Порекло становништва села Перлез, град Зрењанин, према истраживању етнолога Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Најпре су се досељеници из Србије (веле: са Чарнојевићем) били населили на данашње Селиште и то се село звало Сига, а после су их преселили у Томашевац. По причању, једном беше дошао неки краљ и једна жена наиђе с рукама умазаним од теста, како је месила хлеб, а он је запита зашто је изашла с таквим рукама. Она договори да ”хлеб меси увек, а њега може видети само сад!”. Њему се то допадне и отпочне с њом разговор и сазна да су пресељени са Сиге у Томашевац. Краљ је запита како јој се свиђа ту у Томашевцу. ”Боље мртва у Сиги, него жива у Томашевцу!”. Због тога их он после врати, али на данашњи Шанац, а не на старо месту Сигу.
Где је Водица, ту су изоравали цигље, црепове и друго од негдашњег мађарског села на Батки, а ту је и земљиште Танцош. Те је Мађаре Марија Терезија преселила у Мађарску, а довела Србе за граничаре и населила их на данашње Селиште.
Мађарско село било је на месту Батка, уз друм за Бечкерек (данас Зрењанин), с леве стране, где је сад ледина. Ту се познаје и место где је била и мађарска црква, које и сад зову Црквиште, и налазе се трагови од њихових земуница.
Осам година после свог насељења у ”Шанац Сигу” добили су земљу од ”инжињера”. Одакле су били ти први насељеници, не зна се. Међу сразмерно старијим досеаеницима у Перлезу и онима из времена дељења земље и нешто познијима, има их приличан број који поуздано знају да су пореклом из Србије.
Међу Шокцима у Перлезу има различитих елемената: и Хрвата, и покатоличених Срба за чије се претке зна да су били православни, и католика Словака и католика Бугара.
Као највећи и уједно најбогатији родови, који су у време дељења земље због великог броја душа добили највише земље, знају се овде у Перлезу, у Шанцу, и то у његова прва два сокака: Кнежеви, Јакшићи, Богићи и Падејски.
Статистички исказ за Перлез:
| Год. | Муш. | Жен. | Укупно | Бр. домаћинстава |
|
1905. |
1877 |
1717 |
3394 |
585 |
|
1910. |
1724 |
1651 |
3375 |
603 |
|
1915. |
1761 |
1640 |
3410 |
608 |
|
1920. |
1725 |
1578 |
3303 |
620 |
|
1925. |
1807 |
1654 |
3461 |
629 |
За Шанац Сигу се по предању зна да је заистао имао редут – шанац.
Први пут је забележено крштење 07.01.1779. године….док је први смртни случај забележен 14.01.1779. године… – а у свима се случајевима свештеник потписује као ”парохијални свештеник у Сиги”. Али од јануара 1780. године почиње се један парох потписивати као парох Цркве св. архистратига у шанцу Сиги, а други као парох Цркве св. архистратига у Перлезу, али се од фебруара 1781. године оба стално потписују само као пароси Цркве св. архистратига у Перлезу, а шанац Сигу више никако не помињу.
Свакако је Перлез тада уведено као званични назив за оба насеља.
Стари су звали Бегеј именом Кустош, а после, кад је прокопан, прозвали су га Бегеј.
Засађен дуд код цркве (у обиму је у 1909. години имао 4м и 70цм). По казивању Петра Баталова, старца од 75 година, дуд на раскршћу код порте засађен је године пре но што је храм Успенија пресвете Богородице подигнут – 1806/7., а засадио га је Васа Бошков, Струганац звани.
РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:
– ПАНТЕЛИЈА БАТАЛОВ: ”2 главе, 6 домочадчев, 2 слуге”, има и сад Баталових; пореклом су из Србије; зна се да су једни отишли у Срем, а других и сад има у Далмацији (мој додатак : домочад – укућани, чељад)
– СТЕФАН КИСЕЛИЦА: ”1 глава, 7 домочадчев”; Киселица (-чки) је надимак старе фамилије Крагујевац из Крагујевца
– ЈОВИЦА МАЛБАШИН: ”4 главе, 12 домочадчев, 4 слуге”; Малбашких има и сад; кажу да су пореклом из Лике (крупни су и сад, а такође су крупни и они у Крстуру)
– ЂУРАЂ МИРКОВ: ”2 главе, 5 домочадчев”; пореклом су из Србије
– ТИМОТЕЈ НИНИЋ: ”2 главе, 5 домочадчев”; има и сад Нинића; из Крагујевца су
– НИКОЛАЈ ТАДИЋ: ”6 глава, 6 домочадчев”; има и сад Тадића; из Арадца су дошли у Перлез, а у Арадац из Србије
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
– ЋИРА БОЖИН: ”1 глава, 4 домочадчев, 2 слуге”; има их и сад
– ЈОВАН БРАНКОВИЋ: 1 + 5д; сад су БРАНКОВИ
– МАРКО БУГАРИН: 1 + 4 + 3
– ПЕТАР ВЕЉИЋ: 3 + 11
– ДМИТАР ВЛАХ: 6 + 6 + 1
– ЈОВАН ВЛАХ: 1 + 2
– ИЛИЈА ВОЈТА: 2 + 9; Војтини се зову Мишкови
– ДМИТАР ГРБИЋ: 1 + 4
– МИХАИЛО ГРБИЋ: 2 + 6 + 1; има их и сад
– СТОЈАН ГРБИЋ: 2 + 9
– МИХАИЛО ГУГА: 3 + 11; зову се Гугини, а пишу се СТАНКОВИ
– ГЕОРГИЈЕ ЖИВАНОВИЋ: 1 + 3 + 1; то нису данашњи Живановићи, који су дошли из Омољице где их и сад има (прадеда професора Ђорђа Живановића)
– СИМЕОН ЖИЖИЋ: 2 + 11 + 1
– СТЕПАН ЖИЖИЋ: 4 + 15; Жижића има и сад
– СТЕФАН ИСАКОВ: 1 + 7; Пејићи се сад зову Исакови, стара су фамилија
– САВА ЈОВАНОВ: 2 + 7
– МАРКО ЈОВАНОВИЋ: 2 + 8
– ЈОВАН КОЛАРОВ: 1 + 3; Коларових има и сад
– ТОРА МАЛБАШИН: 4 + 17 + 3
– ФИЛИП МАЛБАШИН: 2 + 8 + 1
– МАЛЕШ МИЛИНОВ: 1 + 3 + 1; Милинових има и сад
– ЈОВАН НЕНАДОВ: 2 + 6 + 3; Ненадови је сад надимак за РАЈКОВЕ
– ЈЕЛИСЕЈ ПАВЛОВ: 1 + 2; има Павлових
– ЕРЧУГИНИ, биће пореклом Ере
– ЂУРАЂ ПЕТРОВ: 1 + 7
– МИХАИЛО ПЕТРОВ: 1 + 7; има Петрови
– ГАВРИЛОВИ
– ДРАГИЋ РУВАРАЦ: 4 + 17 + 1; има и сад презиме Руварци
– СТЕФАН СЕРДАРОВ: 1 + 3 + 4
– ЈОВАН СИЛОМШИАШ: 3 + 12 + 2
– Поп ГАВРИЛ СИМЕОНОВИЋ: 1 + 3 + 1
– КОСТАДИН СТЕФАНОВ: 3 + 8 + 3
– ТОДОР СТЕФАНОВ: 1 + 4; има и сад презиме Стефанови
– НИКОЛАЈ ТУФЕГЏИЈА: 1 + 3 + 3
– АВРАМ ТУЦИЋ: 3 + 10; Туцићи постоје и сад
– ИЛИЈА УЗЕЛАЦ: 2 + 6; има и сад Узелаца
– ПАВЕЛ УЗЕЛАЧКИ: 2 + 8
ИЗУМРЛИ РОДОВИ:
ЂОРЂЕВИЋ – САЛАРОВИ – ГЕОРГИЈ-ГОВЕДАР (ГОВЕДАРОВИ) – МАКСИМ МАРЈАНОВ; има Марјанови од Лиића, који су ушли у кућу; а има и један циганска фамилија Марјанови – МАКСИМ ОБРОВАЧКИ – НИКОЛАЈ ОБРОВАЧКИ – ИВАН ПИВНИЧКИ – НИКОЛАЈ СИЛОМШИЈАШ; био је Силон Шијачки.
