Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
2. децембар 2013. у 23:43
Милорад Богдановић
Поштовани господине Илија, хвала што сте ми скренули пажњу на моју грешку код замјене презимена Шмитран и Шикман.
Презиме ШИКМАН спомње се у ШЕМАТИЗМУ дабобосанском за 1882 годину као слављеници Арх. Михаила у парохији Каоци код Прњавора, а сви остали славе Стевањдан и то у парохијама Јаворани и Поповац (Бањалука); Кључ; Пофалићи и Сарајево град (Сарајево); Петровац и Колунић (Петровац) и Руница (Бихаћ)
Овдје, код подручја Петровца, описано је само осам парохија са славама и презименима, од 15. колико има, а што је изостављено. Моја је претпоставка да су ваши Шикмани припадали (пре селидбе) парохији Ћевар-Вакуф (тако пише) а коју су чинила још села: Калати, Бушевић, Кестеновац, Штрпци и Сеоце, са 176 кућа и 1109 душа. Парохија је имала дрвени храм св. вазнесенија Христова. Парох Божо Јокић.
У протопрезвитерату бихаћком 1882 године, у парохији Рујница спомињу се села : Рујница (65 кућа-349 душа); Буковица (21-120); Крндија (17-120); Гата Беширевић (42-252) и Гата Бихаћка (54-288).
У овој парохији Стевањдан славе: Шикмани, Мијстовићи (?), Гргићи (?), Борјан и Адамовићи. Парохија нема цркву. Родило се 1883 године :мушки 23, женски 28. Умрло: мушки 6, женски 3. Вјенчано 11. Парох Јово Грбић (?). Упитнике ја сам поставио због потешкоће читања.
Толико за сада. Останите са нама и све ново што сазнамо, биће дописано, посебно простор око граничног простора ријеке Уне гдје су биле велике миграције Срба.
8. децембар 2013. у 23:11
Мирко Коврлија
Поштовани господине Богдановићу
Да ли можда знате значење речи Коврлија? Колега на послу објаснио ми је да реч (презиме) Коврлија потиче од речи коврлијати, што по његовом значи окретати. А коврлијати у чантарију значи окретати у круг. Да ли је ово истина или је колега мој измислио све ово? Да ли би то значило да су се моји преци бавили грнчаријом.
Срдачан поздрав
9. децембар 2013. у 20:04
Милорад Богдановић
У Рјечнику Вука Ст. Караџића , на стр.281. пише:
1.Коврљак, коврљака м. (у Петрову Пољу) као гужва од црвена и црна, што жене носе на глави, а преко тога округлу (јашмак.бошчу)
2.Коврљање, котрљање
3.Коврљати, љам. v.inpf. (у Ц.Г.) види котрљати.
На стр 295. пише:
1.Котрљање, н
2.Котрљати, љам,
3.Котрљати се, љам се
4.Котрља се Голотрби Иво.
Значи корвљати, котрљати, окретати, једно је те исто.
Е сад да ли то има везе са грнчаријом, или с окретним и вјештим, одлучи се.
У ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину презиме Коврлија се спомиње само у парохији Тишковац у протопрезвитерату Ливањскоме, а слава им је св. Василије. Ову парохију чине још села:
1.Дулер
2.Мрачај мали
3.Мрачај велики
4.Строжишта
5.Триванов Дол
6.Закошани
7.Завођани
8.Засеок
Парохија има 138 домова са 714 душа. Парох Коста Новаковић.
Свако добро.
10. децембар 2013. у 11:45
Mirjana Klincov
Poštovani,
interesuje me porijeklo prezimena Klincov..Ove porodice žive u Drakseniću kod Kozarske Dubice i slave slavu Sveti apostol i jevandjelist Matej,29.novembra.Od roditelja sam čula da su doselili nekad davno iz Like,neko selo okolina Gospića..
Klincovi žive i u Bronzanom Majdanu kod Banja Luke i slave Đurđevdan,ali nismo u srodstvu..
Takodje,porijeklo prezimena Stanar iz Oštre Luke me zanima..Slave Svetog Nikolu..
