Poreklo prezimena, selo Bečanj (Čačak)

Poreklo stanovništva sela Bečanj, stanje iz 1903. godine

Bečanj je selo razbijenog tipa. Podeljen je na tri kraja, a u krajevima se vide usamljene grupice kuća koje su se zbile usled delenja zadruga. Krajevi su: Bukovac, Kosa i Plac.

BUKOVAC – Nidžovići (1 k.), Vitakići (3 k.), Radulovići (1 k.), Anđelići (2 k.), Mišovići (3 k.), Savići (2 k.), Simovići (1 k.), Vasiljevići (2 k.).

KOSA – Kurezići (4 k.), Senići (2 k.), Stanišići (4 k.), Jeremići (4 k.), Vuksanovići (3 k.), Ratkovići (5 k.), Vujičići (1 k.), Šunderići (3 k.), Vukadinovići (3 k.), Radojevići (3 k.), Stojanovići (5 k.), Živkovići (7 k.), Radovići (1 k.), Pezovići (1 k.), Marići (13 k.), Neškovići (3 k.), Jovičići (1 k.), Stankovići (3 k.), Radojičići (6 k.), Danilovići (2 k.), Paunovići (2 k.).

PLAC – Stanišići (4 k.), Ljevajci (3 k.), Muzikravići (7 k.), Katanići (24 k.), Simovići (4 k.), Jovanovići (2 k.), Stevanovići (2 k.), Filipovići (1 k.), Jovičići (1 k.), Radoševići (2 k.), Radojevići (3 k.).

U selu ima do 140 kuća. Kako je postalo ovo ime selu, narod ne zna da protumači.

Više Anđelića kuća na jednoj kosi nalazi se jedno staro groblje, koje oni zovu džinovsko groblje. Kamenje je veliko i neulepšavano.

Bečanj je zabeležen na austrijskoj karti iz 1718.god. (Bezan), dakle bio je naseljen u to doba. I narodno se kazivanje slaže s ovim. Evo šta kaže stogodišnji starac Panto Kalajica: Ovuda je bilo malo naroda. Bečanj, Mrčajevci, Ostra i Gorijevnica činili su jedno selo, a ovo su bili samo zaseoci, pa se to posle izdelilo. Otuda sva ova sela, koja su jedno uz drugo, imaju i istu zavetinu – na Beli četvrtak. Ali te prve porodice, koje su bile u ovim selima nisu se održale. Najstarije današnje porodice doselile su se pre 150 godina.

Najstarije su porodice: Muzikravići i Katanići.

MUZIKRAVIĆI (Vujičići, Vukadinovići, Marići) slave Sv. Aranđela. Prvo su se od nekuda doselila dva brata: Radovan i Đorđe Brko. Sadašnji naraštaj im je četvrto koleno. Zna se da su 1813.god. Muzikravići bežali u Austriju pa su se docnije povratili i tada je jedan deo njih otišao u Užice.

KATANIĆI (Milićevići) slave Đurđev-dan. Katanići su starinom iz Hercegovine, no prvo su bili nastanjeni u selu Milatovici kod Sjenice, pa su odatle prešli u Bečanj.

Posle ove dve porodice, a pre Prvog ustanka doselili su se:

MILJIĆI (Stanići, Radovići, Radojevići, Neškovići, Jovičići, Stankovići, Radojičići) iz Dobroselice (užički okrug), slave Sv. Jovana.

JOVANOVIĆI (Pumpalovići, Timotijevići) slave Sv. Nikolu. Jovan Pumpalo bio je sluga kod Lazara Mutapa u selu Prislonici, odatle pređe u Bečanj, te ga Milosav Muzikrava naseli na svoju zemlju, i od njega su današnji Jovanovići. Odakle je Jovan došao u Prislonicu, ne zna se.

U vreme Prvog ustanka od Sjenice, došle su ove porodice:

SENIĆI (Đokići), slave Đurđev-dan;

KUREZIĆI slave Sv. Aranđela;

JEREMIĆI, slave Sv. Stevana;

VUKSANOVIĆI, slave Sv. Nikolu;

ŠUNDERIĆI, slave Sv. Nikolu;

ŽIVKOVIĆI (Stanići, Živanovići), slave Sv. Nikolu.

ANĐELIĆI (Radulovići) slave Sv. Jovana. Njima se praded doselio iz varoši Sjenice. Bio je mehandžija i pravio kožuhe.

Posle Prvog ustanka doselili su se:

MARKOVIĆI (Marinkovići), slave Đurđic. Doselio im se ded iz Starog Vlaha.

SIMOVIĆI (Čikaradići) slave Sv. Nikolu. Pošlo je od nekud iz Starog Vlaha više braće da traže bolje zemlje. Jedan od njih, Simo, zadrži se u Bečnju da bude vodeničar u gazde Lunjevice, a ostali odu u smederevsku Badljevicu i tamo se nastane. Od Sima su današnji Markovići. Kumstvo im od starine drže Zimonje iz Goračića (Dragačevo).

FILIPOVIĆI slave Nikolj-dan. Njihov praded pređe iz Osata u Dobroselicu (užički okr.), pa odatle njegovi sinovi dođu u Bečanj.

MIŠOVIĆI slave Sv. Stevana, doseljeni su iz Osata. Za ove dve poslednje porodice pričaju da su prve počele da prave kuće brvnare po ovim selima.

DRNDARI (Savići, Vasiljevići, Radoševići), slave Jovan-dan. Ne znaju odakle su starinom, ali vele da njihove porodice ima i u Konjevićima.

VITAKIĆI (Radosavljevići) slave Sv. Nikolu. Njima se doselio iz Lisica (Donje Dragačevo) praded Radosav sa sinom Petrom. Petar je imao tri sina: Raka, Rada i Sima. Simo se odseli u Guncate (Gruža), a Rako i Rade ostanu u Bečnju. Petar je bio prozvat Vitaka pa se tako i cela porodica i danas zove.

LJEVAJCI (Obradovići, Pavlovići) slave Đurđic. Doselili su se iz sela Ljevaje (srez takovski).

RATKOVIĆI slave Sv. Jovana. Došao im je ded iz Novog Pazara te su ga s toga zvali i Milan Pazarac.

IZVOR:  RADOMIR M. ILIĆ – O LJUBIĆSKIM SELIMA (Prislonica – Prijeljina – Brđani – Sokolići – Konjevići – Gornja Trepča – Donja Trepča – Ostra – Bečanj – Bresnica – Tamnik – Lađevci). SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK Knjiga peta 1903. godina. Priredio Aleksandar Marinković

Komentari (2)

Odgovorite

2 komentara

  1. Danijela Stevanović

    Poštovani,
    Pošto sam od Stevanovića iz sela Bečanj, moram da Vam ukažem na par činjenica. Prva je da nas ima više od dve kuće kako Vi navodite. Druga činjenica je da smi jedna od familija koja je osnovala selo Bečanj a poreklom smo od Stevana brata Stefanovog koji ima svoje potomke u Bresnici kao familija Stefanović. Puno pozdrava i pažljivije istražuje pre no što objavite ovako značajne istorijske podatke.
    S postovanjem D. Stevanović

    • f

      draga danijela,
      ovaj spisak je iz 1903. godine. tada su, ako ne gresim, u becnju bili aleksije i zdravko sa svojim porodicama, sto izlazi na dve kuce.