ИСЕЉЕНИ РОДОВИ:
ГАВРИЛ АНДРИН – МИХАИЛО БАШКУЦИ – ДАМЈАН БИЛАЈАЦ – ТОДОР БОСТАНЏИЈА – ЈЕРЕМИЈА БУГАРИН – ИЛИЈА БУГАРИН – ГЕОРГИЈЕ ВЕЛИЋ – ПЕТАР ВЕЛЧЕРОВ – КУЗМАН ВЛАХ – МАРКО ВЛАХ – ТОМА ВУКСАНОВ – ТОДОР ГЕОРГИЈЕВИЋ – ЖИВАН ДУНЂА – ЛАЗАР ДУНЂЕРИН – ЛАЗАР ЂУРИЋ – ЛАЗАР ЖИВИЋЕВ – СУБОТА КАПЛАР – КЕЉИЋИ знају за претка Субу који је служио у војсци и био у рату с Наполеоном 12 година; они су пореклом из Сентомаша (дан. Србобран) и звали се најпре Николићи – Џаверови, тамо их и сад има – ИГЊАТ КРЕСОЈЕВ – ЈАКОВ МАКСИМОВ – ЛАЗАР МАРКОВ – ТОДОР МАРТИЋ – ЈОВАН МИЛИВОЈЕВ – ТИМОТЕЈ МЛАЂИН – СТЕВАН МОРОКВАША – СТОЈАН НАДИЋ; има сада стара фамилија Нанићи, али у протоколу јасно стоји Надић – ИВАН НЕДЕЉКОВИЋ (у најстаријем јеванђељу на првим листовима има запис да је Иван Недељковић, оберлајтнант, приложио то јеванђеље цркви шанца Сига 05.11.1772. године, за душу својих родитеља), 1 глава, 3 домочадев; данашњи Недељкови су из Опаве – ПАВЛЕ ОСТОЈИЋ – Поп НИКОЛАЈ ПЕТРОВИЋ – АНТОНИЈ ПИВНИЧКИ – МИХАИЛО ПЛАВШИН – ИГЊАТ ПОПОВИЋ, унтерлатнант, њихову земљу купили Маринчеви – РОМАН РАДАНОВ – АНДРЕЈ РАДИНОВ – ЦВЕЈА РАИНИЋ – ТОДОР РАНКОВ – ЖИВКО СЕРДАРОВ – ЈОВАН СЛОПИЧИЋ – ИЛИЈА СТАНИСАВЉЕВ; има досељених ”насеобина Станисављеви” – ВАСА СТЕПАНОВ – ПЕТАР ТАНБУР – ЈОВАН ТРИВОЈЕВ – ПРОКОПИЈ ЦАНУЛОВ – АНТОНИЈЕ ЧЕКРЧИН – ЈОВАН ЧОЛАКОВ – ЈОВАН ЧОНБИН – СТЕПАН ШИЈАК
ЦИГАНИ:
МАРЈАНОВИ; добили земљу; само се између себе жене
Остале су фамилије псотупно придолазиле и тако је постало новије насеље са именом Перлез, а држава је пре насељавања правила насељеницима куће. У том новом насељу било је и доста Влаха.
РОДОВИ ПОЗНАТОГ ПОРЕКЛА:
За КЕЉИЋЕ има предање: Џаверови – Николићи су прешли са 60.000 ”нумери” из Србије и дошли у Сентомаш. Милица, сестра Коче капетана, била је удата у кућу Меленћанових – Миличиних и родила је Јуцу, која се удала у Кељину кућу за Викентија и са њим родила: Јову, Стевана и Божу. Јова је деда данашњег општинског благајника (мој додатак – 20-тих година прошлога века). Новак је свакако муж удовице Кељице, која је морала бежати из куће (јер се била саживела са девером) са три сина: Тимотијем, Марком и Суботом и из Сентомаша добегла у Перлез. А коме је од њих био син именовани Викентије, не зна се.
