Порекло презимена, село Равно (Плужине, Пива)

17. августа 2012.

коментара: 1

Порекло становништва села Равно, стање из 1912. године

Село је на висоравни која је око 1400 м. над морем; простире се од Гласовите до Трештенима, на коме је била граница између Гацка и Пиве. На Равно су издизали Аџићи из Пиве и поједине српске породице из Гацка и данашње село постало је од катуна. Имају доста воде и шуме, а снежни намети држе се скоро преко целога лета. Оно мало њива, што их има, ливаде и испаше налазе се између кућа и зимњих станова и око села.

Село се дели на крајеве: Криводо, Мрамор, Пољана Додерска, Баре и Околишта.

Становници се у главноме занимају сточарством, а помало сеју јечма и ражи, саде купус и сеју кромпир који добро роди.

Равно је било до Првог светскога рата под капетанијом голиском и зато није ни ушло у упис пивских села. Од уједињења је пристало Срезу шавничком, општини Жупа-Пивска.

Сви данашњи стални становници Равнога су старином Гачани и то из гатачких села Бурешице и Шљивовице. Ту су:

Додери (5 к.), у Додерској Пољани под Мрамором; с њима су Милетићи. Једни Додери су из Попова (Поповци) (слава св. Лука); други су из Улога у Невесињу, ови славе св. Ђорђија. Изгонили су овце на летовање и у Миљковац.

Пјешчићи (22 к., Шћепан-дан – св. Стефан), живе у Криводолу;

Гргуревићи (Гргури) (4 к. Шћепан-дан), живе у Барама;

Ћоровићи (4 к. Шћепан-дан) живе у Околишту и још неколико разних породица са по једном или две куће. Свега на Равноме има, по последњем попису, 54 куће.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Radomir Adzic

    Pjescici su po nihovom predanju poreklom iz Trebinja, od Jokanovica. Slave sv. Stevana.