Рума и околна села

11. јуна 2012.

коментара: 12

Општина Рума:

Буђановци, Витојевци, Вогањ (Новим законом о тер. организацији из 2007. године формирано је ново насеље Марђелос од дела овог насеља), Грабовци, Добринци, Доњи Петровци, Жарковац, Кленак, Краљевци, Мали Радинци, Никинци, Павловци, Платичево, Путинци, Рума, Стејановци и Хртковци.

Претходни чланак:

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Војислав Ананић

    Рума

    Под именом Arpatarlo забележена је 1323. У средњем веку била је варош. 1519. припадала је Јакшићима. 1634. забележена је као насељена. Као насељена забележена је и 1702. и 1713. 1702. имали су неки Румљани своје винограде y Фрушкој Гори тако и у Борковцу: szeo Orlovich, Serdan; y Павловцима Illia Penovica, (ex Rovna, turcio page!), Radovan Siak, Pop Poznan, Jagma, Guszman; у Јаску Danisa Dedich, Ilia, Csero; y Бешенову Ignat Mirkovich, Jovicze Csibursic, Stanko Vukovich, Iszak, Szubotha knesz, Radula, Sivan, alterius Radula, Todor Gerk, Pop Jovan, Nedelko Biro, Giksa Baba. 1736. имала је 43 породичне старешине, са 15 ожењених, и шест неожењених одраслих браће или синова, и са три удовице са поседом. 1756. имала је 80 домова. Наредних десет година број српских домова се готово удвостручио; 1766. имала је 155 домова. Овај прилив наставио се и наредних година. 1774. било је y Руми већ 245 домова, а 1791. порастао је број на 330 домова са 1887 душа. Први Немци населили су се у Руму после пада Београда под Турке 1739. 1784. населио је румски властелин Пејачевић око 700 Немаца, које радника, које занатлија. 1790–4. населио је још 36 немачких породица. 1810. било је у Руми 369 српских домова, а 1808. 2893 душе.

    Потеси: Врбара, Борковац, Баруновац, Врхови, Заграда, Леје, Јеленин, Шодол, Пашино поље, Жировац, Перак, Кудош, Бадњача

    Воденице: Грујача, Ковачевица, Грчуша, Калајетуша, Шиндрача, Тајновица, Брзава, Пенава, Швабуља.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд

  2. Војислав Ананић

    Хртковци

    1714—15. забележени су као српско насеље. 1744. забележени су као „збег капетана Трифуна (Исаковића) са попом Теодором”. Овај свештеник био је свештеник у Хртковцима десет година. Капетан Трифун држао их је и 1748. Можда је ово насеље исто са оним забележеним под именом Hurdovcz.

    Потеси: Одоровци, Жировци, Вукодор, Суве баре, Дебељак, Личко поље, Мокуљ, Глађеник, Козја греда, Врбовача, Вучја греда,
    Ширина, Живолић, Старчево брдо, Рај, Симота, Пањеви.

    Извор: Срби у Срему 1736/7 – Душан Ј. Поповић, Београд