КНЕЖЕВИ – РАНИСАВЉЕВИ, по предању, дошли су са Шакабентом из Србије; они су изгинули у време рата Аустрије са Французима у Далмацији: 6 људи се од њих није вратио из рата и ”од тада се нису никако могли намножити”; и сад их има мало.
КНЕЖЕВИЋИ, нису род са онима у Ченти, из Србије је дошао деда, као момак, калфа, и овде се оженио.
МАРИНЧЕВИ, из Србије су дошли у Кумане и у Бечкерек, а из Бечкерека је њихов деда дошао у Перлез.
МИШКОВИ – ВОЈТИНИ, веле да су из села Војне, а где је то село, не знају.
Бивши кнез РАДОВАНОВ; фамилија пореклом из Пирота, па дошла у Сент-Ђурађ, где су били до 1826. године, кад су дошли овамо; они који су остали у Сент-Ђурђу, изумрли су.
ФИЛИЋИ, пореклом из Јанкаида; има их и у Сакулама од истог рода.
РОДОВИ ЧИЈЕ ПОРЕКЛО НИЈЕ УТВРЂЕНО:
ПАДЕЈСКИ; сад су врло разгранат род у Перлезу.
ИЗУМРЛИ РОДОВИ:
БОГИЋИ, – ЈАКШИЋИ, из Арада; неки се преселили у Гроцку у Србији – ЋАМУЛОВИ; њихову кућу држе Милинови.
ИЗВОР: Јован Ердељановић – ”СРБИ У БАНАТУ”; приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
11. јул 2013. у 10:02
BRANKO
PERLEŽANI SMO DVESTA GODINA NAJMANJE JANKOV PRE STOPEDESET GODINA ŠPIC NAMET KETENA SADA RAPIN KRSNA SLAVA SV ĐURAĐ A NIKOAKO DA PRONAĐEM POREKLO NITI KO PIŠE O NAMA BILA JE TO VELIKA FAMILIJA STOČARSKA SVI SE DRŽE NEKI IZVORA KOJI SU VRLO OSKUDNI I NEPOTPUNI A KAO GOVORE O PERLEZU POZDRAV HVALA
30. август 2013. у 21:39
Branislav
Dali se zna za poreklo pordice Fijat. Pozdrav
16. децембар 2013. у 20:11
Vladimir Likić
Poštovani,
po našem predanju prezime Likić vodi poreklo iz istočne Hercegovine a došli smo pre oko 300 godina u Banat (verovatno i u Perlez). Slava je Sveti Nikola. U ljubinju idanas ima dosta Likića sa ovom slavom. Stari su pamtili da su preci došli iz Dubrovnika.
Ukoliko neko ima neke dodatne informacije voleo bih da ih čujem.
Pozdrav,
V.Likić
17. децембар 2013. у 12:28
Небојша Новаковић
У Херцеговини налазим две гране Ликића. Једни су из Љубиња и околине. У овај крај су дошли из Требиња око 1700. године. Постоји прича да је презиме настало тако што се неки предак оженио из Лике, те су његови потомци по мајци “Ликуши” добили презиме Ликић. Ова породица слави Ђурђевдан.
У Пиви (Стара Херцеговина) такође постоји презиме Ликић. Ови Ликићи воде порекло из Дробњака, од познатог братства Церовића. Занимљиво да такође славе Ђурђевдан. Иако су сада Пивљани нису узели неку од две главне славе овог племена (Јовањдан или Никољдан), већ су задржали стару славу, иначе главну славу Дробњака – Ђурђевдан.
7. јул 2015. у 02:35
Natasa Milisic
Morar?
27. јун 2016. у 20:32
milka
Pohvale vredno istrazivanje!
Sta je s prezimenom Terzic iz Perleza.?Spic neme Terzin.
Hvala.
13. мај 2017. у 17:33
vojislav ananić
Перлез – Према нађеним остацима материјалне културе, на месту продручја данашњег Перлеза, постојало је насеље још у доба глачаног камена.
