Дробњаци, порекло племена

7. август 2012.

коментара: 0

Ретко се може наћи тако историјски стар и етнички карактеристичан простор који, као врло организована целина и заједница, живи преко хиљаду година, што се потпуније зна, од деветог века.

Дробњаци су врло старо и организовано племе, по много чему карактеристично; они су мудри и храбри вечити слободари и ратници, учесници у свим биткама, бојевима и ратовима које су Србија и Црна Гора водиле за слободу и ослобођење. Они су јунаци у Косовском и свим другим бојевима; они су стални и трајни пратиоци целокупне судбине народа Србије и Црне Горе и њихов нераздвојни и особен – достојанствен део.

Старинци су она братства која су у Дробњак доселила пре 16. века. „НОВЉАНИ“ су, за Шибалића, највеће српско племе које је организовано дошло на Балкан, прво у околину Травника, потом Новог и Бањана и, коначно, у Дробњак. „НОВЉАНИМА“ се, по предању, звало једно српско племе које се у време досељавања Срба на Балкан доселило у Босну, а мало доцније прешло у Херцеговину и настанило се на Бањанској висоравни. Одатле Новљани, заједно с још неким српским племенима, потисну староседелачко становништво на Тари и извору Мораче, а на југ Подгорици. Освојену територију поделе међу собом и населе. Тада је Новљанима припало и пространо земљиште које је захватало племена Бањане и Дробњаке. Већи део Новљана који су преселили у Дробњак, заузео је цео предео између града Оногошта и реке Таре, и од тадашње пивске границе до горње Мораче.

Одређени извори указују на то да су Дробњаци неко време били у саставу зетске државе и да су у доба краља Милутина, према хрисовуљи, писаној између 1313. 1318. године, били у саставу Рашке. Дробњаци су сачували своју самосталност према Турцима до средине 15. века, када су Турци покорили Херцегове земље. После смрти цара Душана, Дробњаци су од 1360. до почетка седамдесетих година били под влашћу Војислава Војиновића и Николе Алтомановића. После су ушли у састав Тврткове државе након поделе земље Н. Алтомановића, коју су извршили кнез Лазар и босански бан Твртко. Од краја 14. века, Дробњаци спадају у област великаша Сандаља Хранића, који је умро 1435. године, а наследио га је синовац Стјепан Вучић Косача, односно Херцог Стјепан. По њему се та област назвала Херцеговина, како се и данас назива њен већи део. Тако су Дробњаци остали у саставу Херцеговине све до средине 19. века, када су ушли у састав Црне Горе.

Племе Дробњака је од последњег српско-турског рата, цело припало под Црну Гору, а налази се на североисточној страни Херцеговине и на северној страни Црне Горе. На Берлинском конгресу 1878. године, Црна Гора је проглашена за самосталну државу. Том приликом су одређене и границе Црне Горе у односу на турску територију.

Дробњачки војвода Ђурјан Косовчић је, према народном предању, водио Дробњаке на Косово и у тој борби задобио седам рана. И само име породице Косовчић, „везано“ је за косовску битку. Ту је погинуло и много Дробњака. Према забелешкама Ст. Новаковића и према опису косовског боја, међу војводама учесницима у косовском боју помињу се Ђурица и Живко Косовчић.

Косорићи опет, спадају међу најстарија и најзначајнија братства на дурмиторском подручју. Они су од племена Новљана и њихово досељење у ове крајеве пада негде око 8. века. У боју на Косову, помиње се и неки Милеша Мандић, војвода, који је за проливену крв, од кнеза Лазара добио извесне повластице.

Реч Дробњак се односи на изузетан раст људи, на добре људе и јунаке. Још је Јован Цвијић, који је пореклом од Дробњака, истакао особине племена: понос и част човека, умереност, одмереност, разборитост, досетљивост, стрпљивост, одлучност, храброст, изразита бистрина, где су духовне вредности увек биле важније од материјалних. Дробњаци су природно обдарени изузетно снажним телом и бистрином, са вечитим духом и вољом да се побеђује и прониче у непознато.

Многе српске и црногорске породице и личности су пореклом из Дробњака: Петровићи (Његош), Караџић (Вук), Цвијићи (Јован), Мишићи (Живојин), Сима Милутиновић – Сарајлија, Борислав Пекић, Милија Станић, Душан Баранин, Војо Станић, Жарко Лаушевић, Милутин – Мима Караџић…

Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.