Писмо читаоца: Порекло деда Стеве Бугарина

14. јуна 2012.

коментара: 4

Поштовани,

Ја сам Марко Стојановић из села Стари Костолац, околина Пожаревца, рођен 1989. у Пожаревцу. Презиме Стојановић носе и моји отац Мирослав (1959) и деда Славомир (1936). Дедин отац, Жарко Стојановић је, претпостављамо, рођен под презименом Стојићевић које је носио његов отац, пореклом из села Бискупље код Великог Градишта. Жарко је био ратно сироче, оба родитеља су му погинули у Првом светском рату, те је његов деда Стеван Стојановић, преузевши бригу о њему и браћи (Славко и Боривоје Стојановић) свима наденуо и своје презиме.

Стеван Стојановић је дошао у наш крај из Витине, са Косова и Метохије. У крају је био познат под надимком Стева Бугарин. Нико не зна разлог његовог бега у Браничевски округ нити порекло презимена и фамилије, па ни његово само порекло. Нагађања су да има везе са Бугарском или Црном Гором.

Kрсна слава нам је Аранђеловдан. Стеван Стојановић је као зет дошао у нашу породичну кућу у Старом Костолцу и породица и даље живи на истом имању.
Уколико се још увек бавите овом врстом истраживања молим за помоћ, свака информација би нам била јако значајна.

Унапред хвала,

Марко Стојановић

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Nebojsa

    Марко у том крају сам пронашао следеће податке о Стојановићима и Стојићевићима :

    Велико Лаолe – Стојановићи у Доњој Мали из Бугарске,славе Св. Николу .

    Трновче – Кршићи из Ресаве дошли у Голубац,из Голупца у Накршку Реку,у Рановац,а одатле преселили,једни у Каменово,а други у Трновче .Населили се овде пре 18. века.
    Кршићи су (Митровићи 4 куће,Мишићи 6 кућа,Стојановићи 8 кућа,Стојићевићи 5 кућа,Марковићи 7 кућа). Укупно их има 30 кућа,у Косанићској Мали,Живковићској Мали и Тенићској Мали,старином су из Ресаве .Славе Св. Николу .

    У Каменову је најбројнија породица тада била,породица Станка Стојићевића(15 душа).

    (Љубомир Јовановић,Млава,1903. године)

  2. Sarko

    Stevan Stojanovic, poznat kao Steva Bugarin, mislim da nema nikakve veze sa Bugarskom kao ni sa Crnom Gorom. Potice od neke starosedelacke porodice iz okoline Vitine ili iz nekog drugog kraja sa Kosova. Posto je on sam dosao u Branicevski okrug prepostavljam da mu je bliza rodbina ostala da zivi u Vitini. Da je bio kolonista na Kosovu, ne verujem da bi se tako brzo zaboravilo poreklo, preneo bi sigurno predanje njegovim potomcima ili blizim srodnicima. Zato kazem da potice od stare porodice iz okoline Vitine. Bugarin je njemu bilo sto posto samo nadimak. Ranije je cesto lokalno stanovnistvo na primer doseljenike iz jugoistocne Srbije nazivalo Bugarcicima ili Bugarovicima iako su se doselili iz okoline Pirota, Babusnice ili nekog dr kraja, iako nisu imali nikakve veze sa Bugarskom. Doseljenici su bili prozvati kao Bugarcici i slicno zato sto su zamicali na mesavinu srpsko-bugarskog dijalekta, ima i jos nekoliko razloga zbog cega je to tako. Ima jedan starosedelacki rod Bugarci na Sari u Sirinickoj Zupi zabelezen je 1938 godine. (Neki predak isao je na pecalbu u Bugarskoj i tamo je ozenio Bugarku, doveo je u Sirinicu i lokalnog stanovnistvo po toj zeni Bugarki njegove potomce prozva Bugarcima). Tako je isto bilo i sa doseljenicima sa prostora Kosova i Metohije i okoline Novog Pazara-sjenicke kotline u svim ovim krajevima od kraja 17. veka poceli su da se naseljavaju Siptari i pod pritiskom i zulumima nametnuli su srpskom stanovnistvo njihova odela, nosnje, kape itd. Svaki Srbin u to vreme je morao da zna taj njihov siptarski dijalekt, da bi se bolje sporazumeo i kretao. Mnogi od tih doseljenika se sele u unutrasnjosti Srbije, Vojvodine, Bosne i dr. i budu prozvani od lokalnog stanovnistva Arnautovicima. Zato sto su se doseljavali iz kraja gde su i Siptari ziveli i zato sto su neki srpski doseljenici doseljavali u siptarska odela. (Zato je lokalno stanovnistvo neke srpske doseljenike nazivalo ili prozvalo Arnautovicima).

  3. Sarko

    Marko, navescu ti odakle je srpsko stanovnistvo iz sadasnjeg naselja opstine Vitine, bez kolonista, dakle radi se o starosedeocima i starim doseljenicima:

    Prema Atanasiju Urosevicu iz monografije Gornja Morava 1929. godine:

    Starosedelaca je bilo 214 kuca, neke su se porodice preseljavale u druga sela u vitinskoj opstini, ali su starinom iz okoline vitinska sela.

    Doseljenika iz danasnje Makedonije bilo je 74 kuca: 66 kuca poreklom sa Skopske Crnogorskih sela (Bresta i Brjest) i 8 kuca poreklom iz okoline Tetova i Debra.

    Iz sela Retkocera kod Medvedja (Jablanicki okrug) poreklom je 46 kuca svi su doseljeni iz Retkocera oko 1730 godine u selo Vrbovcu nadomak Vitine. (Kupili su celo selo od Turaka). A pre toga stari stanovnici Srbi zbog zuluma Turaka zapalili su selo i odselili su se u nepoznatom pravcu.

    Iz okolina Gnjilana bilo je 22 kuca.

    Sa Sare iz Sirinicke Zupe bilo je 19 kuca.

    Iz okoline Kacanika bilo je 11 kuca.

    Nepoznatog porekla bilo je 11 kuca.

    Iz severne Albanije i Ljume bilo je 10 kuca.

    Iz okoline Nisa bilo je 8 kuca.

    Iz okoline Kosovske Kamenice bilo je 5 kuca.

    Iz Bugarske bilo je 5 kuca, jedan rod slavi Sv. Jovan.

    Prilikom ispitivanja Kosovskih Srba 1929 – 1933 godine, akademik i profesor A. Urosevic je pronasao samo 3 roda sa 22 domacinstva poreklom iz Bugarske. (jedan rod u Zitinju kod Vitine, jedan rod u okolini Kosovog Polja i jos jedan nemogu trenutno da se setim mislim da je u okolini Pristine. Nema vise doseljenika iz Bugarske na Kosovu osim ovih koje sam ti nabrojao. Za Metohiju ne znam.

    Ako je tom Stevi Bugarinu ostala da zivi njegova rodbina u Vitini, onda on potice sigurno od starosedelaca ili od doseljenika koja sam ti naveo u gornjem tekstu.

    Ja ti mogu ispisati ako ti hoces sve rodove iz Vitinska sela koje slave Sv. Arhandjela i sve o njihovom poreklu i vremenu doseljavanja.

  4. Pera

    Zanima me ako imate neke informacije o Ivanovicima iz starog Kostolca? Arandjelovdan je slava,21.novembar