На месту Перлеза, 1717. године налазило се село Сига са 30 кућа. Неколико година касније, поред Сиге, а са 30 кућа, подигнуто је утврђење које се звало Шанац. 1752. године гроф Перлас, председник државне благајне за покрајину Темишвар, подигао је ново село, испод Шанца које по њему добија име Перлас. Први становници су били Срби са Потиске и Моришке границе.
Перлез је као веће насеље одмах постао четно, компанијско место, јер су му као штације придодати Идвор, Фаркаждин и Чента. У духовном погледу припадао је Бечкереком протопопијату темишварске епархије (Срби), односно чанадско-темишварској бискупији (католици).
Према једном податку из 1772 год. Шанац је те године имао 218 “корисних” људи, или граничара. 1774 год. У Сиги је регистровано укупно 179 граничара, а у Перлез-вароши 131 граничар. Следеће године је у Сиги забележено 205, а у Перлез-вароши 168 кућних глава, односно домаћинства, па ће бити да да су нека од њих била без војника.
Према статистичким подацима које помиње С. Пецињачки 1773 год. Сига је имала 137 српских домаћинстава, а Перлез-варош 66 српских и 36 римокатоличких. 1777 у већ спојеном Перлезу регистровано је 203 српске, а 1778/9 345 граничарских кућа укупно, а 1811 год. 364 куће, које српске које несрпске, са истим бројем фамилија-домаћинстава. Највећи број несрба отпада на Немце, а знатно мање на Шокце и Хрвате. Могуће да је у селу већ у то време постојала и која мађарска фамилија. По неким статистичким подацима перлеско домаћинство је 1791 год. у просеку имало скоро 9, 1797 год. око 6, а 1802/3 год. нешто мање од 5,8 чланова. То је просечна величина српске, али се ни остале породице у том погледу нису разликовале.
Изгледа да је Сига у раније време као насеље била разбацана, вероватно око своје старе цркве, која и данас постоји као капела, али се касније урбанизовала. Постоји једна скица ушорене Сиге из XВИИИ века, која је и публикована, али она због своје произвољности не представља ни Сигу, ни Перлез, већ нешто треће. У легенди ове скице не каже се од кад датира и шта представља: план или реализацију,али је сигурно да се на ушоравању радило. Реконструкција насеља је свакако извршена око 1760-70 године, у то време насељена Перлез-варош која је подигнута по плану. Свако од тих насеља је имало своју цркву, можда и какву другу јавну грађевину, а и своја два засебна гробља која и дан данас постоје.
Не зна се тачно како су изгледале граничарске куће Перлеза у то време, али се може претпоставити да су у већини биле саграђене од набоја и плетера, а покривене рогозом и трском. Боље нису изгледала ни јавна здања-према једном опису из 1758 год. црква у Шанцу је била саграђена од бусења, а покривена трском, а у Перлез-вароши од ћерпића, покривена чамовом шиндром. Прва је била ограђена кољем, а друга прошћем. 1797 год. перлеска црква – сад већ једна била је “худа, мала и слаба, украј села”.
1789 год. Перлез имао је 345 граничарских кућа, а од јавних здања само православну и католичку цркву, шталу са шупом-свратиште, 2 оберофицирска стана и 2 друга официрска стана и ништа више-чак ни школску зграду, иако су школе постојале. Касније су забележене и неке друге ерарске установе, које су саграђене у последљим годинама XВИИИ односно првим годинама XIX века. Године 1807 регистрована је римокатоличка парохијска кућа са станом, оставом и комором коју је уживао свештеник Фоли, а регистрована је и четно-тривијална школска зграда са два ужитељска стана. Једну је уживао подучитељ Худец, а други је био празан јер је место подучитеља било упражњено.Четни командир је био капетан Јанковић. 1807 год. забележена је и једна засебна ерарска кућа(царинарница?)коју је уживао цариник Чежвенка. На питање темишварске Генералкоманде да ли би се још која официрско – инвалидска породица могла населити у Перлезу и саградити своју кућу у његовом центру, команда XII пука је 18 јула 1812 год. одговорила негативно, па је у прилогу послала скицу перлеског центра, коју је израдио штапски писар Теодосије Томић – приложена скица. Текст није посебно интересантан, али зато скица доста казује. Скица доказује да су Сига и Перлез – варош 1812 већ увелико били спојени, с тим што се Сига пружала западно од парка, а Перлез – варош источно. Из скице дознајемо за постојеће јавне објекте и њихове положаје – за сеоске цркве, које се и сада налазе на истим местима, за четно-тривијалну школу, која се налазила између цркава, затим где је био католички парохијски дом, станови капетана и економског официра, па стражара и државна кафана. Скица јасно казује и где су били војно – ерарска месница и амбар, и где општински магазин. Парк је, види се, и 1812 стајао како и данас, а имао је површину од 2 кј и 1129 кв,хв. Простор између парка и Кулпина (Книћанински рит) означен са Б, био је празан па га је чета реженом приликом поделила на два дела известивши Генералкоманду да би се једино на њима могле саградити две куће, али до тога свакако никада није дошло, јер се на том месту данас налази школа.
