Порекло презимена, село Безује (Плужине, Пива)

17. август 2012.

коментара: 20

Порекло становништва села Безује, стање из 1924. године

Село је на гредама кањона реке Комарнице у подножју Осмо Гомиле. Тврде стене кањонске, које су испод села, нису дале да се ивице кањона; сурвавају, но се начинио као подињак-зараван са долинама и влакама разнога правца. Тле је села тврди кречњак са трошним материјалом, растуреним по том подињку, снет са Осме Гомиле и Велике Обле Главе. Село је на коти 1046 м. а корито Комарнице на 683 м., те је висина кањона испод Безуја 363 м. Изнад села су Стрме Стране, голе са растреситим кречњаком и приличном испашом.

Терен је чист карст, те нити у селу нити игде у близини има живе воде. У врху села, под ртом Пиштетом, налази се пиштет, једна густијерна (бистијерна) доста примитивно начињена са малом количином воде и то само зими, иначе свака кућа има испод стреје велика корита за хватање кишнице и за топљење снега из снијежница. Из ових корита, кишницу, а тако и снијежницу пију чељад, а и стоку одатле поје. Ово је најбезводније село у целој Пиви.

Сеоске су куће без икаквога реда растурене по странама долина и влака. Куће су све од камена и већином шиндом покривене. Једне су “на ћелици”, а једне на изби.

Њиве су по селу и око села, а ливаде изнад села, у Драгаљеву и по планини. Летују на планини, а катуни су им: Катин До, Равна Доца и Дубоки До. Сва је планина сеоски комун и ту се ништа не сеје, једно због велике висине, а друго што нема нигде дрвета за ограду. Сеоски је комун и Бријег у удуту села, Стаје су са прибојима у Драгаљеву, у Пољу, у Надубљу и у Вроштици. Чобани зими долазе кући на ноћиште.

Село су основали Гаговићи на катуну; пре једно 140 до 150 година. Миро Гаговић, рођен око 1830 г., памти Безује са 16 кућа: 8 Гаговића, 6 Врачара и 2 Бошњака. Матица Гаговића је данашњи заселак села Рудиница: Доље Крушево.

На Безују су:

Гаговићи (21 к., св. Никола). Ово је једна од старијих и угледнијих породица у Пиви. У њој је увек било добрих и отреситих људи, који су били познати и изван Пиве. Такав је био архимандрит Хаџи-Арсеније Јованов Гаговић крајем XVIII и почетком XIX века. Он је играо важну улогу у Првом устанку, одржавао везу између Карађорђа и херцеговачких Срба. Архимандрит Арсеније, као Хилендарски јеромонах, одлазио је манастирским послом у Русију 1783 године, па је после био главна веза између рускога отсека за српске послове и Срба. Архимандриту Арсенију Карађорђе шаље прокламацију да се Срби дижу на Турке. Ова је прокламација: “писато подú Бłоградомú у табору сербскомú КЗ (27) августа аωд(1804)” и на њој је десет потписа: први Карађорђе Петровић, а последњи капетан Радић Петровић у име целе Сербłе.

По једној забележеној причи Гаговићи су старином из Метохије. “По пропасти царства на Косову три брата, претка Гаговића, пошли су из свога роднога мјеста из Метохије са осталим народом ка мору. Дошли су у Бањане и ту један остане и од њега су Петровићи у Бањанима. Други брат оде у Гацко и од њега су Звиздићи. Потомак овога, Ђуро Звиздић, дао је име своме селу: Метохија (у Гацку) као сјећање на Метохију у Ст. Србији, одакле су родом. Трећи, пак, брат оде у Пиву, насели се у Доњем Крушеву; и од њега су Гаговићи. Ово је све било за време Синан Паше”.

Станиша Гаговић, старац од својих 80 година (1912), причао ми је да су Гаговићи старином од Призрена, па су се из Призрена прво отселили у Пећ, у Метохији. Из Пећи су дигли и дошли на Јасен под Равно у Пиви. Из Јасена су се преселили на Крушево код манастира, У Крушеву су дуго живели, били су кнежеви, имали су свој двор и своју придворну цркву, па су све то Турци разрушили. Из Крушева су се отселили на Безује на турску земљу. Имали су своје земље по Буковцу и по Брезнима.

И сам архимандрит Арсеније каже у своме писму Свјатјејшему Правитељствујушчем Синоду од 4 марта 1814 године: да су његови преци подигли манастир Успенија Св. Богородице, звани Пива, и да су живели у селу Доњем Крушеву: В’ сем’ мјестје бил’ предков’ моих’ зимниј дворец’ с придворноју церковију Свјатаго Николаја Чудотворца.

Родоначелник Гаговића је, по писању архимандрита Арсенија: Књаз Вукашин, који се презивао Рудич. Вукашин је имао два сина: Саватија, патријарха српског, који је подигао манастир Пиву 1573 г., и Гаврила по коме су се они и прозвали Гаговићи.[189]

Јован-архим. Арсеније-Атанасије-Сава-Миро (1912 имао око 80 година)-Лазар (од 35-40 год.). Гаговића има 30 кућа на Гласинцу у Босни, од њих су Цицварићи у Србији. Неки Јован Гаговић, а звали га и Јовча и Јовчета, отсели се с Безуја у Пљевља, и ту је био трговац. Један од његових унука, кога су звали Јован (Јовча) Цицвара, оде из Пљеваља у Ужички крај и од њега су Цицварићи у селу Никојевићима.

Врачари (19 к. св. Никола). Од ових 19 кућа презивају се: Врачари 8 кућа, Бајовићи 4 куће, Таушани 4 куће и Пантовићи 3 куће. (Не узимају се између себе). Врачари су од Гаговића. Један Гаговић врачао (гатао), и његови се потомци по њему зову Врачари. Врачара има у Лици. Гаговићи и Врачари су међу собом слични. Сви су они црномањасти људи, црне косе и прилично космати.

Бошњаци (7 к., св. Лука), старином су са Заграда из Жупе Никшићске. По разури Требјесе отселе се у Босну, отуда им и презиме Бошњаци, па се из Босне врате на Безује на турску земљу.

ИЗВОР: Светозар Томић, „Пива и Пивљани“, Посебан отисак из Српског етнографског зборника књ. LIX Насеља и порекло становништва књ. 3, из 1946. године

Коментари (20)

Одговорите

20 коментара

  1. Milovan Cicvaric

    Ipak su u pitanju dva Jovana Gagovica . Gde ih Gagovici mesaju . Od jednog su moji Cicvarici a od drugog Zujici .