10. децембар 2013. у 19:50
Милорад Богдановић
Мирјана, презиме Клинцов који славе св. апостола и јеванђелисту Матеја, спомињу се само у парохији Драксенићи, у ШЕМАТИЗМУ дабробосанском за 1882 годину. Матеј Евангелист (29. новембар) слави се у овој митрополији (1882) у 11 протопрезвитерата, у 18 парохија, гдје има 20 јављања. Осим Клинцова у Драксенићима, ту су још родови Драганић ( парохије Пале и Пазарић); Граовац (Бошковићи и Драговићи код Прњавора) Мавић (Брекиња и Дубица); Билчар- Билчаревић (Крупа и Нова-варош), као и код мањих огранака већих родова.
Што се презимена Клицов тиче, они још славе (1882) св. Василија у парохији Јунузовци код Градишке а Ђурђевдан у парохијама ман Гомионица и Шљивно као и у парохији Градишка. Значи, ово презиме се више нигдје не спомиње у овој митрополији осим од Змијања до Драксенића.
(Шематизам д/б за 1882 годину и Презимена Срба у Босни аутора Ђорђа Јањатовића, Сомбор, 1993)
Али, у Далмацији, у Жарговићу и Голубићу (кнински) презиме Клинцов славе св. Матеја. Клинцови у Жарговићу доселили су у 18. вјеку из Босне. 1920 године била је само једна кућа, сад их више нема. У Голубићу, 1920 године двије куће. У литератури је забиљежено мишљење, да ова породица води порјекло из Гламочког Поља.
У Стрмици Клинцови славе Ђурђевдан, гдје су дошли око 1880 из Голубића.
(Александар Бачко – Породице далматинских Срба, Београд 2008; стр 215)
У Карловачком владичанству (1896) презиме Клинцов славе само Матију Евангелисту.
П.С. Мирјана, посјетите нас и овдје:http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=138.0
10. децембар 2013. у 20:58
Милорад Богдановић
Аууу Мирјана, заборавих Станаре, моје комшије.
Презиме Станар и Станаревић је исто презиме само зависи од мјеста.
Станари у дубичком крају славе три различите славе. У парохији Драксенић славеЈовањдан, Видовици Никољдан а у Дубици Арх. Михаила.
Никољдан славе још у парохији Оштра Лука (за које се интересујете) и Глиница код Крупе. Из Оштре Луке вјероватно је послије 1882 године доселила једна породица у Кривају, источни преко Сане око 10-так км, славе исту славу , Никољдан.
Од Станаревића Никољдан славе у парохији Бистрица бањалучка. Ђурђевдан славе у парохији Пале као и Рибник, а Јовањдан у Јаворанима код Бањалуке. Још славе Лазареву Суботу у парохији Бихаћ-Хргар и Пркоси код Петровца.
(Шематизам дабробосански за 1882 годину)
У Карловачком владичанству за 1896 годину Станари се једино спомињу као слављеници Ђурђевдана .
У Далмацији ово презиме се не спомиње.
11. децембар 2013. у 10:20
Mirjana Klincov
Хвала и за ове податке за Станаре..
Породица мог мужа потиче из Оштре Луке,али немају сазнања о томе одакле су дослелили у те крајеве..Имате ли Ви неких података о томе?
11. децембар 2013. у 10:05
Mirjana Klincov
Поштовани господине Богдановићу,
захвална сам Вам на брзом и исцрпном одговору..
Желим Вам пуно успјеха у даљем раду и наставићу да пратим
ваш заиста одличан сајт,а препоручићу га и другима који желе
нешто више да сазнају о поријеклу своје породице.
Срдачан поздрав.!!
Мирјана.
10. децембар 2013. у 19:05
Мирко Коврлија
Господине Богдановићу
Много сте ми помогли и разјаснили неке ствари.
Хвала пуно на одговору
Срдачан поздрав
10. децембар 2013. у 20:09
Милорад Богдановић
Хвала, поштовани господине Мирко.
Поклон који сте ми у поновном јављању даровали, видим, зове се ћирилица.
Хвала Мирко. Останите и даље наш посјетилац.
Свако добро.