Као и свуда на граници и овде се приступило озелењавању насеља и обезбеђењу хране за свилену бубу, па су се неговали и дудови, а изгледа да је у месту постојао и четни расадник, јер је 1804 год. регистровано 10598 дудових стабала (старих, младих, као и садница).
У раније време су и Перлез – варош и Сига имали своје српско – православне богомоље, а вероватно и у време формирања нове доње Границе. Међутим, пошто се село скоро сјединило, то је и једна од ових богомоља престала да постоји, јер је у Перлезу 1797 год. била само једна “худа, мала и слаба црква украј села”. То је могла бити шаначка црква, која се и данас налази као капела украј села на старом месту, али је и Перлез – варошка богомоља могла бити на крају села према Сиги (сада центар), тј, на месту где се и сада налази српска црква. Нова заједничка црква је саграђена 1808 – 1811 год., па је и уцртана и у приложену скицу перлеског центра из 1812 год., с тим што су инвентари старих цркава бар делимице пренети у њу, што би се могло закључити и по чињеници да се овде касније нашло звоно са шаначке цркве. Тај заједнички храм и данас постоји и посвећен је Успенију св. Богородице. Највећа вредност у храму је иконостас Уроша Предића 1894-1898.године. Сводне иконе у уљу радио је Живко Петрович из Земуна и сматрају се за најбоље сачуване радове тог иконописца, 1885.године. Унутрашњост храма тј. Имитацију мермера у уљу и оквире сводних икона, радили су мајстори из Бечеја и сматрају се ремек делом те врсте. Да је овај храм познат и у широј јавности, доказују и туристичке агенције: Суботице, Новог Сада, Београда, Панчева и друге које су га уврстиле у свој програм, тако да у току године исти посети око двадесет аутобуса туриста.
1802/3 перлески граничари (Срби) поседовали су су укупно 8736 кј земље, која је у погледу бира била подељена на 3 једнака дела,тј. Парохије. Према једној верзији, парохијско звање у Перлезу постоји од 1776 год., када су заведене матрикуле, Сига и Перлез – варош имали су своје парохије. Сигина је била већа јер је имала више свештеника и већи број домаћинстава. 1802/3 Перлез је имао три парохије. Те парохије су касније редуциране на две, али је увек било више од два свештеника. 1773 у Сиги је су службовали свештеници: Георгије Живковић, Никола Петровић и Гаврило Хинић, а у Перлез – вароши Прокопије Поповић. 1797 Јован Недељковић, од 1787 Василије Канурић – Канурски, од 1788 Марко Петровић, од 1781 Прокопије Николајевић. Према Косовцу у месту су службовали и ови свештеници: Гаврило Симоновић (до 1788), Прока Николић (1779-1781), Павле Живковић (1782-1789) , Михајло Матијевић (1783-1785), Георгије Константиновић, Живко Павловић, Пантелејмон Никић и др.
