikolići – Džaverovi, tamo ih i sad ima – IGNJAT KRESOJEV – JAKOV MAKSIMOV – LAZAR MARKOV – TODOR MARTIĆ – JOVAN MILIVOJEV – TIMOTEJ MLAĐIN – STEVAN MOROKVAŠA – STOJAN NADIĆ; ima sada stara familija Nanići, ali u protokolu jasno stoji Nadić – IVAN NEDELJKOVIĆ (u najstarijem jevanđelju na prvim listovima ima zapis da je Ivan Nedeljković, oberlajtnant, priložio to jevanđelje crkvi šanca Siga 05.11.1772. godine, za dušu svojih roditelja), 1 glava, 3 domočadev; današnji Nedeljkovi su iz Opave – PAVLE OSTOJIĆ – Pop NIKOLAJ PETROVIĆ – ANTONIJ PIVNIČKI – MIHAILO PLAVŠIN – IGNJAT POPOVIĆ, unterlatnant, njihovu zemlju kupili Marinčevi – ROMAN RADANOV – ANDREJ RADINOV – CVEJA RAINIĆ – TODOR RANKOV – ŽIVKO SERDAROV – JOVAN SLOPIČIĆ – ILIJA STANISAVLJEV; ima doseljenih ”naseobina Stanisavljevi” – VASA STEPANOV – PETAR TANBUR – JOVAN TRIVOJEV – PROKOPIJ CANULOV – ANTONIJE ČEKRČIN – JOVAN ČOLAKOV – JOVAN ČONBIN – STEPAN ŠIJAK
CIGANI:
MARJANOVI; dobili zemlju; samo se između sebe žene
Ostale su familije psotupno pridolazile i tako je postalo novije naselje sa imenom Perlez, a država je pre naseljavanja pravila naseljenicima kuće. U tom novom naselju bilo je i dosta Vlaha.
RODOVI POZNATOG POREKLA:
Za KELJIĆE ima predanje: Džaverovi – Nikolići su prešli sa 60.000 ”numeri” iz Srbije i došli u Sentomaš. Milica, sestra Koče kapetana, bila je udata u kuću Melenćanovih – Miličinih i rodila je Jucu, koja se udala u Keljinu kuću za Vikentija i sa njim rodila: Jovu, Stevana i Božu. Jova je deda današnjeg opštinskog blagajnika (moj dodatak – 20-tih godina prošloga veka). Novak je svakako muž udovice Keljice, koja je morala bežati iz kuće (jer se bila saživela sa deverom) sa tri sina: Timotijem, Markom i Subotom i iz Sentomaša dobegla u Perlez. A kome je od njih bio sin imenovani Vikentije, ne zna se.
KNEŽEVI – RANISAVLJEVI, po predanju, došli su sa Šakabentom iz Srbije; oni su izginuli u vreme rata Austrije sa Francuzima u Dalmaciji: 6 ljudi se od njih nije vratio iz rata i ”od tada se nisu nikako mogli namnožiti”; i sad ih ima malo.
KNEŽEVIĆI, nisu rod sa onima u Čenti, iz Srbije je došao deda, kao momak, kalfa, i ovde se oženio.
MARINČEVI, iz Srbije su došli u Kumane i u Bečkerek, a iz Bečkereka je njihov deda došao u Perlez.
MIŠKOVI – VOJTINI, vele da su iz sela Vojne, a gde je to selo, ne znaju.
Bivši knez RADOVANOV; familija poreklom iz Pirota, pa došla u Sent-Đurađ, gde su bili do 1826. godine, kad su došli ovamo; oni koji su ostali u Sent-Đurđu, izumrli su.
FILIĆI, poreklom iz Jankaida; ima ih i u Sakulama od istog roda.
RODOVI ČIJE POREKLO NIJE UTVRĐENO:
PADEJSKI; sad su vrlo razgranat rod u Perlezu.
IZUMRLI RODOVI:
BOGIĆI, – JAKŠIĆI, iz Arada; neki se preselili u Grocku u Srbiji – ĆAMULOVI; njihovu kuću drže Milinovi.