30. децембар 2013. у 19:08
tejić dragan
Poštovanje.Molim vas da u Potkozarska prezimesna uvedete i prezime Tejić slave sv.Đorđa a žive u Lamovitoj SO Prijedor.Ako imate neka saznanja o prezimenu molim vas da mi napišete na moj email ili na ovoj stranici.Neka saznanja imam od g.Nebojše ( ako je to taj) koji mi je napisao neka saznanja o mom prezimenu.HVALA
3. јул 2014. у 17:56
Милорад Богдановић
У часопису Петра Кочића, Отаџбина бр 32, стр 3, година 1908, под насловом Паметна пошта, спомиње се Аврам Тејић из Ламовите као претплатник овога листа, гдје је пошта прво упућивала пошиљку у Беч па затим је долазла у Ламовиту, иако је од Бањалуке до Ламовите непуна два сата.
На Бечкој пошти написано је црвеним мастилом: Lamovit, Bosnien, и тако је Аврам Тејић, адресант добио свој број “Отаџбине” – што вам има на босанској пошти памети, то више Бог не створи.
8. јул 2014. у 16:02
Милорад Богдановић
У “Брбаским новинама” бр 432, субота 16 јуни 1934, Службени гласник, пише.
Оглас.
На основу трговинског регистра за инокосне фирме брише се фирма “Аврам Тејић”, са настанком у Ламовитој срез приједорски, јер је по смрти власника радња напуштена.
Основни суд Бањалука, 22 маја 1934
30. децембар 2013. у 19:44
Илија
Господине Богдановићу,
Видим да сте исправили грешку у замени презимена Шикман и Шмитран. Ја потичем из села Крндија, па ми је доста тога са тог подручја познато. У парохији Рујница била је дрвена црква у којој је својевремено службовао и Милан Карановић, етнолог, али је иста почетком 2.светског рата запаљена. Постављени упитник код наведених презимена у одговору, право презиме је Мијатовић, Гргић је право презиме са Маринмоста (Мутник). Парохија коју сте навели као Ћевап-Вакуф, мислим да се ту ради о Кулен-Вакуф са Уне. У Шематизму Дабробосанске митрополије у епархији Рујница, претпостављам да је ту управо за моје Шикмане направљена грешка, па су пописани као ШИМАНИ, а не Шикмани, а слава је Стевањдан. И још нешто, у Порекло становништва Поткозарја, спомињу се међу осталим и Шикмани, али ништа детаљније нема. А то ме много интересује. Зато молим, ако имате више података и литературе за моје презиме да ми помогнете и упутите. Поздрав.
8. јануар 2014. у 10:43
PREDRAG NENADIC
prezime NENADIĆ mesto RUDOPOLJE kod GOSPIĆA SLAVA NIKOLJDAN
8. јануар 2014. у 21:22
Daniela
Postovani,
moje dvije familije (sa djedove i sa bakine strane po tati) su iz Potkozarja. Radi se o porodicama Dosen i Balta. Ni jedno ni drugo prezime ne vidim ovdje. Baka je iz Balta /selo Balte na Kozari i za njih znam jako malo, a voljela bih kada bi ste mi mogli dati vise informacija. Doseni su iz Jutrogosta, selo izmedju Prijedora i Kozarske Dubice, slave Svetog Jovana, a postoji prica da su tu dosli iz Like. Ako imate vise podataka o ove dvije porodice bila bih Vam jako zahvalna.
Srdacan pozdrav iz Banja Luke
8. јануар 2014. у 23:56
Милорад Богдановић
Село Балте које се налази у Козари, (западно од каменолома Дреновача) спомиње се 1690 године у коме су живјели побожни Срби и гдје се налази љековито врело звано Светиња. Само село вјероватно је добило име по презимену Балте. (Прота Симо Стојановић “Записи протином руком”, наслов – Опис села Балте и воде Светиње)
У Шематизму дабробосанском за 1882 годину, у парохији Козарац коме припада и село Балте (Јаруге), бројали су тада 41 кућу са 365 душа , гдје се спомиње и презиме Балта и Балтић, који славе Ђурђевдан и Никољдан. Ова презимена исте славе Ђурђевдан и у парохијама Градишка-Ламинци, Дубица, ман. Моштаница и Приједор (Балте) – Козарац и Ступари код Маглаја (Балтићи). Никољдан у парохији Високо, ман. Моштаница и Приједор (Балте) – Агићи, Козарац, Крупа и Бобљуша код Унца (Балтићи). Осим ове двије славе у томе времену (1882) Балте још славе Јовањдан у парохији Јаворани и Поповац код Бањалуке, а Балтићи у парохији Кључ славе Јовањдан; Лучиндан славе у Бугојну и Ливну а сутрашњи Стевањдан у парохији Пале.
