Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
22. август 2013. у 21:29
Marko Dragic
Postovani,
Ja sam Marko Dragic, zivim u Beogradu, roditelji i njihovi roditelji zive u Rumi, doselili se iz sela Skakavac, Vodjenica, opstina Bosanski Petrovac, slavimo slavu Sv. Vartolomej i Varnava.Nigde ne mogu da pronadjem nista o prezimenu Dragic i periodu pre Bosanskog Petrovca, negde se pominje da je prezime poreklom iz Crne Gore, ako imate nekih informacija bio bih zahvalan, ako su potrebna imena nije problem,
Pozdrav,
22. август 2013. у 21:50
Александар Маринковић
Марко,
Драгића има у Херцеговини и православних и католика. Православних има у Жељуши (Мостари) – славе Аранђеловдан и даљим родом су с Рашке Горе. Ови у Бијелој (Коњиц) где славе Томиндан, су даљим родом од породице Марковић из Дулића (Гацко).
Што се тиче Црне Горе, Драгића има у околини Мојковца и Горње Мораче. Драгићи у Котору су добили презиме по нахочету.
С обзиро на вашу славу, мислим да даље порекло требате тражити у Херцеговини.
25. август 2013. у 17:12
Јелена
Поштовани,
можете ли ми рећи нешто о поријеклу презимена Поповић из села Верићи испод Козаре, слава је Никољдан. Хвала унапријед.
30. август 2013. у 22:51
Милорад Богдановић
Јелена, презиме Поповић спада у групу презимена која је узела свештеничке породице, а која су прије имали друго презиме, и једно је од најбројнијих презимена која слави различите славе. У ШЕМАТИЗМУ д/б за 1882 годину Поповићи славе 23 различите славе. Поповићи славе Никољдан у 35 парохија, дабробосанске митрополије, те 1882 године, великом већином на простору Бугојно-Бихаћ-Приједор-Бањалука-Дервента, као и парохији Зеница и Слапашница код Сребренице.
У Поткозарју, у том времену, Никољдан су славили Поповићи у парохији Козарац, Приједор и Ферићи (тако пише). У бањалучком крају, Бистрици, ман. Гомионица и Хан Колима. У дубичком протопрезвитерату у парохији Пољавнице, као и Градишке у парохији Ламинци, као и у Санском Мосту и њеној околини у Дабру и Козици.
У карловачком владичанству Поповићи славе 12 различитих слава, међу којима и Никољдан, а на који простор је била честа мигравија становника са простора Тимара и Змијања. У Славонији по попису из 1689 и 1736 године спомињу се Поповићи “досељеници из Босне”.
У Далмацији спомињу се Поповићи слављеници Никољдана. Најбројнији су у мјесту Бискупија који су 1689 године дошли из Гламочког Поља и махом су били свештеничка породица све до 1941 године. Ови Поповићи дијеле се на огранке који носе надимке (можда ти помогне): Брчкеле, Џидиће, Лакиће, Орлови, Попови, Салатани, Симурце, Шулићи, Морлаци и Видићи. Поповићи, исти слављеници, спомињу се још у Книну, и Кистаљу са надимцима Којићи и Кунтонићи. Извод из књиге Александра Бачко ПОРОДИЦЕ ДАЛМАТИНСКИ СРБА, стр 362-365.
У књизи ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА аутора Ристе Милићевића на стр.576 спомињу се Поповићи који славе Никољда у Дражљеву код Гацка гдје су доселили “од Кисића из Пријевора” код Билеће, одакле је дошао један најамник чији је син постао поп и иза њега, кажу, било је још десет попова из овога племена.
П.С. Поздрави ми мога великог пријатеља Тому Поповића.
25. август 2013. у 19:56
Nikola
Поштовани, да ли имате какве податке о презимену САВИЋ, из Романовца и Машића код Градишке. Слава је Св. Стефан Дечански (24. новембар, Мратиндан).
Унапријед захвалан!
30. август 2013. у 23:11
Милорад Богдановић
Савићи у Машићима спомњу се 1882 године у ШЕМАТИЗМУ д/б као слављеници Мратиндана, као и у парохији Лијешањ и Црквица код Сребренице.
Нисам пронашао на другим мјестима да Савићи славе ову славу.
9. септембар 2013. у 14:28
BORIS KEČAN
Poštovani imate li ikakve podatke o prezimenu KEČAN iz Prijedora,slava Nikoljdan , unaprijed zahvalan
9. септембар 2013. у 15:34
Небојша Новаковић
Презиме Кечан је можда у вези са крајишким презименом Кеча.
