Крсне славе Срба у Босни

13. јул 2012.

коментара: 42

Портал Порекло објављује све крсне славе Срба у Босни, њихову учесталост, распоред по територијама и појединим породицама, а према књизи Ђорђа Јањатовића “Презимена Срба у Босни”. 

Крсна слава
Крсна слава

СВ. АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК (11. новембар) oсамдесетих година 19. века је на целокупној територији Дабробосанске митрополије (целокупна Босна без Зворничко – Тузланске епархије на североистоку) св. Аврамија славило 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје матица, из које се већина породица које славе св. Аврамија ширила по Босни (парохије Цикоте, Саса, Кравица, Карина и Дубравица, Височка Нахија, околина Илијаша, Зворнички крај, Семберија), по Србији (Соколској Нахији “Азбуковици”, Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини и Шабачкој Поцерини, као и по Ваљевској Колубари и Подгорини, Срему, Банату, Београду, Шумадијској Колубари) и по другим областима.

СВ. АГАТОНИК (4. септембар) је крсна слава малобројног рода Суботића на Палама и у Варешу и код других презимена у Босни се не јавља.

СВ. АКСЕНТИЈЕ (27. фебруар) је крсна слава породице Шућур у Пофалићима. Презиме Шућур је интересантно јер у свим местима у којима се јавља слави различите крсне славе (Пофалићи – Св. Аксентије, Козлица – Св. Арх. Михаил, Сарајевско Пол>е – Видовдан, Кола – Св. Јован, Гласинац – Св. Никола, Чечева – Св. Тома и у парохији Долац-Забрђе Св. Саву).

СВ. АЛИМПИЈЕ (9. децембар). Ова крсна слава се јавља на две удаљене територије. Од укупног броја јављања 45% се односи на Власенички и Сребренички, а 23% на Градишки и Дубички протопрезвитерат.

СВ. АНДРЕЈ ПРВОЗВАНИ (13. децембар) је крсна слава само три породице: Литрењаковић у Сарајеву, Гојковић у Градишкој и Томић у Добруњу. У свим случајевима вероватно се ради о промени славе и узимању нове у знак захвалности светитељу за указану помоћ.

СВ. АРХИЂ. СТЕФАН (9. јануар) се као слава среће у свих 26 протопрезвитерата и са 1578 јављања је по рангу четврта од свих породичних слава.

СВ. АРХ. ГАВРИЛО (26. јул) је слава која се јавља само у две парохије: Соколово (породице Гљивар, Јагодић и Секулић) и Стекеровци (породица Каурин).

СВ. АРХ. МИХАИЛ (21. новембар) је врло честа слава, јавља се у свих 26 протопрезвитерата и пета је по рангу од свих породичних слава.

СВ. АТАНАСИЈЕ (31. јануар) се као слава јавља у две парохије: Сарајево (Петровићи, Стевковићи) и Бањалука (Стефановићи).

СВ. ЈОАКИМ И АНА (22. септембар) се као слава јавља у источној (55%) и средњој Босни (45%), а у осталим деловима није забележена.

БЛАГОВЕСТИ (7. април) су слава три рода: Достанић у Штрбцима, Гаћановића у Прибинићу и Ковачевића у Шаринцима и Кокорима.

БОГОЈАВЉЕЊЕ (19. јануар) слави 6 родова у Градини код Бањалуке, један у Пискавици, три у Травнику и четири у Строицама.

ВАВЕДЕНИЈЕ (4. децембар) славе само два рода: Димитријевићи у Бањалуци и Димићи у Варцар-Вакуфу.

СВ. ВАРВАРУ (17. децембар) слави један род у Бањалуци, три у парохији Долац-Забрђе код Травника и шест родова у Врбљанима у Герзовачком протопрезвитерату.

СВ. ВАРТОЛОМЕЈ (24. јун) је слава карактеристична само за Крајину и нема је у другим деловима Босне. То је основна слава два врло бројна рода Кецмана у 16 парохија и Тубина распрострањених у 15 парохија и нешто мањег рода Прошића (7 парохија). Од укупно 74 јављања ова три рода чине 51%, родови Селак, Драгић, Бјелајац, Јошић, Мијатовић и Никић чине 22%, а преосталих 27% су појединачни случајеви код неких других презимена.