У Карловачком владичанству за 1896 годину Балте се спомињу као слављеници Ђурђевдана а Балтићи Ђурђевдана и Никољдана.
Презиме Балта носе и муслмани у БиХ.
Иначе село Балте још се налазе код Челинца и источно од Сплита код граничног прелаза Аржано, Хрватска и БиХ. А у Украјини ово име носи град у Одесској област.
О Дошенима, сутра.
9. јануар 2014. у 22:51
Милорад Богдановић
О Дошен(овићима) мислио сам да ћу пронаћи много више него о Балтама, али преварио сам се. Ово презиме се не спомиње, у литератури која је нама доступна, у Црној Гори, Херцеговини, Далмацији, гдје су честа презимена која се подједнако спомињу и у Поткозарју.
Дошени се спомињу у “Карловачком владичанству” као слављеници Ђурђевдана и Никољдана а такође и као римокатолици, а Дошеновићи славе Јовањдан и Лучиндан.
У Шематизму дабробосанском за 1882 годину, Дошени се спомињу као слављеници четири различите славе.
Арх. Михаила славе у парохији Приједор. Ђурђевдан у Ведовици и Влашковцу код Дубице. Јовањдан у парохијама Бихаћ-Хргар; Глиница, Збориште и Крупа на простору Крупе; Читлук код Дубице. Никољдан славе у Глиници код Крупе и Колунићу код Петровца.
Дошеновићи славе Ђурђевдан у парохији, Љубија, ман. Гомионица као и Паланка, Стари Мајдан и Умци код Санског Моста. Јовањдан славе у парохији Нови Град, Јасеница код Крупе и Врточе код Бихаћа.
11. јануар 2014. у 00:04
Marko
Postovanje, zamolio bih da mi ukoliko iko zna objasni poreklo porodice Babic koja slavi Svetog Kozmu i Damjana iz sela Gornji Biljani u blizini Kljuca.
U mojoj porodici sa oceve strane se pamti do mog Kurdjela da su bili tamo, ali unazad dalje se ne zna, pa ako neko mozda zna, cenio bih svaku informaciju.
Unapred zahvalan!
11. јануар 2014. у 20:36
Милорад Богдановић
Марко, драга ми је ваша заинтересованост за коријенима својим, али имам неколико непознаница које бих желио да разјаснимо, не ради нас, него других који се такође интересују за своје претке.
У књизи Ђорђе Јањатовић “Презимена Срба у Босни” као и у Шематизму дабробосанском за 1882 годину, спомиње се презиме Бабић који славе 16 различитих слава, али славу Козман и Дамјан или свете Враче, не спомињу се Бабићи као слављеници. То не мора да значи да их тада тамо није било, јер доста је изоставки касније утврђено.
У поменутом Шематизму наводи се да су Биљани имали само 12 кућа (Кључ 24) и припадали парохији Кључ, чији је парох био Симо Карлаш.
У овој парохији спомињу се Бабићи као слављеници Никољдана а слављеници Козмана и Дамјана се не спомињу.
У Протопрезвтерату кључком св. Враче (Козман и Дамјан) славе Панићи и Аничићи у парохији Кључ, коме припадају и Биљани; у парохији Слатина Каурини а у парохији Саница Тојагићи.
Иначе, св. Козман и Дамјан се од укупног броја јављања слави у Крајини 56%, у средњој Босни 40%, а у источној Босни се веома ријетко среће, тј, слави се у 24 протопрезвитерата, 73 парохије, гдје укупно има 126 јављања, али Бабићи се не спомињу.
Свако добро.
12. август 2016. у 15:42
Боро
Поштовани Марко,
И моја фамилија слави крсну славу Свети Врачи (Козмо и Дамјан)и ми смо са Пламеница у близини Кључа.
По мом сазнању тамо су се доселили из Хрипаваца села близу Биљани, а наводно поријекло нам је из Херцеговине.
Раније су се Пламенице звале Мигино брдо са засеоцима Бабиќи (крсна слава Св.Врачи),Громиле (Кр.слава Никољдан),Вуковиќи, Јосиповиќи,Адамовиќи и Ѓукиќи.