Кече су староседеоци у Босанској Крајини, славе Св. Марка. Ова група родова Кеча-Ђукић-Шипка истиче се висином и светлом, често и риђом ковржавом косом. (Милан карановић, Поуње у Босанској Крајини, 1925. године)
Сматра се да су им сродни Кнежевићи, такође староседеоци, пореклом са Змијања, али и Ђермани из Гламочког Поља. Ђермани из тог дела Босне такође славе Св. Марка.
Што се презимена Кечан тиче, Ђорђе Јањатовић га налази у Ракељићу (Приједор) и у Умцима (Сански Мост). У оба места славе Св. Јована, Св. Никола се нигде не помиње као слава ове породице.
Занимљиво да Кечана/Кечановића има у Поуњу, тачније у Брековици (Бихаћ), али тамо су муслимани. Вероватно су пореклом из Лике.
9. септембар 2013. у 18:40
BORIS KEČAN
hvala na informacijama , jeste imaju 2 porodice Kečana u Saničanima i Rakelićima (Prijedor), slave Svetog Jovana , a moji Kečani porijeklom iz susjednog sela Pejići (Prijedor) slave Svetog Nikolu.
15. септембар 2013. у 13:34
Vladimir Jovanovic
Поштовани господине Богдановићу,
Био бих Вам веома захвалан када бисте ми могли нешто рећи о поријеклу Ивановића из села Друговићи, општина Лакташи. Славимо светог Ђорђа. Најстарији предак чије име нам је познато је Драгомир, зна се да се његов син Ристо родио 1835. године у Друговићима, познати су и сви Драгимирови потомци, али о самом Драгомиру не знамо ништа. Драгомир је једини радоначелних Ивановића у Друговићима. То ме наводи на закључак да се он сам доселио у Друговиће, а да је рођен негдје другдје. Постоји предање да су се Ивановићи доселили из неке Крајине. Ивановићи су послије промијенили презиме у Јовановић, тако да се ја сада презивам Јовановић.
Срдачан поздрав,
Владимир Јовановић
15. септембар 2013. у 23:21
Милорад Богдановић
Поштовани Владимире, препоручио бих да посјетите http://www.poreklo.rs/2012/11/15/digitalizovana-knjiga-%C5%A1ematizam-mitropolije-dabro-bosanske-za-godinu-1882/, како неби дошло до безпотребних преписки, јер презиме Ивановић као и Јовановић, а да не кажем слављеници светог Ђорђа, врло су бројни.
Уз овај ШЕМАТИЗАМ за 1882 годину, препоручујем и дигитализовану књигу Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, која доста олакшава претраживања. Немојте да Вас збуни, овдје се село Друговићи спомиње као Драговић у општини Прњавор.
Наравно, ако већ нисте све ово прочитали. Јавите нам се поново.
16. септембар 2013. у 18:06
Vladimir Jovanovic
Поштовани господине Богдановић,
Хвала Вам на Вашем одговору. Наше првобитно презиме је ван сваке сумње Ивановић, што потврђује и Шематизам Митрополије дабро-босанске. Извори које помињете су ми познати. Мислим да су за моје поријекло најрелеватнији подаци о Ивановићима на подручју сјеверозападне Босне, те подручјима данашње Хрватске који су некада обухватали Војну крајину. Интересантно је да је извјесни господин Ненад Менићанин спровео своје истраживање на ту тему, а доступно је на
https://sites.google.com/site/menicanin/ivanovi%C4%87
Срдачан поздрав,
Владимир
16. септембар 2013. у 22:10
Милорад Богдановић
Владимире, видим да Вас искрено интересују коријени Ваши, да их пратите и претражујете , да цијените и поштујете своје писмо. То ми је драго. Зато, желио бих да се и Ви укључите заједно са нама и помогнете другим Ивановићима или Јовановићима, са сазнањима до којих дођете.
Сада сам прочитао Ивановиће од Манићанина и доста тога се налази и на овоме нашем Порталу. Оно што бих Вам још препоручио је да прочитате наше дигитализоване књиге од Иве Мажурана (ако нисте) “Попис насеља и становништва у Славонији 1698 године гдје се на стр:
62,264,323,332,342,351,380,424,434/6,487/8,499,510/11,527/8,534/5,552 спомињу Срби с именом и презименом Ивановић који су махом доселили “из Босне” или “од Бањалуке”, као и књигу “Становништво и властелинство у Славонији 1736 године. Свако добро, и нека Вас срећа и здравље прати, као и осмијех на лицу.