СВ. ВАСИЛИЈЕ (14. јануар) се као слава јавља у 25 од 26 протопрезвитерата, по броју јављања рангирана је на десето место. Од укупно 340 бележења највећи део је у северозападној Босни и Крајини (85%), у средњој 14% а у источној Босни само 1%.

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА (28. август) је слава рода Јанковића у Бањалуци, Бихаћу, Кључу, Љубији и парохији Нови-варошица. У осталим случајевимаради се о промени славе код појединих родова.

ВИДОВДАН (28. јун) је слава једног рода у Крајини: Шикања у парохијама Јошавка и Драговићи, Шикана-ић у Орашју и Шаринцима, Шикоња у парохији Ножичка и три презимена у Сарајеву (Јешић, Ђукић, Шућур).

СВ. ГРИГОРИЈЕ (7. фебруар) је слава која се простире једино у средњој Босни: Строице 4, Ваган 17, Бугојно 5, Оборци 4, Волари 3, Љувша 4, Травник 10 презимена… Карактеристично је да се Св. Григорије прославља код више презимена у наведеним парохијама али је само за род Шатара (Бугојно, Оборци, Строице) основна слава. Изгледа да су овде поједина села у знак захвалности за помоћ у несрећи узимала за славу овог свеца.

СВ. ДИМИТРИЈЕ (8. новембар) се као крсна слава јавља у Крајини и средњој Босни, док су у источној Босни забележена само три случаја.

СВ. ГЕОРГИЈЕ (ЂУРЂЕВДАН) (6. мај) је најчешћа, прва по рангу од свих слава у Босни са 5349 јављања у свих 26 протопрезвитерата.

ЂУРЂИЦ (зимски Св. Георгије) (16. новембар) се као слава среће у 18 протопрезвитерата и са 204 бележења по рангу је деветнаеста од свих поррдичних слава За ову славу је иначе карактеристично да се у највећем броју случајева ради о промени славе. Породице које с пролећа, о Ђурђевдану, због сиромаштва нису могле да угосте рођаке и пријатеље померале су слављење на зимског Св. Георгија (Св. Ђурђиц), када је већ убрана летина и припремљена зимница.

ЗАЧЕЋЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА (6. октобар) славе само Драгићи у Сарајеву.

ИВАЊДАН (рођење Св. Јована Крститеља) (7. јул) се прославља у Маглајском протопрезвитерату (Бољанић 22, Порјечина 7 случајева), а забележен је и један случај у Добруњу (Вишеградски протопрезвитерат).

СВ. ИГЊАТИЈЕ (2. јануар) је крсна слава која се среће у 20 протопрезвитерата и са 331 јављањем по рангу је једанаеста.

СВ. ИЛИЈА (2. август) је као слава бележена 222 пута и по рангу је осамнаеста. Од укупног броја случајева 70% је у северозападној, 30% у средњој Босни, а у источном делу је забележено само једно јављање.

СВ. ЈЕВТИМИЈА (2. фебруар) слави род Мисаљевића у Бугојну.

СВ. ЈЕЛИСИЈА (27. јун) слави, вероватно из захвалности, један огранак рода Дамјановића у Сарајеву.

СВ. ЈЕРЕМИЈА (14. мај) као слава је забележен у два случаја у Вишеградском, 6 у Сарајевском и у једном случају у Сребреничком протопрезвитерату. Не среће се у северној Босни и Крајини.

СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ (20. јануар) се као слава јавља у 26 протопрезвитерата и са 4078 јављања трећа је по рангу породична слава.

СВ. ЈОВАН БОГОСЛОВ (21. мај) је слава огранка рода Аврамовића у Санском Мосту и рода Давидовића у Козарцу.