IZVOR: Jovan Erdeljanović – ”SRBI U BANATU”; priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković
11. jul 2013. u 10:02
BRANKO
PERLEŽANI SMO DVESTA GODINA NAJMANJE JANKOV PRE STOPEDESET GODINA ŠPIC NAMET KETENA SADA RAPIN KRSNA SLAVA SV ĐURAĐ A NIKOAKO DA PRONAĐEM POREKLO NITI KO PIŠE O NAMA BILA JE TO VELIKA FAMILIJA STOČARSKA SVI SE DRŽE NEKI IZVORA KOJI SU VRLO OSKUDNI I NEPOTPUNI A KAO GOVORE O PERLEZU POZDRAV HVALA
30. avgust 2013. u 21:39
Branislav
Dali se zna za poreklo pordice Fijat. Pozdrav
16. decembar 2013. u 20:11
Vladimir Likić
Poštovani,
po našem predanju prezime Likić vodi poreklo iz istočne Hercegovine a došli smo pre oko 300 godina u Banat (verovatno i u Perlez). Slava je Sveti Nikola. U ljubinju idanas ima dosta Likića sa ovom slavom. Stari su pamtili da su preci došli iz Dubrovnika.
Ukoliko neko ima neke dodatne informacije voleo bih da ih čujem.
Pozdrav,
V.Likić
17. decembar 2013. u 12:28
Nebojša Novaković
U Hercegovini nalazim dve grane Likića. Jedni su iz Ljubinja i okoline. U ovaj kraj su došli iz Trebinja oko 1700. godine. Postoji priča da je prezime nastalo tako što se neki predak oženio iz Like, te su njegovi potomci po majci “Likuši” dobili prezime Likić. Ova porodica slavi Đurđevdan.
U Pivi (Stara Hercegovina) takođe postoji prezime Likić. Ovi Likići vode poreklo iz Drobnjaka, od poznatog bratstva Cerovića. Zanimljivo da takođe slave Đurđevdan. Iako su sada Pivljani nisu uzeli neku od dve glavne slave ovog plemena (Jovanjdan ili Nikoljdan), već su zadržali staru slavu, inače glavnu slavu Drobnjaka – Đurđevdan.
7. jul 2015. u 02:35
Natasa Milisic
Morar?
27. jun 2016. u 20:32
milka
Pohvale vredno istrazivanje!
Sta je s prezimenom Terzic iz Perleza.?Spic neme Terzin.
Hvala.
13. maj 2017. u 17:33
vojislav ananić
Perlez – Prema nađenim ostacima materijalne kulture, na mestu prodručja današnjeg Perleza, postojalo je naselje još u doba glačanog kamena.
Na mestu Perleza, 1717. godine nalazilo se selo Siga sa 30 kuća. Nekoliko godina kasnije, pored Sige, a sa 30 kuća, podignuto je utvrđenje koje se zvalo Šanac. 1752. godine grof Perlas, predsednik državne blagajne za pokrajinu Temišvar, podigao je novo selo, ispod Šanca koje po njemu dobija ime Perlas. Prvi stanovnici su bili Srbi sa Potiske i Moriške granice.
Perlez je kao veće naselje odmah postao četno, kompanijsko mesto, jer su mu kao štacije pridodati Idvor, Farkaždin i Čenta. U duhovnom pogledu pripadao je Bečkerekom protopopijatu temišvarske eparhije (Srbi), odnosno čanadsko-temišvarskoj biskupiji (katolici).
Prema jednom podatku iz 1772 god. Šanac je te godine imao 218 “korisnih” ljudi, ili graničara. 1774 god. U Sigi je registrovano ukupno 179 graničara, a u Perlez-varoši 131 graničar. Sledeće godine je u Sigi zabeleženo 205, a u Perlez-varoši 168 kućnih glava, odnosno domaćinstva, pa će biti da da su neka od njih bila bez vojnika.
Prema statističkim podacima koje pominje S. Pecinjački 1773 god. Siga je imala 137 srpskih domaćinstava, a Perlez-varoš 66 srpskih i 36 rimokatoličkih. 1777 u već spojenom Perlezu registrovano je 203 srpske, a 1778/9 345 graničarskih kuća ukupno, a 1811 god. 364 kuće, koje srpske koje nesrpske, sa istim brojem familija-domaćinstava. Najveći broj nesrba otpada na Nemce, a znatno manje na Šokce i Hrvate. Moguće da je u selu već u to vreme postojala i koja mađarska familija. Po nekim statističkim podacima perlesko domaćinstvo je 1791 god. u proseku imalo skoro 9, 1797 god. oko 6, a 1802/3 god. nešto manje od 5,8 članova. To je prosečna veličina srpske, ali se ni ostale porodice u tom pogledu nisu razlikovale.