18. септембар 2013. у 17:50
Vladimir Jovanovic
Поштовани господине Богдановић,
Захваљујем се на информацијама. Погледаћу књиге које сте ми сугерисали.
Срдачан поздрав,
Владимир
15. септембар 2013. у 23:24
Vladimir Jovanovic
Извињавам се, испало је као да прејудицирам да ми на питање одговори искључиво госп. Богдановић, што ми није била намјера. Биће ми драго да ми одговори свако ко има сазнања о поријеклу поменутих Ивановића.
18. септембар 2013. у 08:02
Санела Бабић
Оливера Димитријевић, Данило Тадић из Рамића је син Алексе, иначе брат мог дједа Лазара. Можете ми се јавити на е-маил: [email protected] 🙂
18. септембар 2013. у 19:07
Оливера Димитријевић
Захваљујем сајту и свим уредницима на постојању,чините велику ствар.Управо сам прочитала поруку Санеле,одушевила се и наравно одмах се јавила.Много хвала свима,Фантастичан осећај.
30. септембар 2013. у 20:46
Saša Đukić
Poštovanje svim učesnicima foruma i molba:
zbog nesreće našeg naroda(najviše bosanskih i hrvatskih Srba), golgote i migracija, volio bih da saznam porijeklo svojih predaka. Zato molim sve koji znaju o porijeklu Đukića (selo Lokve) iz Zenice (krsna slva sv. Jovan)da mi jave. Po oskudnom pričanju svoga oca (oskudnost saznanja zbog nemara ili neinteresovanja me duboko razočarala) potičemo iz okoline Ključa (bosanska krajina), ali se ne zna (čak ni orjentaciono kada su Đukići(ili kada je neko od njih)stigao u Zenicu, selo Lokve. Još manje je poznato kako i odakle su Đukići stigli u Ključ.
Sa iskrenom zahvalnošću, na svaku sugestiju ili pomoć, Saša Đukić
30. септембар 2013. у 23:46
Милорад Богдановић
Поштовани господине Ђукићу, сви смо ми на неки начин грешни и само ми те своје гријехове можемо да исправимо. Неби ја сад о ћирилици, то остављам вама.
Препоручио бих да на нашем Порталу пронађеш ШЕМАТИЗАМ дабробосански за 1882 годину гдје се на страни 49 спомње парохија Зеница коју чине још 18 мјеста, али под именом Локве, овдје се не спомиње. У овој парохији, (стр. 180) те 1882 године, Ђукићи се воде као слављеници Јовањдана, али нама који непознамо тај простор неможемо пронаћи на које се село односи. У околини Зенице, Ђукићи као славњеници ове Славе, спомињу се још у парохији Бусовача.
Такође у парохији Саница код Кључа, у чијем саставу је и село Будељ Горњи (стр 41), спомињу се Ђукићи јовањштаци, гдје је било 81 кућа и 678 душа. На том простору најближи, Ђукићи слављениици Јовањдана су у Ст. Мајдану код С. Моста, Крупе, Омарске код Приједора и ман. Гомионица.
Свако добро.
9. октобар 2013. у 23:12
Милорад Богдановић
Позивамо све наше цијењене посјетиоце да нам се придруже и узму учешће у прикупљању података о коријенима својим и својих предака, како би их спасили од заборава. Све што знате, поклоните и другима, јер оно нике вриједности нема ако је јединка има. Ово се не односи само на становнике Поткозарја и околине, него на све просторе гдје год Србина има.
Још бих препоручио нашим члановима и посјетиоцима, да обавезно посјете ТРАГ гдје је доста доступних књига, и гдје су махом описана сва наша презимена и Славе које славе, као и миграције. За Поткозарје, препоручујем ШЕМАТИЗАМ дабробосански за 1882 годину, за сада најстарија књига и једна од највреднији црквених књига, упоредно с књигом Ђорђа Јањатовића ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ. Наравно, ИНФО, ПРЕЗИМЕНА, ИМЕНА, РОДОСЛОВ, исто тако ризница су великог блага наших предака.
На крају, ПИШИТЕ ЋИРИЛИЦОМ, јер су је преци наши оставили нама да ми предамо својим наседницима. Та се нит несмије кидат, јер нико је више саставити неће.