Сребреница и околна села

21. јуна 2012.

коментара: 1

СРЕБРЕНИЦА

Бабуљице, Бајрамовићи, Беширевићи, Блажијевићи, Бостаховине, Божићи, Браковци, Брезовице, Брежани, Бучиновићи, Бучје, Бујаковићи, Црвица, Чичевци, Димнићи, Добрак, Доњи Поточари, Фојхар, Гај, Гладовићи, Гођевићи, Горњи Поточари, Гостиљ, Калиманићи, Карачићи, Клотијевац, Костоломци, Крњићи, Крушев До, Кутузеро, Лијешће, Ликари, Липовац, Лука, Љесковик, Мала Даљегошта, Међе, Михољевине, Милачевићи, Моћевићи, Ногачевићи, Обади, Опетци, Ораховица, Осатица, Осмаче, Осредак, Пале, Палеж, Пећи, Пећишта, Петрича, Подгај, Подосоје, Подравно, Постоље, Познановићи, Прибидоли, Прибојевићи, Прохићи, Пусмулићи, Радошевићи, Радовчићи, Рађеновићи, Ратковићи, Сасе, Скелани, Скендеровићи, Слатина, Сребреница, Староглавице, Сућеска, Сулице, Шубин, Токољак, Топлица, Урисићи, Велика Даљегошта, Виогор, Жабоквица и Жедањско.

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    СРЕБРЕНИЦА

    О Сребреници и њеној бурној прошлости, почев још од доба Римљана, много се писало. Римски путеви у нашим крајевима изграђивани су између I и IV века. На њима су се налазила и места Градина код Сребренице и Скелани на Дрини. На овим путевима биле су и неке станице на којима су били надзорници или контролори који су контролисали пролазнике. Од II века нарочито се развила рударска производња. У III веку руднички град Домавиум код Сребренице је подигнут на ранг колоније. Домавиум је радио и у IV веку. Богато рудиште са сребреном рудом развило се и у суседним Скеланима. Изванредно богато место Домавиум касније Домавиа, било је кроз читаво време босанске историје од прворазредног значаја. То је подручје Сребренице, одавно зване Аргентариа. Колику му је важност давала римска управа, види се најбоље по том што је у Сребреници било установљено седиште главне управне власти за рудокопе за цело подручје. У средњем веку, поред сашке рударске општине, у Сребреници је било и богатих дубровачких породица. Ту је била и царинарница, а одржавани су и годишњи вашари. Дубровник је у Сребреници имао свога конзула, свој суд који је судио спорове између дубровачких грађана.
    Сребреница је око 1390. давала краљу Твртку чистог сребра 850 литри годишње. Због њене важности многи су се о Сребреницу отимали, зато је Сребреница у средњем веку у току 52 године променила тринаест господара док није коначно у другој половини XV века постала турска. Била је пет пута у србијанским, четири пута у босанским, три пута у турским, и један пут у угарским рукама.
    Спомиње се да је 1333. године у данашњим развалинама доњег града, чувеног средњовековног »Сребреника«, било боравиште босанског краља Стефана II Котроманића.
    Године 1411 Сребреницу је заузео Мађарски краљ Жигмунд и поклонио је српском деспоту Стевану. Није утврђено када, јер се Сребреница спомиње као деспотов град тек 1413. Деспот Стеван Лазаревић био је син кнеза Лазара, који је погинуо у боју са Турцима на Косову пољу. За време косовске битке Стеван је имао 19 година.
    Пошто деспот Стеван није имао деце, сазове у Сребреници сабор свих важнијих људи у својој држави 1426. и на њему прогласи свога сестрића Ђурђа Бранковића за наследника.
    Сребреничка царина доносила је деспотима велике приходе, а у Сребреници су ковани и деспотски новци.
    Деспот Стеван ратификовао је у Сребреници споразум са Млечанима 25. јула 1426. Када )е деспот Стеван заузео Сребреницу, запленио је и два топа који су се онда звали »праште«. Већи топ отпремио је у Београд а мањи задржао у Сребреници.
    Сребреница је била у средњем веку највећа рударска и трговачка варош од реке Саве па све до Јадранског мора. Сребреница је трговала са Србијом. Угарском, Дубровником и свим варошима јадранског приморја. Ту су становали саски »пургари« и Дубровачки трговци који су се занимали трговином и рударством.
    Године 1476. Сребреницу је напао сремски деспот Вук Бранковић и запленио силно благо у новцу и сребреним шипкама.
    Сребреница је била већмо католичко насеље и имала је фрањевачки манастир. У 17. веку број католика се постепено смањивао, а у њој се и у околини насељавали православни.
    У месту звани Кличевац недалеко од села Сућеска налазе се данас зидине у којима је 1485. године била касарна турске војске.
    Године 1427. рудари у Сребреничким рудницима су штрајковали. Верује се да је то био један од првих штраЈкова у Европи. Рударе су онда звали »рупници«. За време штрајка »рупници« су бацили са врха палате Стевановог намесника Владислава, који им је закидао приликом исплаге.
    У Сребреници је 1675. године био један самостан, једна црква и 150 душа католика. Самостан је напуштен 1714. па су га Турци претворили у тврђаву из које су се бранили три месеца од ћесарске аустриске војске која је овамо продрла после опсаде Беча 1683. Том приликом је самостан изгорео. Познати Дубровачки мајстори Богдановић, Петковић, Веховић и Маројевић долазили су у Сребреницу да граде цркву и самостан.
    Путописац Евлија Челебија пише да је 1660. године било у Сребреници 800 приземних и на спрат кућа, 6 џамија, текија, хан, хамам, и 70 еснафских радњн, а да кроз Сребреницу протиче мала сребрена река »нека проклета вода«.
    За бијелу џамију у Сребреници верује се да Је постала од неке цркве. Према своду, који одаје приморско грађевинарство. могло би се закључити да Је то била дубровачка црква св.Николе, за коЈу се зна да је постојала у Сребреници.
    Уколико је турска власт све више опадала у Босни, утолико је и Сребреница све више постајала запуштена касаба. У таквом је стању дочекала и аустриску окупациЈу 1878. Са новим временом почело је и њено оживљавање.

    Извор: Ђорђе Беатовић – Братунац и околина у мојим сећањима