Izgleda da je Siga u ranije vreme kao naselje bila razbacana, verovatno oko svoje stare crkve, koja i danas postoji kao kapela, ali se kasnije urbanizovala. Postoji jedna skica ušorene Sige iz XVIII veka, koja je i publikovana, ali ona zbog svoje proizvoljnosti ne predstavlja ni Sigu, ni Perlez, već nešto treće. U legendi ove skice ne kaže se od kad datira i šta predstavlja: plan ili realizaciju,ali je sigurno da se na ušoravanju radilo. Rekonstrukcija naselja je svakako izvršena oko 1760-70 godine, u to vreme naseljena Perlez-varoš koja je podignuta po planu. Svako od tih naselja je imalo svoju crkvu, možda i kakvu drugu javnu građevinu, a i svoja dva zasebna groblja koja i dan danas postoje.
Ne zna se tačno kako su izgledale graničarske kuće Perleza u to vreme, ali se može pretpostaviti da su u većini bile sagrađene od naboja i pletera, a pokrivene rogozom i trskom. Bolje nisu izgledala ni javna zdanja-prema jednom opisu iz 1758 god. crkva u Šancu je bila sagrađena od busenja, a pokrivena trskom, a u Perlez-varoši od ćerpića, pokrivena čamovom šindrom. Prva je bila ograđena koljem, a druga prošćem. 1797 god. perleska crkva – sad već jedna bila je “huda, mala i slaba, ukraj sela”.
1789 god. Perlez imao je 345 graničarskih kuća, a od javnih zdanja samo pravoslavnu i katoličku crkvu, štalu sa šupom-svratište, 2 oberoficirska stana i 2 druga oficirska stana i ništa više-čak ni školsku zgradu, iako su škole postojale. Kasnije su zabeležene i neke druge erarske ustanove, koje su sagrađene u posledljim godinama XVIII odnosno prvim godinama XIX veka. Godine 1807 registrovana je rimokatolička parohijska kuća sa stanom, ostavom i komorom koju je uživao sveštenik Foli, a registrovana je i četno-trivijalna školska zgrada sa dva užiteljska stana. Jednu je uživao podučitelj Hudec, a drugi je bio prazan jer je mesto podučitelja bilo upražnjeno.Četni komandir je bio kapetan Janković. 1807 god. zabeležena je i jedna zasebna erarska kuća(carinarnica?)koju je uživao carinik Čežvenka. Na pitanje temišvarske Generalkomande da li bi se još koja oficirsko – invalidska porodica mogla naseliti u Perlezu i sagraditi svoju kuću u njegovom centru, komanda XII puka je 18 jula 1812 god. odgovorila negativno, pa je u prilogu poslala skicu perleskog centra, koju je izradio štapski pisar Teodosije Tomić – priložena skica. Tekst nije posebno interesantan, ali zato skica dosta kazuje. Skica dokazuje da su Siga i Perlez – varoš 1812 već uveliko bili spojeni, s tim što se Siga pružala zapadno od parka, a Perlez – varoš istočno. Iz skice doznajemo za postojeće javne objekte i njihove položaje – za seoske crkve, koje se i sada nalaze na istim mestima, za četno-trivijalnu školu, koja se nalazila između crkava, zatim gde je bio katolički parohijski dom, stanovi kapetana i ekonomskog oficira, pa stražara i državna kafana. Skica jasno kazuje i gde su bili vojno – erarska mesnica i ambar, i gde opštinski magazin. Park je, vidi se, i 1812 stajao kako i danas, a imao je površinu od 2 kj i 1129 kv,hv. Prostor između parka i Kulpina (Knićaninski rit) označen sa B, bio je prazan pa ga je četa reženom prilikom podelila na dva dela izvestivši Generalkomandu da bi se jedino na njima mogle sagraditi dve kuće, ali do toga svakako nikada nije došlo, jer se na tom mestu danas nalazi škola.