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ (26. новембар) је слава која се јавља једино у Крајини, а забележена је 31 пут. То је слава рода Босанчић у паррхијама Ведовица, Градишка и Ламиначка, Грмуша, Дубовик, Ратково, Ребровац, Рујница и Стапари. У осталим случајевима мањи огранци већих родова прослављају овог свеца (Илић, Катић, Остојић, Смиљанић, Марковић…) а вероватно је посреди промена славе.

СВ. ЈОВАНА ЛЕСТВИЧНИКА (12. април) слави само део рода Врховац у парохији Градишка и Ламиначка.

СВ. ЈОВАН МИЛОСГИВИ (25. новембар) се као слава јавља само у западној Босни у свега 6 случајева (презимена Јанковић, Кљевац, Босанчић, Врсајковић, Вујановић и Адамовић), а вероватно је код свих дошло до промене славе.

СВ. КИРИЛ И МЕТОДИЈЕ (24. мај) се као слава такође јавља само у западној Босни. То је слава рода Звонар у парохијама Бањалука, Кола, Кукуље и Пискавица и рода Рачић у парохијама Градишка и Ламиначка, Рекавице и Јунузовци. Остали случајеви се односе на поједине породице већих родова.

СВ. КЛИМЕНТА (8. децембар) славе поједине породице: У Бањалуци Вукићи; у Сарајеву Кебеље, Требе, Тошићи, Ђуровићи и Стефановићи; у Доњем Вакуфу Вуковићи- у Стрмници Ере; у Новом Васићи, Томићи и Ракићи; и у Кулен-Вакуфу и Смољани Мајсторовићи.

СВ. КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГ (3. јун) слави само један огранак Душанића у Прибинићу код Тешња, а који је раније славио Ђурђевдан.

СВ. КРАЉ ДЕЧАНСКИ (24. новембар) се од укупног броја јављања слави у Крајини 42%, у средњој Босни 16% и у источној Босни 42%. Од укупног броја јављања на Сребренички протопрезвитерат се односи 34% по чему се он издваја.

КРСТОВДАН (27. септембар) се као слава јавља у 27 случајева, а од тога је 25 у Маглајском протопрезвитерату (Маглај 11, Бољанић 7, Хрге 6 и Брусница 1). Зашто се на том подручју прославља ова ретка слава, нисам успео утврдити.

СВ. КУЗМАН И ДАМЈАН (14. новембар) се од укупног броја јављања слави у Крајини 56%, у средњој Босни 40%, а у источној Босни се веома ретко среће.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА (субота пре Велике суботе и Васкрса) се јавља у 24 од 26 протопрезвитерата укупно 429 пута и по рангу је осма од свих породичних слава у Босни. Среће се по целој територији Босне, а једино се издваја Сребренички протопрезвитерат са 85 бележења (20%) у парохијама Кравица (28), Саса (4), Сребреница (8), ЖљебаЦ (5), Сеона (4), Прибојевић (10 јављања)…

СВ. ЛУКА (31. октобар) је слава забележена у свих 26 протопрезвитерата укупно 546 пута и по рангу је шеста од свих породичних слава. По већој распрострањености ове славе издвајају се Сарајевски (90 случајева – 16%) и Власенички протопрезвитерат (55 – 10%).

СВ. ЛУП (5. септембар) се слави само у прњаворском протопрезвитерату где је забележен свега 10 пута у парохијама Ножичка, Прњавор и Смртић, Виочани и Каоци.

МАЛА ГОСПОЈИНА (21. септембар) је ретка слава (укупно 43 случаја), карактеристична за средњу Босну (34 случаја), а посебно за Маглајски протопрезвитерат (28 случајева) са концентрацијом у парохијама: Брусница (15), Хрге (4) и Порјечина (7).

СВ. МАРКО ЕВАНЂЕЛИСТ (8. мај) је слава која се највише распростире у Крајини (83%), а веома ретко у средњој и источној Босни. То је породична слава за родове: Пердув, Шипка, Десанчић, Травар, Ђерман, Љубоја, Водогаз, Решетар…

СВ. МАТЕЈ ЕВАНЂЕЛИСТ (29. новембар) је ретка слава са укупно 20 јављања. То је породична слава родова: Драганић (парохије Пале и Пазарић), Граовац (Бошковићи и Драговићи), Мавић (Брекиња и Дубица), Билчар-Билчаревић (Крупа и Нови-варошица), а јавља се и код мањих огранака већих родова.

