Порекло презимена, село Кућани (Нова Варош)

Порекло становништва села Кућани, општина Нова Варош, стање из 1925. године

Кућани су југозападно од Муртенице и врло се стрменито спуштају ка Негбини и Бурађи. Земља је слабе родности. Шуме има у Јаџића Стјени, Дугом Пољу и Козјим Странама. Село се дели по породицама: Грбићи (7 к.,), Џамбаси (6 к.,), Гојгићи (10 к.,), Јаџићи (5 к.,), Витали (7 к.,), Пауновићи (3 к.,), Дрндари (6 к.,), Милићевићи и Жунићи по (2 к.,), и по (1 к.,) Поповића, Новаковића, Думбовића и Шљивића.

Србин Костреш – арамбаша, који је хајдуковао у 18. веку и живео у Ајдучкој Пећини под Шарганом у Мокрој Гори, крај Увца, поред ватре побије неке Турке, који су водили српско робље, па их кроз гушу повезаше на јеле изнад пута да је народ питао: ,,Шта је се то туне накућерило?” Због тога се прозове село Кућани.

Костреш се био одметнуо у хајдуке због Турчина Малопаре аге из Кремана, одакле је и он био. У Кућанима је убио новопазарског Турчина Дурмис – агу и отео му Смиљку, ћерку Јабланичког кнеза. Ајдучка Пећина под Шарганом је дубока и широка, са преградима и отворима у виду оџака.

У првој половини 18. века досељени су:

Гојгићи (Марићи) из Матаруга код Пљеваља, славе Лазарев-дан и има их у Гостиљу.

Поповићи, предак ђакон Мијаило из Гоње код Сјенице, од породице Хаџи – Продана. Старовлашког војводу Мијаила је упутио сјенички владика на позив Гојгића да им буде свештеник у селу, је се од њих био оженио. Потомци су му поштовали све до данас: (син му Аксентије, за тим Ђорђе, Никола, Василије и др.). Има их у Бјелој Рјеци, славе Ђурђевдан.

Почетком 19. века досељени су:

Грбићи из Рутоша, славе Св. Николу.

Витали, славе св. Николу, дошли су из Превешева.

Дрндари (Пауновићи), славе св. Стевана, дошли од планинског Златара.

Јаџићи, славе св. Николу, дошли из Буковица и има их у нововарошким Виловима и код Ариља у Витошту и Погледу.

Пауновићи (Ванде), дошли из Негбина.

Јојићи из Сјеништа од Гојковића.  Дошли у кућу старих Јојића као сиротани и њихову славу Ђурђевдан примили (старих Јојића има у Ужицу и Чичкови, а старином су из Херцеговине).

Око 1830 године досељени су:

Џамбаси (Госпавићи и Поповићи), Жунићи и Милићевићи (од Виторовића, има их и у драгачевској Церови) дошли из Бјеле Рјеке.

Новаковићи (Крњовићи), дошли из Трудова од Џекула, славе св. Стевана.

Думбовићи славе св. Луку и Шљивићи, славе Ђурђевдан, обе породице дошле из нововарошког Коморана.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко