Порекло становништва села Горанско, стање из 1912. године
Насеље је у углу над кањоном Пиве и Сињца, више манастира Пиве. Куће су подигнуте на земљишту таласастом и неравном, пуном вртача и облих главица. Немају довољно воде. Нема никаквога реда у подизању кућа, но зида свако на својој земљи. Њиве и ливаде су око кућа.
Горанско се дели на варошицу Горанско и на село. Варошица је оно неколико кућа што се види на фотографији сл. бр. 5, а сеоске су куће по долинама око варошице, те се не могу с једнога места ни прегледати. Крајеви су села: Шуме, Сињац и Окрајци. Сињац се рачуна као заселак и он се налази у изворишту реке Сињца. Куће су му растурене по странама реке Сињца, а њиве и ливаде су око кућа.
На Горанску) данас живе:
Сочица (1 к.), старином из Плужина.
Љешевићи (4 к.), од Љешевића са Брљева.
Мићановићи (10 к.) и Бакрачи (26 к.) – један су род; старинци су и сви славе св. Јована.
Лучићи (16 к., св. Јована), од одиве су Бакрача и Мићановића. Род су са Љешевићима.
Говедарице (2 к.) су од Говедарица из Гацка из села Миољаче, славе св. Николу.
Аџићи (б к.) од Аџића из Лисине, и још неколике породице са по једном кућом као занатлије и дућанџије.
У Сињцу живи по нека кућа: Љешевића., Бакрача, Лучића и Мићановића.
ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године
Коментари (0)