СВ. МИНА, ВИКТОР И ВИКЕНТИЈЕ (24. новембар) је такођер веома ретка слава забележена у Крајини, у парохијама Бањалучког протопрезвитерата: Ребровац (презимена Михаловић, Карапан, Кучуковић), Поповац (Лујић, Пезеровић, Бибић, Пуцар, Комјеновић, Ђурашиновић), Јаворани и Крмине (презиме Брус) и Рекавице (Маринковић). Изван Бањалучког протопрезвитерата ова слава је забележена у Сарајеву (Калфићи), Шаринцима (Савићи) и у Оштрој Луци (Милишићи).

МИХОЉДАН (12. октобар) се прославља у 25 од 26 протопрезвитерата, односно распростире се по целој Босни, с тим што се чешће среће у Крајини. Посебно се издвајају Кључки и Сребренички протопрезвитерат са по 15% од укупних јављања.

СВ. ПАНТЕЛИЈА (19. децембар) је слава код које се чак 81% од укупних јављања односи на Крајину. У рквиру Крајине, на подручју сјеверно од линије Приједрр-Бањалука, забележено је 57% од укупног броја јављања. Среће се и у средњој, док је у источној Босни врло ретка.

СВ. ПЕТКА (27. октобар) се у Босни јавља свега у 20 случајева, док је у Србији, поготово у Јужном делу, врло честа слава. Славе је у источној Босни Спасојевићи (Сребреница, Власеница), у средњој Босни Милошевићи (Пазарић, Пофалићи, Осијек-Блажуј) и у Крајини Димићи (Дубица, Приједор).

СВ. ПЕТАР И ПАВЛЕ (Петровдан) (12. јул) је слава која се значајније распростире по Крајини (56%) и средној Босни (33%), а много мање по источној Босни. У средњој Босни издваја се Маглајски протопрезвитерат са 13% од укупног броја јављања.

ПОКРОВ ПРЕСВ. БОГОРОДИЦЕ (14. октобар) прославља само огранак рода Солдата у парохији Медна Долња.

СВ. ПРОКОПИЈА (21. јул) славе само Ружићи у Крминама.

САБОР СВ. 12 АПОСТОЛА (13. јул) славе само Миљановићи у парохијама Машићи и Романовци.

СВ. САВА СРПСКИ (27. јануар) је слава са подручјима распростирања у источној (43%) и средњој (43%) Босни, а у Крајини је веома ретка. На Сарајевски и Власенички протопрезвитерат односи се 54% од укупног броја јављања. То је слава карактеристична за нека подручја, а не за презимена. Основна слава је само за родове Варагаић и Рашевић, а у осталим бројним случајевима се ради о појединим огравдима већих родова који насељавају наведена подручја.

СВ. САВУ ОСВЕШТЕНОГ (18. децембар) прославља само један огранак Симића у Травнику, а који су раније славили Св. Николу.

СВ. СИМЕОН БОГОПРИМАЦ (16. фебруар). Заову крсну славу карактеристична је изузетно велика концентрација у средњој Босни уз ширење према Дервенти. Од укупног броја јављања чак 87% је лоцирано уз леву обалу реке Босне од Травника па на север до Дервенте и уз њену десну притоку Спречу. У Травничком протопрезвитерату (Зеница, Травник, Имјани, Корићани) забележено је 19% од укупног јављања; у Маглајском (Маглај, Возућа), који обухвата и долину Спрече (Ступари, Сочковац, Порјечина), 17%; у Тешањском (Тешањ, Радња Долња, Јеланска, Угодновић) 29% и у Дервентском протопрезвитерату (Дервента, Мајевац, Сочаница, Дуго Поље) 22% од укупног броја јављања. Који је разлог овој великој концентрацији крсне славе Св. Симеон Богопримац на јасно одређеној територији, нисам успео утврдити. Можда је томе разлог заједнички претходни завичај становништва овог краја, а можда је на овом подручју, из данас непознатих разлога, Српска православна црква преко храмовних и породичних слава подстицала прослављање овог свеца.

СВ. СИМЕОНА СТОЛПНИКА (14. септембар) славе Грубари у Строицама (Герзовачки протопр.) а који су се раније презивали Грубор и славили Ђурђевдан.

СВ. СОФОНИЈА ПРОРОКА (16. децембар) славе Којићи у Врбљанима у Герзовачком протопрезвитерату.

СВ. СПИРИДОНА (25. децембар) слави огранак Рајковића у Сарајеву.

СРЂЕВДАН (20. октобар) је слава која се распростире у 21 протопрезвитерату, односно по целој Босни. Северно од линије Приједор – Бањалука – Дервента забележено је 38% од укупног броја јављања. Значајније концентрације су у Власеничком, Тешањском, Дервентском, Дубичком, Приједорском и Крупском протопрезвитерату.

СВ. ТЕОДОР СТУДИТ (24. новембар) је слава рода Јанош у парохијама Агићи, Двориште и Руишка. Славе је и мали огранци родова Дошлић, Шврака, Ковачевић и Томић.

СВ. ТОМА АПОСТОЛ (19. октобар) се као слава највише распростире северно од линије Приједор – Бањалука – Прњавор (51% од укупног броја јављања). Не распростире се у Дервентском протопрезвитерату, у средњој Босни је значајније присутна у Сарајевском протопрезвитерату, док је у источној Босни врло ретка.

СВ. ТРИ ЈЕРАРХА (12. фебруар) славе презиме Башић у Бањалуци и Милићи у Травнику.

СВ. ТРИФУН (14. фебруар) се као слава највише распростире северно од линије Приједор – Бањалука – Прњавор – Дервента (48% од укупног броја јављања), у средњој Босни у Тешањском протопрезвитерату (13%), а врло је ретка у источној Босни.

СВ. ТРОЈИЦУ (50 дана после Васкрса) славе Петрушићи (Бањалука), Јовановићи (Сарајево), Коловићи (Вареш) и Пуше (Вареш).

УСЕКОВАЊЕ СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА (11. септембар) забележено је у Височком (6 бележења) и Вишеградском протопрезвитерату (1). Слави га род Масаље-Масаловић и огранци родова Манојловић, Миљковић и Јоксимовић.

СВ. ФИЛИПА (27. новембар) славе Средановићи у парохији Гацшца и Бијаковац и Никачи, Ђојановићи и Пилиповићи у Куленвакуфској парохији.

СВ. ХАРАЛАМПИЈА (23. фебруар) славе само Башићи у Доњој Пецки вероватно из захвалности за помоћ у несрећи.

ЦВЕТИ (недеља пре Васкрса) су забележене само у Сарајевском и Власеничком протопрезвитерату. Славе их у Сарајеву Мићићи, Остојићи, Живковићи и Бакалићи; у Голићима Симатовићи и на Палама род Каравдића.

ЧАСНЕ ВЕРИГЕ (29. јануар) се распростиру по средњој Босни и Крајини, а у источној Босни су забележена само четири случаја. Од укупног броја јављања 42% је у четири крајишка протопрезвитерата (Бањалучком, Прњаворском, Дубичком и Градишком), а 35% у три средњебосанска (Тешашжом, Травничком и Варцарвакуфском).

Веома ретке славe: Св. Ататоник, Св. Аксентије, Св. Андреј, Св. Арх. Гаврило, Св. Атанасије, Благовести, Богојављење, Ваведеније, Св. Варвара, Вел. Госпојина, Видовдан, Зачеће Св. Јована, Св. Јевтимије, Св. Јелисије, Св. Јеремија, Св. Јован Богослов, Св. Јован Златоуст, Св. Јован Лествичник, Св. Јован Милостиви, Св. Кирил, Св. Климент, Св. Константин, Св. Луп, Св. Матеј, Покров пресв. Богородице, Св. Прокопије, Сабор Св. 12 апостола, Св. Сава Освештени, Св. Симеон Столпник, Св. Софроније, Св. Спиридон, Св. Теодор Студит, Св. Три јерарха, Св. Тројица, Усековање Св. Јована, Св. Филип, Св. Харалампије и Цвети су настале тако што су појединац или породица променили своју првобитну славу и узели нову из захвалности свецу за учињену помоћ у несрећи или отклањању могуће несреће. Нова слава је наследством преношена на потомке, а у неким случајевима је, преко брачних веза по женској линији, пренета на огранке других родова.