Kao i svuda na granici i ovde se pristupilo ozelenjavanju naselja i obezbeđenju hrane za svilenu bubu, pa su se negovali i dudovi, a izgleda da je u mestu postojao i četni rasadnik, jer je 1804 god. registrovano 10598 dudovih stabala (starih, mladih, kao i sadnica).
U ranije vreme su i Perlez – varoš i Siga imali svoje srpsko – pravoslavne bogomolje, a verovatno i u vreme formiranja nove donje Granice. Međutim, pošto se selo skoro sjedinilo, to je i jedna od ovih bogomolja prestala da postoji, jer je u Perlezu 1797 god. bila samo jedna “huda, mala i slaba crkva ukraj sela”. To je mogla biti šanačka crkva, koja se i danas nalazi kao kapela ukraj sela na starom mestu, ali je i Perlez – varoška bogomolja mogla biti na kraju sela prema Sigi (sada centar), tj, na mestu gde se i sada nalazi srpska crkva. Nova zajednička crkva je sagrađena 1808 – 1811 god., pa je i ucrtana i u priloženu skicu perleskog centra iz 1812 god., s tim što su inventari starih crkava bar delimice preneti u nju, što bi se moglo zaključiti i po činjenici da se ovde kasnije našlo zvono sa šanačke crkve. Taj zajednički hram i danas postoji i posvećen je Uspeniju sv. Bogorodice. Najveća vrednost u hramu je ikonostas Uroša Predića 1894-1898.godine. Svodne ikone u ulju radio je Živko Petrovič iz Zemuna i smatraju se za najbolje sačuvane radove tog ikonopisca, 1885.godine. Unutrašnjost hrama tj. Imitaciju mermera u ulju i okvire svodnih ikona, radili su majstori iz Bečeja i smatraju se remek delom te vrste. Da je ovaj hram poznat i u široj javnosti, dokazuju i turističke agencije: Subotice, Novog Sada, Beograda, Pančeva i druge koje su ga uvrstile u svoj program, tako da u toku godine isti poseti oko dvadeset autobusa turista.
1802/3 perleski graničari (Srbi) posedovali su su ukupno 8736 kj zemlje, koja je u pogledu bira bila podeljena na 3 jednaka dela,tj. Parohije. Prema jednoj verziji, parohijsko zvanje u Perlezu postoji od 1776 god., kada su zavedene matrikule, Siga i Perlez – varoš imali su svoje parohije. Sigina je bila veća jer je imala više sveštenika i veći broj domaćinstava. 1802/3 Perlez je imao tri parohije. Te parohije su kasnije reducirane na dve, ali je uvek bilo više od dva sveštenika. 1773 u Sigi je su službovali sveštenici: Georgije Živković, Nikola Petrović i Gavrilo Hinić, a u Perlez – varoši Prokopije Popović. 1797 Jovan Nedeljković, od 1787 Vasilije Kanurić – Kanurski, od 1788 Marko Petrović, od 1781 Prokopije Nikolajević. Prema Kosovcu u mestu su službovali i ovi sveštenici: Gavrilo Simonović (do 1788), Proka Nikolić (1779-1781), Pavle Živković (1782-1789) , Mihajlo Matijević (1783-1785), Georgije Konstantinović, Živko Pavlović, Pantelejmon Nikić i dr.