О католичкој парохији и цркви има још мање података, па се не зна ни кад су исте засноване односно саграђене, осим што је познато да је Перлез – варош добио првог католичког свештеника још 1759 год. 1788/9 католичка црква је постојала али се не зна тачно где је била и у каквом стању. 1807 католички поп је био Фоли. Што се цркве тиче приложена скица доказује да је иста 1812 била на месту данашње богомоље. Колико је засад познато у Перлезу су постојале две школе: српско – православна и четно – тривијалана, али је старија она прва која је с почетка припадала Сиги. Неизвесно је када је отворена српска школа, али се зна да је 1768 год, постојала. У Сиги је она постојала и 1772. али није имала своју зграду већ је била смештена или у црквеној или каквој изнајмљеној кући. Та школа је била регистрована и 1777 године опет без свог дома, Што значи да је радила у каквој ненаменској просторији. Међутим 1797 се помињу и учитељ и школа, коју деца “приљежно” похађају, па је вероватно иста у међувремену подигнута вероватно од набоја. 1810 Несторовић је констатовао да је та школа “врло лоша”, али није рекао да ли при томе мисли на њену зграду или пак само на учење. 1813 школски инспектор XII пука је забележио да је зграда српске школе у добром стању. 1802/3 школа је имала 29 ђака, а 1813-60 г. 59 дечака и 1 девојчицу, од којих је њих 15 ретко похађало наставу. Први учитељ којем се зна име је био Василије Јовановић (1802), док је 1813 г. учитељевао Јефтимије Јерковић, те исте године Катихета је био поп Григорије Мартинов, а школски надзорник оберлајтнант Нојман
Ако је тачно да је четно – тривијална школа основана 1785 г., како стоји у једном извору онда је и она у прво време била без своје зграде, бар је није имала 1789, што значи да је саграђена касније, али пре 1807г. кад су забележени и школа и учитељски станови. Приложена скица из 1812 сведочи да је та школа била лоцирана између православне и католичке цркве, тј у центру села. Међутим, зграда је била у лошем стању па је 1811 планирана генерална поправка – с тим што су своту имале да плате обе цркве, али далеко више православна него католичка црква, а не команда чете – што би било и нормално. Ту школу су похађала и српска и друга деца, првенствено немачка. 1802/3 у њој се школовало 39, а 1813 г. 59 ђака: 23 католика (19 дечака и 4 девојчице) и 36 Срба. 1807 њен учитељ је био Худец, али у звању подучитеља. 1813 Јозеф Шудер и он у звању подучитеља, без колеге – школског помоћника.
Као и свуда по Граници локална власт је била у рукама четних официра, али су постојали и кнежеви и општина као установа. 1781. сеоски кнез је био Лазар Пејић.
Атар чине следећи потези и звана места: Адамова хумка, Велика ланга, Вртлог, Горња ливада, Горњи танцош, Камбара, Калови, Козјак, Коповац, Луди пут, Нови виногради, Окањица, Патка, Поповска слатина, Равеница, Рит, Сарчина, Селиште, Стари виногради и Црна хумка. Важније баре су: Вуна, Гаћинова бара, Дугачка бара, Котова бара, Петакова бара и Петра-бара, која је највећа управо најдужа. Било је и других бара и потеза, будући да је добар део Кулпина око 1776 и касније припадао селу, али су 1866 одузети од Перлеза и дати Книћанину, који је тада заснован.
Атар села је имао издужен облик, како изгледа посед се протезао од Тисе на југозападу па до орловатског атара на североистоку, са једне, односно Бегеја на северозападу па до ченћанског и Фаркаждинског атара на истоку. Облик атара се није изменио ни до данас, осим што је скрашен за Книћанински рит.
Становништво се осим ратарством бавило и сточарством. 1910. године Перлез је велико село поред Бегеја са 979 кућа и 6.190 становника, где доминирају три националности: Срби, Немци и Хрвати. Село има пошту и телеграф, Срески суд, катастар, Среску штедионицу, штедну задругу, испоставу Панчевачке народне банке, испоставу јужно-Мађарске привредне банке, парни млин.
По завршетку првог светског рата, Перлез припада Југославији као и друга насељена места овог дела Баната, али у развоју знатно заостаје, за јаким регионалним центром Зрењанином, тадашњим Бечкереком.
1925. године Перлез је повезан жељезничком пругом преко Титела за Нови Сад и преко Орловата са Бечкереком и Панчевом. Следеће године општина доводи електричну струју из Титела.
У другом светском рату Перлез је ослобођен 4.10.1944 ходине. Колонизација Перлеза је почела с пролећа 1945. године. Колонисти су стизали у групама, највећа група је стигла у априлу 1945. године. Приликом насељавања колониста , у Перлез је дошло 123 домаћинста. Неки су се вратили у стари крај. Тако да је остало 118 домаћинства. Колонисти Перлеза потичу из Босне и Херцеговине и Хрватске.
Убрзо после ослобађања Перлез се развио у општину. У оквиру општине Перлез ушла су следећа села: Книћанин, Чента, Фаркаждин, Томашевац и Ботош. Као општина Перлез је постојао око 10 година. После улази у састав општине Зрењанин.
Опширније о Прелезу на: http://www.perlez.org.yu
15. септембар 2017. у 18:38
vojislav ananić
Перлез
Настао је на месту ранијег насеља Сиге. 1717 имала је Сига 30 домова. 1740 били су становници Перлеза: кнез Петар Елемирац, Сава Томићг Симон Ћосић, Стоја Пиперин, Живојин Церовић, Војин Сувачар, Недељко Урошевић, Риста Вугја, Радивој Живанов, Срећко Куманчанин, Живота Трњаковић, Риста Малетин, Гаврило Дурачки, Стојан Ерканин, биров Стаја Зорић, Вуја Радојчин. 1752 основао је гроф Перлас на месту Сиге ново насеље које је по њему добило име. Нови насељеници били су Срби из Поморишке и Потиске границе. 1758 имао је шанац Сига 70, а село Сига 35 домова. 1773 имао је Перлез 66 православних, и 36 католичких домова. 1775—8 населили су се у Перлез Срби из Кикиндскот дистрикта.1782 имао је 1816 православних душа.
Потеси: Адамова хунка, Велика ланга, Вртлог, Вуна (бара), Гаћанова бара, Горња ливада, Горњи Танцош, Густош (канал), Доње ливаде, Доњи Танцош, Дугачка бара, Камбара, Калови, Козјак, Копова бара, Коповац, Луди пут, Нови виногради, Окагвица, Патка, Петакова бара, Петра (бара), Поповска слатина, Равеница, Рит, Сарчина, Селиште, Стари виногради, Црна хунка. Када је (1866) основан Рудолсфгнад одузета су од перлеског поља и рита ови делови: Банова бара, Банова греда, Близаница, Велика Близаница, Велика гунгчара, Велика телечка греда, Крчиште (бара), Лињакова греда, Мала телечкова греда, Маркова греда, Окањица, Телечанска бара, Широка греда и Шункиљева греда.
У Перлезу се родио др Бранко Димитријевић, професор националне економије на универзитету у Загребу (1876—1936).
Лит.: Руварац Д., Кауција Сижана ђака. Архив М. К. 1912, 167. — Ђурђев Б., Перлез — Перлек. Гл. Ист. др. 1938, 321—3.
Извор: др ДУШАН Ј. ПОПОВИЋ, СРБИ У БАНАТУ ДО КРАЈА ОСАМНАЕСТОГ ВЕКА, БЕ0ГРАД, 1955.
26. јануар 2019. у 20:32
Огњен
Да ли неко зна нешто више о пореклу презимена Јерков из Перлеза?
Хвала унапред.
26. јануар 2019. у 21:05
Саша Панчевачки
Шта слави ваша породица?
8. фебруар 2023. у 09:40
dejan
Svetog Jovana 20.januara.
16. јануар 2021. у 19:09
Radoslava
A sta je sa porodicom Avakumovic spic namet Djircev. iz Perleza?
25. мај 2021. у 14:32
Светлана Бошков, рођ.Бонус
Мој деда Марко Менчек имао је скелу на Бегеју до 1970 и неке, не знам тачно до које године ни шта је било са скелом. Сада се нигде не спомиње та скела, вероватно ни не постоји више. Моја бака се звала Катица Бонус и имали су три сина: Стевана, Александра (Шандора) и Перу. Интересује ме да ли неко зна нешто о пореклу породица и њихових предака, одакле су насељени БОНУС и МЕНЧЕК. Била бих веома захвална на некој информацији.
Светлана Бошков, рођ. Бонус