Нешто чешће крсне славе: Св. Аврамије, Св. Јоаким и Ана, Св. Григорије, Св. Димитрије, Ивањдан, Крстовдан, Мала Госпојина, Св. Мина, Виктор и Викентије, Св. Петка карактеристичне су само за нека мања подручја у Босни. Разлог за овакав територијални распоред наведених слава није се могао утврдити. Од наведених девет слава три су карактеристичне само за источну Босну (Св. Аврамије, Св. Јоаким и Ана и Св. Петка), једна за целу средњу Босну (Св. Григорије), три за релативно мали простор у средњој Босни – Маглајски протопрезвитерат (Ивањдан, Крстовдан и Мала Госпојина), једна за Бањалучки протопрезвитерат (Св. Мина, Виктор и Викентије) и једна за шире подручје средње Босне и Крајине (Св. Димитрије).

Осам слава које се чешће јављају или су везане за већи број родова (Св. Вартоломеј) или су распрострањене на некој широј територији (Св. Алимпије, Св. Василије, Св. Симеон Богопримац, Св. Марко, Св. Пантелија, Св. Сава и Часне вериге).

Остале честе или веома распрострањене славе (Св. Архиђ. Стефан, Св. Арх. Михаил, Ђурђевдан и Ђурђиц, Св. Игњатија, Св. Илија, Св. Јован, Св. Краљ Дечански, Св. Кузман и Дамјан, Лазарева субота, Св. Лука, Михољдан, Св. Никола, Срђевдан, Св. Тома и Св. Трифун) бележене су по целој Босни.

ИЗВОР: Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни (стр. 13-17). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

Наредни чланак:

Коментари (42)

Одговорите

42 коментара

  1. Milenko

    Св. Агатоник 04. септембар још слави једна лоза у околини Угљевика Р.С.
    Па би стога замолио да уредништво сајта контактира цркву сигурно би нам саопштили много интересантних детаља.
    Црква у оваквим темама увек изађе у сусрет ако је у њеној моћи, с обзиром да је увек страдала са народом па тако и губила много писаног материјала.

  2. branko

    Koje porodice u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori slave sv. Trifuna?

  3. Lastavica

    Ako ste u mogucnosti napisati nesto o prezimenu Lastavica.Slave lazarevu subotu i nastanjeni su u Kosinju Lika .Unaprijed zahvaljujem.

  4. Aleksandar

    urednistvo ne bi napravilo gresku da je radilo na osnovu crkvenog kalendara pa tako ne bi ispustilo srpsku slavu ujedno i moju slavu Miholjdan 12.0ktobar

  5. Стојановић

    Крстовдан (27 септембар) славе и Стојановићи из села Човић Поље- општина Доњи Жабар (до 1991 општина Орашје) у Посавини, Република Српска.

  6. Поробић

    Био би вам бескрајно захвалан ако би написали нешто о поријеклу породице Поробић, славе СВ. ЈОВАНА КРСТИТЕЉА (20. јануар). Унапријед хвала!

  7. Davor Puresevic

    Molim za vise informacija i poreklu porodice PURESEVIC.Macva-Bogatic.Salas Crnobarski.Slava sv.Nikola.
    unapred zahvalan
    Davor Puresevic

  8. Sarko

    Davore vasi Purusevici iz Salasa Crnobarskog poticu od trojica brace doseljeni iz Bosne posle 1829 godine.

  9. Sarko

    (Puresevici), a ne Purusevici.

  10. nenad

    Mozete li nesto napisati o prezimenu Nikolic, inace starosedeoci u mestu Stepojevac, slave krsnu slavu Sveti Aleksandar Nevski.