O katoličkoj parohiji i crkvi ima još manje podataka, pa se ne zna ni kad su iste zasnovane odnosno sagrađene, osim što je poznato da je Perlez – varoš dobio prvog katoličkog sveštenika još 1759 god. 1788/9 katolička crkva je postojala ali se ne zna tačno gde je bila i u kakvom stanju. 1807 katolički pop je bio Foli. Što se crkve tiče priložena skica dokazuje da je ista 1812 bila na mestu današnje bogomolje. Koliko je zasad poznato u Perlezu su postojale dve škole: srpsko – pravoslavna i četno – trivijalana, ali je starija ona prva koja je s početka pripadala Sigi. Neizvesno je kada je otvorena srpska škola, ali se zna da je 1768 god, postojala. U Sigi je ona postojala i 1772. ali nije imala svoju zgradu već je bila smeštena ili u crkvenoj ili kakvoj iznajmljenoj kući. Ta škola je bila registrovana i 1777 godine opet bez svog doma, Što znači da je radila u kakvoj nenamenskoj prostoriji. Međutim 1797 se pominju i učitelj i škola, koju deca “prilježno” pohađaju, pa je verovatno ista u međuvremenu podignuta verovatno od naboja. 1810 Nestorović je konstatovao da je ta škola “vrlo loša”, ali nije rekao da li pri tome misli na njenu zgradu ili pak samo na učenje. 1813 školski inspektor XII puka je zabeležio da je zgrada srpske škole u dobrom stanju. 1802/3 škola je imala 29 đaka, a 1813-60 g. 59 dečaka i 1 devojčicu, od kojih je njih 15 retko pohađalo nastavu. Prvi učitelj kojem se zna ime je bio Vasilije Jovanović (1802), dok je 1813 g. učiteljevao Jeftimije Jerković, te iste godine Katiheta je bio pop Grigorije Martinov, a školski nadzornik oberlajtnant Nojman
Ako je tačno da je četno – trivijalna škola osnovana 1785 g., kako stoji u jednom izvoru onda je i ona u prvo vreme bila bez svoje zgrade, bar je nije imala 1789, što znači da je sagrađena kasnije, ali pre 1807g. kad su zabeleženi i škola i učiteljski stanovi. Priložena skica iz 1812 svedoči da je ta škola bila locirana između pravoslavne i katoličke crkve, tj u centru sela. Međutim, zgrada je bila u lošem stanju pa je 1811 planirana generalna popravka – s tim što su svotu imale da plate obe crkve, ali daleko više pravoslavna nego katolička crkva, a ne komanda čete – što bi bilo i normalno. Tu školu su pohađala i srpska i druga deca, prvenstveno nemačka. 1802/3 u njoj se školovalo 39, a 1813 g. 59 đaka: 23 katolika (19 dečaka i 4 devojčice) i 36 Srba. 1807 njen učitelj je bio Hudec, ali u zvanju podučitelja. 1813 Jozef Šuder i on u zvanju podučitelja, bez kolege – školskog pomoćnika.
Kao i svuda po Granici lokalna vlast je bila u rukama četnih oficira, ali su postojali i kneževi i opština kao ustanova. 1781. seoski knez je bio Lazar Pejić.
Atar čine sledeći potezi i zvana mesta: Adamova humka, Velika langa, Vrtlog, Gornja livada, Gornji tancoš, Kambara, Kalovi, Kozjak, Kopovac, Ludi put, Novi vinogradi, Okanjica, Patka, Popovska slatina, Ravenica, Rit, Sarčina, Selište, Stari vinogradi i Crna humka. Važnije bare su: Vuna, Gaćinova bara, Dugačka bara, Kotova bara, Petakova bara i Petra-bara, koja je najveća upravo najduža. Bilo je i drugih bara i poteza, budući da je dobar deo Kulpina oko 1776 i kasnije pripadao selu, ali su 1866 oduzeti od Perleza i dati Knićaninu, koji je tada zasnovan.
Atar sela je imao izdužen oblik, kako izgleda posed se protezao od Tise na jugozapadu pa do orlovatskog atara na severoistoku, sa jedne, odnosno Begeja na severozapadu pa do čenćanskog i Farkaždinskog atara na istoku. Oblik atara se nije izmenio ni do danas, osim što je skrašen za Knićaninski rit.
Stanovništvo se osim ratarstvom bavilo i stočarstvom. 1910. godine Perlez je veliko selo pored Begeja sa 979 kuća i 6.190 stanovnika, gde dominiraju tri nacionalnosti: Srbi, Nemci i Hrvati. Selo ima poštu i telegraf, Sreski sud, katastar, Sresku štedionicu, štednu zadrugu, ispostavu Pančevačke narodne banke, ispostavu južno-Mađarske privredne banke, parni mlin.
Po završetku prvog svetskog rata, Perlez pripada Jugoslaviji kao i druga naseljena mesta ovog dela Banata, ali u razvoju znatno zaostaje, za jakim regionalnim centrom Zrenjaninom, tadašnjim Bečkerekom.
1925. godine Perlez je povezan željezničkom prugom preko Titela za Novi Sad i preko Orlovata sa Bečkerekom i Pančevom. Sledeće godine opština dovodi električnu struju iz Titela.
