Порекло презимена, село Дражањ (Гроцка)

21. августа 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Дражањ, општина Гроцка, Смедеревско Подунавље, стање из 1925. године

Најстарији досељеници су Дедићи. Они су се населили код Точка и ту је основа села. После њих су дошли Мрачићи, Ђурђевићи, Цветковићи, Чулићи и остали.

Дедићи (Марковићи) 13 к., славе Марковдан. Доселио се прадед Јово човеку од 90 година из Херцеговине. Има их и у Великом Селу (врачарски) и преко око Ковина.

Гајичићи 4 к.,. Род су са Дедићима, те им је и старина иста.

Швабићи (Живковићи, Стевановићи) 7 к.,. Род су са Дедићима. Бежали преко у Војводину и кад су се вратили, носили “швабско одело” због чега и добију ово име.

Мрачићи (Мратинковићи) 10 к., славе Св. Николу. Њихов предак дошао одмах после Дедића из Милатовића (Драгачево). Зову их Брђанима и по њима је и један крај села добио име.

Ранковићи 8 к.,. Род су са Мрачићима.

Ивановићи 6 к.,. Род су са Мрачићима.

Матејићи 5 к.,. Род су са Мрачићима.

Ђурђевићи (Радојчићи) 13 к., славе Св. Николу. Старо им је презиме Вељковићи. Прадед Живко дошао од Пећи у Метохији. Бежали преко. Старо им је кумство у Винчи (Јасеница крагујевачка).

Тодоровићи 5 к., славе Св. Николу. Род су са Ђурђевићима,

Цветковићи (6 к., Св. Арханђео). Деда Јован дошао пре Устанка из Црвене Јабуке (власотиначки пиротски) – додатак данас општина Бабушница.

Прокићи 8 к.,. Род су са Цветковићима.

Чулићи (Мијатовићи, Мишићи) 5 к., Св. Мрата. Дошао деда у доба Устанка из Старог Влаха.

Милићи 5 к.,. Род су са Чулићима, те им је старина иста.

Трговчевићи (Јовановићи) 10 к., славе Св. Николу. Пре Устанка дошао од Пећи у Метохији деда Гаврило. Од старине су род са Ђурђевићима.

Ерићи (Миливојевићи, Ивковићи, Лазаревићи, Радовановићи, Милићи) 29 к., славе Св. Николу. Станују сви у једном крају, који се по њима и зове (Ерски Крај). Из околине Ужица (из села Леваја?) дошао прадед. Бежали преко у Војводину и при повратку се задржали овде.

Милојковићи (Миленковићи) 10 к., славе Ђурђевдан. Деда дошао 1809. године од Сјенице.

Костићи (Рајковићи) 7 к., славе Св. Ђурђиц. Прадед Рајко дошао из Крајине – источна Србија.

Петровићи (3 к., св. Врачи). Прадед се доселио из Гараша (данас општина Аранђеловац).

Поповићи (2 к., Св. Никола). Деда који је био свештеник, дошао из Топонице (пожаревачки).

Браловићи (Стевановићи) 3 к., Св. Цвети. Деда дошао из Прањана (таковски руднички).

Анђелковићи (1 к., Св. Арханђео). Дошао отац човеку од 50 година из Ћустендил бање (Бугарска).

Маричићи (Радојевићи) 5 к., Св. Ђурђиц. Њихова оца довела мати, која се овде преудала. Дошла је из Азање – Смед. Паланка.

Топузовићи (Митровићи) 4 к., славе Петровдан. Деда дошао из Губеревца (космајски).

Павловићи (5 к., Св. Арханђео). Дошли око 1870. године из Праћана од Ђукића.

Петровићи (3 к., Св. Никола). Дошли 1870. године из околине Цетиња у Црној Гори. Неко време били у Сипићу (Лепеница), одакле додју овде.

Милуновићи (3 к., св. Мрата). Дошли око 1885. године из Баната.

Јеремићи (3 к., Св. Ђурђиц). Дошли из Ландола код Смедерева од Јеремића који су огранак Петровића. Старина им је у Херцеговини.

Симићи (Јовановићи) 10 к., славе Св. Николу. Роми – Цигани.

Гајићи (2 к., славе Св. Василија). Дошли из Велике Крсне – (Младеновац). Ковачи Цигани.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.