
Обавио је пионирски посао критичког историјског истраживања, сузбијајући ненаучне поступке у проучавању српске историје. Нападао је незнање и шарлатанство и био резервисан према народном предању као историјском извору.
Био је професор и ректор Богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег.
Дела: “Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу патријарху”, “О кнезу Лазару”, “Монтенегрина”, “О пећким патријарсима”, “Краљице и царице српске”.




Коментари (0)