U drugom svetskom ratu Perlez je oslobođen 4.10.1944 hodine. Kolonizacija Perleza je počela s proleća 1945. godine. Kolonisti su stizali u grupama, najveća grupa je stigla u aprilu 1945. godine. Prilikom naseljavanja kolonista , u Perlez je došlo 123 domaćinsta. Neki su se vratili u stari kraj. Tako da je ostalo 118 domaćinstva. Kolonisti Perleza potiču iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Ubrzo posle oslobađanja Perlez se razvio u opštinu. U okviru opštine Perlez ušla su sledeća sela: Knićanin, Čenta, Farkaždin, Tomaševac i Botoš. Kao opština Perlez je postojao oko 10 godina. Posle ulazi u sastav opštine Zrenjanin.
Opširnije o Prelezu na: http://www.perlez.org.yu
15. septembar 2017. u 18:38
vojislav ananić
Perlez
Nastao je na mestu ranijeg naselja Sige. 1717 imala je Siga 30 domova. 1740 bili su stanovnici Perleza: knez Petar Elemirac, Sava Tomićg Simon Ćosić, Stoja Piperin, Živojin Cerović, Vojin Suvačar, Nedeljko Urošević, Rista Vugja, Radivoj Živanov, Srećko Kumančanin, Života Trnjaković, Rista Maletin, Gavrilo Durački, Stojan Erkanin, birov Staja Zorić, Vuja Radojčin. 1752 osnovao je grof Perlas na mestu Sige novo naselje koje je po njemu dobilo ime. Novi naseljenici bili su Srbi iz Pomoriške i Potiske granice. 1758 imao je šanac Siga 70, a selo Siga 35 domova. 1773 imao je Perlez 66 pravoslavnih, i 36 katoličkih domova. 1775—8 naselili su se u Perlez Srbi iz Kikindskot distrikta.1782 imao je 1816 pravoslavnih duša.
Potesi: Adamova hunka, Velika langa, Vrtlog, Vuna (bara), Gaćanova bara, Gornja livada, Gornji Tancoš, Gustoš (kanal), Donje livade, Donji Tancoš, Dugačka bara, Kambara, Kalovi, Kozjak, Kopova bara, Kopovac, Ludi put, Novi vinogradi, Okagvica, Patka, Petakova bara, Petra (bara), Popovska slatina, Ravenica, Rit, Sarčina, Selište, Stari vinogradi, Crna hunka. Kada je (1866) osnovan Rudolsfgnad oduzeta su od perleskog polja i rita ovi delovi: Banova bara, Banova greda, Blizanica, Velika Blizanica, Velika gungčara, Velika telečka greda, Krčište (bara), Linjakova greda, Mala telečkova greda, Markova greda, Okanjica, Telečanska bara, Široka greda i Šunkiljeva greda.
U Perlezu se rodio dr Branko Dimitrijević, profesor nacionalne ekonomije na univerzitetu u Zagrebu (1876—1936).
Lit.: Ruvarac D., Kaucija Sižana đaka. Arhiv M. K. 1912, 167. — Đurđev B., Perlez — Perlek. Gl. Ist. dr. 1938, 321—3.
Izvor: dr DUŠAN J. POPOVIĆ, SRBI U BANATU DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, BE0GRAD, 1955.
26. januar 2019. u 20:32
Ognjen
Da li neko zna nešto više o poreklu prezimena Jerkov iz Perleza?
Hvala unapred.
26. januar 2019. u 21:05
Saša Pančevački
Šta slavi vaša porodica?
8. februar 2023. u 09:40
dejan
Svetog Jovana 20.januara.
16. januar 2021. u 19:09
Radoslava
A sta je sa porodicom Avakumovic spic namet Djircev. iz Perleza?
25. maj 2021. u 14:32
Svetlana Boškov, rođ.Bonus
Moj deda Marko Menček imao je skelu na Begeju do 1970 i neke, ne znam tačno do koje godine ni šta je bilo sa skelom. Sada se nigde ne spominje ta skela, verovatno ni ne postoji više. Moja baka se zvala Katica Bonus i imali su tri sina: Stevana, Aleksandra (Šandora) i Peru. Interesuje me da li neko zna nešto o poreklu porodica i njihovih predaka, odakle su naseljeni BONUS i MENČEK. Bila bih veoma zahvalna na nekoj informaciji.
Svetlana Boškov, rođ. Bonus